Најновије

СУКОБ ОД КОЈЕГ СВИ СТРАХУЈУ: Ово жариште може довести до слома светске економије

Одбегла кинеска провинција Тајван убрзано се наоружава великим количинама америчког оружја у настојању да ојача своју позицију у условима растуће војне моћи Пекинга. То, и паралелно јачање војног присуства САД и њених савезница у водама око Тајвана, због одвраћања Пекинга, могли би да запале варницу великог сукоба који би био погубан по светску економију.

Кинеска војска (Фото: Министарство одбране НР Кине)

Кинеска провинција Тајван обележила десетог октобра дан који то острво, које себе назива Републиком Кином, сматра Даном државности

Тај датум је изабран јер је пре 110 година у граду Вучангу на тај дан почео устанак против владајуће династије Ћинг, који је касније, 1. јануара 1912, довео до рушења монархије и проглашења републике у највећој држави Азије, Кини.

Овог октобра прославу у Тајпеју, главном граду Тајвана, обележила је војна парада, на којој су, поред мноштва оклопних возила, хеликоптера и војних авиона, приказана четири типа ракета домаће производње, међу којима и пројектили земља-земља домета 1.200 километара, који могу да досегну луке, аеродроме и друге војне базе у матици Кини.

Смисао те демонстрације силе јесте да се Пекингу покаже да Тајван има довољне војне потенцијале да, у случају евентуалног напада с континента, матици може да нанесе озбиљне губитке.

Медији у Источној Азији јављају да су готово истовремено с војном парадом у Тајпеју јединице Кинеске народноослободилачке армије изводиле вежбу искрцавања на обали, што би био важан елемент у евентуалном покушају војне реинтеграције тог пацифичког острва.

Неколико дана пре тога, по извештавању тајванских гласила, у више наврата укупно близу 120 авиона Народноослободилачке војске Кине тестирало је спремност снага одбегле острвске провинције да брзо реагују.

Убрзано наоружавање Тајвана

Прошле године одбегла кинеска провинција са 23 и по милиона становника издвојила је 13 милијарди америчких долара за армију. Сматра се да је од тога чак пет милијарди отишло за куповину новог америчког оружја. Највећи део тог новца одвојен је за противваздушне ракете "патриот" и ловце-бомбардере Ф-16, те ракете ваздух-земља "АГМ-84 харпун", које се испаљују са тих летелица и имају велики домет који тајванској армији омогућава удар не само по бродовима већ и по земаљским циљевима дубље унутар територије матице Кине.

Иначе, цео пакет везан за набавку нових 66 авиона "Ф-16В" коштаће Тајпеј укупно осам милијарди долара.

Међу осталим наоружањем набављеним из САД су и ракете земља-море "харпун", вишецевни лансери ракета "ХИМАРС", ручне противавионске ракете "стингер" и беспилотне летелице.

Тајван је положио и две милијарде долара за набавку 108 тенкова "абрамс М1А2Т", за шта политички врх у Тајпеју трпи критике домаћих, па и америчких војних аналитичара.

По њиховом мишљењу, та куповина је била мотивисана политичким егзибиционизмом, чији је циљ да убеди јавност да владајућа партија чини све за одбрану - тај новац је требало уложити у јачање ваздухопловства, противваздушне одбране, морнарице и ракетних снага, који су важнији фактори одвраћања.

Тајван ради и на јачању резерви муниције и интензивирању обуке, у чему учешће имају и амерички официри. Штавише, влада у Тајпеју недавно је најавила да ће повећати буџет за одбрану и издвојити додатних осам и по милијарди долара у ту сврху у наредних пет година.

Растућа забринутост у региону Источне Азије

Ове гигантске суме су преседан и провокација у односу на Пекинг, поготово, што се у новонабављеном арсеналу налазе ракете дужег домета које спадају у офанзивно оружје и које САД не би смеле, ни по сопственим законима, да испоруче Тајвану.

Међутим, администрација бившег председника Доналда Трампа била је јасно опредељена да се пред својом јавношћу прикаже као оштра у односу на економског, политичког и идеолошког ривала Кину и да свом војноиндустријском комплексу прибави нове послове и профит.

Америчке активности, поред продаје наоружања и опреме Тајвану, укључују и заједничку обуку и редовне патроле у близини Тајвана, у којима учествују подморнице, разарачи, извиђачки авиони САД, а неретко и целе ударне групе предвођене носачима авиона.

Вашингтон већ дуго ради и на јачању војних савеза са земљама азијско-пацифичког региона са циљем сузбијања кинеског војнополитичког утицаја у том делу света.

Сходно томе, војни коментатори у матици Кини виде убрзано наоружавање Тајвана, недавно формирање савеза АУКУС и увођење британских носача авиона и бродова других држава НАТО-а у војне вежбе и патроле у водама око Тајвана (Источном кинеском, Јужном кинеском и Јапанском мору), као ескалацију под палицом Вашингтона која је усмерена на дестабилизацију најмногољудније земље света.

Ваља рећи да се Тајван последњих година често наводи као политичко жариште које има највећи потенцијал да доведе до слома светске економије и/или Трећег светског рата, с обзиром на растуће свеопште супротстављање дивова САД и Кине, на концентрацију огромних војних ефектива на малом простору, те симболични и емотивни значај које то острво има за руководство и народ у матици Кини.

И то у конкуренцији Корејског полуострва, где траје муњевита трка у наоружавању, у коју је уплетено све, од крстарећих и хиперсоничних ракета, до интерконтиненталних балистичких пројектила и нуклеарних бомби.

Погубна љубав Вашингтона?

И док је и даље релативно тешко замислити да би САД директно ушле у војни окршај са јединицама Народноослободилачке војске Кине у случају да она крене у реинтеграцију Тајвана, због људских и економских губитака које би претрпеле и могућности да се такав сукоб отме контроли и прошири, јасно је да оне чине све што је у њиховој моћи да то острво политички одвоје од матице, војно га ојачају и чврсто интегришу у своју мрежу савезника у Тихом океану.

Жеља Трампове и Бајденове администрације да стегну војну омчу око обала Народне Републике Кине кроз наоружавање савезница као што су Тајван, Јапан, Јужна Кореја и Аустралија, војнополитичко зближавање са земљама Југоисточне Азије и увођење европских чланица НАТО-а у западни Пацифик, међутим, могла би, брину аналитачири у Источној Азији, да произведе супротан ефекат од оног којем се надају у Вашингтону.

Односно, уместо да одврати Кину од покушаја да интегрише Тајван у свој уставни оквир, она би могла да подстакне Пекинг да брзо интервенише пре него што се та омча затегне.

Или, једноставно речено, силна брига Вашингтона за Тајван могла би да буде погубна за то острво.  

О новом сукобу на Блиском Истоку прочитајте ОВДЕ.

Извор: РТС

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Nema dostupnih vesti.

Urbancube