Интревију преносимо у целости.
Поводом предстојећих преговора власти и опозиције и ванредног изласка на биралишта, које је председник Србије Александар Вучић најавио за април 2022. године, Ђорђевић је рекао је истакао да избора неће бити уколико не буду слободни. Према његовим речима, идеја да се преговара са Вучићем је поражавајућа, јер се опозиција своди на марионету која треба да игра своју малу улогу у приказивању Србије као демократске државе. Он је истакао да режим већ увелико лобира да њихов човек заузме место патријарха Српске православне цркве посебно, те да су се посебно издвојили епископ Иринеј Буловић и митрополит Порфирије.
Јесенас сте званично ушли у политичку арену оснивајући покрет “Ослобођење”. Током нашег претходног разговора, у неколико наврата сте истицали да Српска напредна странка за вас није политичка, већ мафијашка организација. Јесте ли и даље при том ставу или се нешто у међувремену променило?
У мом ставу се ништа није променило, зато што се у поступању СНС према Србији, њеним грађанима, српским националним интересима и, у крајњој линији, буџету Србије и новцу грађана, ништа није променило.
СНС је мафијашка организација јер је заробила Србију и посматра целу државу као плен који треба разделити и опљачкати и у ту службу је ставила све ресурсе – од институција које је окупирала до криминалних група. СНС је мафијашка организација јер смо за њене власти добили и политичка убиства Димитрија Јанићијевића и Оливера Ивановића, јер су се дрзнули да се успротиве Вучићевој политици према Косову, јер смо имали и покушаје убиства Борка Стефановића и новинара Милана Јовановића, јер у врху те власти имамо доктора Земунског клана. Правосуђе, полиција и службе безбедности су, уз часне изузетке, стављени у заштиту мафијашких послова СНС-а, док Србијом владају навијачке групе и нарко-картели. Шта је криминал, ако не презадуживање земље, Београд на води, Јовањица, Крушик, продаја ПКБ-а, Рио Тинто, Линглонг, поклањање страним инвеститорима наше земље, воде, руде, ваздуха… Оваквих примера има на стотине. Покрет Ослобођење смо основали управо са сврхом да ослободимо Србију од те пошасти.
Чини се да је од те приче о Српској напредној страници мало ко могао да чује шта је ваш план и програм. За шта се залаже ваш покрет и шта бисте ви другачије радили од актуелног режима, уколико бисте дошли на власт?
Покрет Ослобођење се не бори за власт, наш покрет се бори за то да смени режим Александра Вучића и размонтира његов ауторитарни и криминални систем који се у овој земљи гради од 2012. године.
Кад вратимо слободу, кад институције опет буду независне, медији непристрасни, а избори слободни, онда нека се странке и покрети кандидују са својим програмима за развој Србије, а народ ће на фер изборима слободно да одлучује. До тада, наш циљ и наш програм је само ослобођење Србије: ослобођење од издаје, ослобођење од пљачке и ослобођење од недемократије и неслободе. То су главне теме у Србији: издаја Косова и пљачка Србије. И уз то, недемократија која им омогућава да то раде без много отпора.
За председника Србије Александра Вучића сте у неколико наврата истицали да издаје националне интересе и да је предао Косово. Због чега то мислите?
Од 2012. године, кад је дошао на власт, Александар Вучић је најпре техничке преговоре подигао на статусни ниво и легитимисао ратне злочинце као преговараче. Већ 2013. године Бриселским споразумом је такозваној држави Косово предао готово све атрибуте државности: дао им је царине и граничне прелазе, предао им је српско правосуђе на северу Косова, силом је интегрисао српске судије, тужиоце и полицајце у тзв. косовске институције, а предао им је телекомуникације, дајући им позивни број. Вучић им је допустио чланство у низу међународних организација, а почетком децембра је предао енергетски систем у који је Србија улагала деценијама, чиме је снабдевање Срба електричном енергијом на северу Косова препустио на милост и немилост Албанцима. Од доласка на власт Вучића и формирања огранка његове мафијашке организације на Космету, тзв. Српске листе, свака влада ратних злочинаца Тачија и Харадинаја на Косову је имала њихову подршку. Вашингтонским споразумом и тзв. “мини шенгеном” Вучић је отишао чак и корак даље: почео је да ради с Едијем Рамом на формирању Велике Албаније, а први корак ка томе било је управо предавање енергетског система на Косову албанском енергетском блоку. Шта је то, ако не издаја?
Председник би вас ту демантовао и рекао како он неће признати Косово све док је на власти и да ништа није потписао што би указивало на признање?
Како није потписао, кад је пре неколико месеци потписао Вашингтонски споразум, где је Косово први пут било представљено без звездице која је оспоравала њихову независност у међународном општењу? У том споразуму, Израел је позван да призна независност Косова, а Вучић се обавезао да ће прекинути релативно успешну кампању повлачења независности, и да ће након истека периода од годину дана Косово моћи да уђе у преостале међународне организације.
Узевши у обзир све што сам малочас набројао, да ли је ишта остало да се преда након ових осам година велеиздаје? Формално признање од Вучића нико не тражи, већ главни спонзори “косовске независности”, САД и Немачка, траже оно што је Вучић и обећао 2012: правнообавезујући споразум о добросуседским односима према којем би “Косово” постало чланица УН, а “наши односи“ били попут оних између две Немачке. Остало је још само то, а верујем да ће Вучић и то ускоро покушати да испоручи у чему морамо да га спречимо.
Имајући у виду да сте од 2008. године, па до краја мандата Бориса Тадића били његов саветник за Косово, да ли осећате одговорност због тренутне ситуације на том простору?
Пре свега да разјасним, у периоду од јесени 2008. до 2012. године ја нисам био саветник за Косово и Метохију, већ сам у том периоду био саветник који се бавио регионом као секретар Државног савета за Србе у региону, као и односима с верским заједницама. У том смислу, бавио сам се Косовом преко односа са Српском православном црквом, где је пружана материјална и хуманитарна помоћ како српској цркви, тако и српском народу у покрајини. Подсетићу вас да је у том периоду постојало и засебно Министарство за Косово и Метохију, а да се ја никада нисам бавио било каквим преговорима или био део било каквог преговарачког тима о Косову. Наравно да је у том периоду било грешака, пропуста, али и притисака на нас, али је чињеница да је Србија до 2012. године била и те како присутна на територији Космета. Север Косова је у потпуности био у правном, политичком и економском систему Србије, која је тада тамо била присутна са свим атрибутима. Ми смо у српским општинама имали комплетан државни систем Србије, од услуга попут телекомуникација и енергетике па до локалне администрације, цивилне заштите и правосудног система. Између Срба на северу Косова и централне Србије није било граничног прелаза. Од тога нисмо хтели да одступимо ни корак.
Ипак, власт коју сте чинили је поставила оно чувено питање о статусу Косова пред Међународним судом правде, што председник често истиче као пример глупости бившег режима? Како ви гледате на то?
Питање Међународном суду правде је упућено у августу 2008. године, док сам ја у новембру дошао у кабинет као саветник. Али свакако мислим да је било храбро супротставити се у том моменту највећим светским силама, у првом реду Сједињеним Америчким Државама, које су подржавале косовску независност. Па макар и на овакав дипломатски начин. Не могу да замислим да Александар Вучић учини ишта слично. Том иницијативом је спречен наставак таласа признања једнострано проглашене независности, а суд је донео саветодавно мишљење којим никако није призната независност. Уосталом, да је Косово заиста изгубљено тада, не би било потребе да Запад доводи и на власти одржава СНС који од 2012. године предаје комад по комад суверенитета. И онда такав Вучић, који иза себе има срамну хронологију издаје на Косову и који на сваке преговоре иде са белом заставом, има образа да некога оптужује јер се дипломатским и правним путем борио за Косово против највећих светских сила.
А како бисте ви, да сте сада на Вучићевом месту, решавали статус Косова?
Решења за статус Косова јасно стоје у Резолуцији Савета безбедности 1244 и Уставу Србије. Председник Србије, ко год то био, има обавезу да се придржава тих докумената, а не да мешетари и тргује суверенитетом своје земље као на пијаци. Најважније, док Србијом и „Косовом“ владају ратни злочинци и ратни хушкачи, људи крвавих руку и крвавог језика, искрен дијалог није могућ, јер и једнима и другима одговара одуговлачење преговора како би као део балканске криминалне хоботнице могли да наставе да пљачкају. Зато је предуслов за отворене разговоре смена режима и у Приштини и у Београду.
Покрет Ослобођење се залаже за поништење свих незаконитих и штетних споразума које је актуелни режим потписао са Тачијем, Харадинајем и осталим ратним злочинцима. Такође, залажемо се за повратак гарантованог контингента војника у сагласности с Резолуцијом 1244. Србија не сме никада да одустане од права да свим расположивим средствима брани своју територију и свој народ, као што то чине све друге нормалне државе на свету. Не постоји пример у светској историји да се нека држава добровољно одрекла 17 одсто своје територије.
Позната је чињеница да важите за политичара који је близак Москви. Као такав, оптуживани сте да заступате интересе “руске дубоке државе” и да сте одговорни за нереде на улицама Београда током јулских протеста. Како су на вас утицале такве тврдње и јесу ли такве изјаве представника власти утицале на односе са Русијом?
Ја сам пре свега Србин из Смаћа код Призрена и заступам српске интересе. Залажем се за независну, јаку и војно неутралну Србију која има добре односе са свим својим партнерима, посебно са онима са којима имамо одређена слагања у вези са нашим националним интересима. Будући да је главни национални интерес Србије да се очува Резолуција 1244 и КиМ у саставу Србије, Русија је можда и најважниији наш партнер по том питању. Али односи српског и руског народа су вишевековни и кроз њих се преплићу наша историја, култура, вера, традиција… Све то спаја нас и Русе независно од политичких гарнитура и њихових ситних интереса. Оптужбе власти су наравно бесмислица. Фабриковање шпијунских афера и оптуживање Русије да стоји иза нереда у Београду и покушаја смене власти је нешто што смо већ видели пре неколико година у Црној Гори, када је Мило Ђукановић покушао да лансира аферу око некаквог руског државног удара. Јасно вам је да овакве афере и у Београду и у Подгорици долазе из кухиње Бебе Поповића, који медијски манипулише у оба ова режима.
Говорили сте да је Русија одлично упозната са ситуацијом у Србији и да је свесна да ће са Вучићем проћи као са Милом Ђукановићем. Међутим, оно што видимо јесте да је Вучић и даље веома важан партнер Кремља и међу ретким политичарима који се толико често састајао са Путином и Лавровим. Како то објашњавате?
Русија као суверена земља сарађује са оним властима које су у Београду на располагању. Они су одржавали добре односе са Србијом у протеклим деценијама без обзира да ли је на власти био Ђинђић, Коштуница, Тадић, Дачић или Вучић. Озбиљне земље тако функционишу. Александар Вучић као шизофрена личност истовремено игра на карту русофилије и русофобије. Све, наравно, за унутрашње прилике и потребе рејтинга. Русофилија му је потребна због њене распрострањености међу бирачима у Србији, а русофобија због његових западних подржавалаца и спонзора. Али будите сигурни да Русија врло добро зна ко је Александар Вучић и шта ради. Свакако, Москви нису промакли сви напади на њу у последњих годину дана. Од лажне афере о шпијуну из амбасаде и испоруке оружја Украјини, преко напада на Јевгенија Примакова, до оптужби за поменути покушај насилног свргавања режима у јулу, Вашингтонског споразума и повлачења Србије из војне вежбе Словенско братство у септембру ове године. Да би се разумео такав однос према Русији, он се мора ставити у контекст косовског питања. Вучић би радо трговао и продао Косово за још мало власти, али зна да му је препрека за то и Русија, односно њен став о признању Косова или чланству Косова у УН. Обећао је Западу да ће Русију убедити да промени став око Резолуције 1244, али му то не успева, па сада покушава да испровоцира Русију да одустане од те подршке. Све то би Србију могло скупо да кошта у будућности.
Опозиција се тренутно налази у фази прегруписавања, које прате разговори око евентуалног заједничког наступа на београдским изборима, уколико најављени преговори са влашћу, под окриљем Европске уније, буду успешни. Какав је ваш став по питању поменутих разговора? Треба ли опозиција да разговара са представницима ЕУ?
За покрет Ослобођење нема никаквих преговора, компромиса, четам хауса или учешћа европских парламентараца око нечега што стоји у Уставу и законима Србије. Тамо јасно пише: избори су слободни. Ми додајемо: избори ће бити слободни, или их неће бити. Идеја да се са Александром Вучићем треба преговарати не би ли уделио мало медијског простора или минимум демократских услова је илузорна и понижавајућа и своди опозицију на марионету која треба да игра своју малу улогу у приказивању Србије као демократије: да изађу на изборе, да једна или две листе пређу цензус и уђу са десетак посланика у парламент и да тамо глуме мечку коју ће Вучић показивати на западу као доказ да је његов режим демократски.
Ми на ту игру нећемо да пристанемо. За ослобођење од ове власти нам није потребна помоћ ни запада ни истока. Како очекивати помоћ од Европске уније, попут неких колега из опозиције, када је она саучесник у свему што Вучић ради, која му толерише отворену мафијашку диктатуру, говори како су последњи избори прошли у реду, а све зарад завршетка посла око Косова због којег је доведен? Зато од те и такве лицемерне ЕУ апсолутно ништа не очекујем. Ово је наша ствар и ово ћемо сами решити. Избори могу бити слободни или ће покрет Ослобођење физички спречити њихово одржавање.
Видите ли себе у некој од колона на неким од наредних избора. Да ли је могућа сарадња са странкама које су некада чиниле Савез за Србију, а данас Удружену опозицију Србије?
Александар Вучић неће отићи с власти изборима, већ захваљујући народном бунту и побуни. Свако онај ко се бави политиком и то не види је политичка будала. Покрет Ослобођење није опозициони, већ народни покрет, који сарађује са свима у циљу ослобођења Србије, под условом да су бојкотвали изборе и да се залажу за поштовање устава по питању Косова и Метохије. Ми наравно нећемо излазити на овакве изборе. Сматрамо да све странке и покрети који већ сада трче да се пријаве за учешће на лажним и намештеним Вучићевим изборима, свесно или несвесно, учествују у покушају одржавања фасаде демократије, а уствари одржавања једног пљачкашког, криминалног и издајничког режима.
Један сте од малобројних политичара који се бави црквеним питањима и односима унутар Српске православне цркве. Колико је за власт значајан избор новог патријарха и верујете ли да ће утицати на избор?
И поред притиска који је последњих осам година вршен на њу, Црква је по питању Косова и Метохије на последња три сабора имала јасан став, који је у супротности с оним што издајничка власт заговара. Власт ће зато покушати да избором себи одговарајућег патријарха добије подршку за финализацију издаје Косова. Већ се препознаје медијски и политички рукопис режима у тихој кампањи око избора новог поглавара СПЦ. У току су лобирања, медијски напади на поједине “неподобне” владике и изливи подршке подобнима и блискима режиму. По информацијама које имам, у БИА је чак формирано посебно одељење које се бави прикупљањем материјала за застрашивање, уцењивање и медијско линчовање оних владика које нису по вољи режима.
Ко су фаворити власти за то место?
Фаворит власти је групација окупљена око владике бачког Иринеја. Ту спада и Митрополит Порфирије, а власт ће покушати да поред њих двојице и трећи кандидат буде неко њима близак: можда Јован Шумадијски, Лукијан Будимски, или неко трећи. То лако може бити неко од владика из централне Србије, где има доста квалитетних кандидата. Међу њима се издваја владика Браничевски Игњатије, који је доктор наука, бивши декан, човек са јаким везама у свим помесним црквама, па чак и у Ватикану. Можда би он заправо био и достојан кандидат. Ипак, уколико би критеријум била само подршка коју има од владика, народа, монаштва и свештенства, владика Јоаникије би, без сумње, био фаворит. У најделикатнијим ситуацијама он је показао непоколебљиву мирноћу патријарха Павла и енергичну борбеност свог духовног оца, Митрополита Амфилохија. Зато ће Вучић учинити све да он не заузме трон српског патријарха: јер се плаши да ће управо Јоаникије својим ауторитетом ојачати позицију СПЦ и њену независност од политичке власти, поготову у супротстављању издаји Косова.
Неретко истичете да је актуелни министар иностраних послова Никола Селаковић кључни човек власти кад су у питању црквене теме и да режим преко њега врши притисак на људе у СПЦ. На основу чега то тврдите и где сте се уверили да је то случај?
Заједно са владиком Стефаном Шарићем и Дејаном Накићем, секретаром блаженопочившег патријарха Иринеја, Селаковић чини тријумвират који годинама суштински управља црквом. Још од времена када је био министар правде, а у његовој надлежности био однос државе према Цркви, он се не труди да то сакрије. То видите и по његовој умешаности у актуелна питања – од афере око буџета за градњу Храма светог Саве, где до данас не знамо колико је градња ове наше светиње коштала и како је трошен новац, преко заштите владике Стефана од оптужби за љубавну аферу и отмицу студента Марка Жаркова, до лобирања међу владикама за предстојећи избор патријарха.
За крај, како оцењујете живот у Србији током 2020. године?
Током ове године имали смо две пошасти: прва је, наравно, ковид, а друга – власт Александра Вучића. Корона је оголила овај режим и показала његову нестручност, лоповлук и лажи. Управо кроз призму борбе с короном видели смо сву неспособност режима који осам година уништава Србију. У години за нама смо изгубили духовног оца српског народа, Митрополита Амфилохија, као и поглавара наше Цркве, Патријарха Иринеја. А, опет, баш заслугом Митрополита Амфилохија догодила се и једна добра ствар: након 30 година дошло је до, надам се, коначне смене власти у Црној Гори. Ипак, за оцену политичког живота у Србији, најзначајнији догађај су били избори, тј. њихов бојкот. Након тог дана читавом свету је јасно да смо и 2020. годину провели у земљи заробљеној од стране мафије, криминала и корупције, на чијем је челу издајник и дахија Александар Вучић. Али нисам песимиста, да ме не схватите погрешно. Чврсто верујем да је након осам година овакве владавине Вучић потрошио све лажи и преваре које је могао да прода. И као што је Милошевић „победио НАТО“ 1999, па након тога изгубио власт, мислим да је „победа над ковидом“ Вучићево губилиште и да то виде и они који подржавају овај режим.
Божићна честитка
Овом приликом бих желео да честитам Божић свим православним верницима и грађанима Србије. Да празнике проведу у миру и благостању, уз много здравља, среће и љубави. И да следећи Божић дочекамо у слободи. Христос се роди.
Вучићеву поруку за Божић прочитајте ОВДЕ.
Извор: nova.rs
