Најновије

Емил Влајки: Председници најмоћнијих западних држава су обичне марионете

Драги читаоци! Овај чланак испред вас је научнофантастична теорија завјере, базирана на ИСТИНИТОЈ научнофантастичној теорији завјере. Вјеројатно гријешим у низу детаља, али не и у концепцији која ће се врло брзо разоткрити. Логично је, да ја, као аутор низа књига из политичке филозофије, те који сам и успјешан писац романа на локалном нивоу (Четникуша, Геноцид, Жена која је вјеровала да је Марија Магдалена, Корона…), а један роман (Смрт у Јерузалему) ми је преведен у САД и Аустрији, морам имати доста маште. Али ово што се догађа превазилази и саме Ладламове трилере, па чак и балканске, уротничке конструкције Дејана Лучића.

Емил ВЛајки (Фото: Архива)

Пише: Емил Влајки

Ипак, почнимо испочетка.

Нећу казати ништа ново ако устврдим да велике силе у бананама држава постављају своје политичке екипе које вјерно служе своје господаре. Додуше, неки се и отму, осамостале и почну правити проблеме „господарима свијета“ као, на примјер, Милорад Додик, „Велики Баја“ који је жртвовао пјевачку каријеру ради политике. Логично је, такођер, да ови велики играчи инвестирају у помладак који ће једног дана замијенити ислужене кадрове а, по могућности, и ове осамостаљене.

Сматрам, да, отприлике, сви знате како се унутар међународних односа дочекује неки шеф државе. Тај сусрет се остварује, углавном, са другим шефом државе. Понекад, ако је нека држава врло важна, као Руска федерација, неки шеф државе може примити у аудијенцију њеног министра вањских послова. Иначе, дочек неког шефа државе и, изнимно, врло рангираних највиших личности, организира се барем годину дана унапријед. Читави тимови стручњака, са обје стране, припремају на хиљаде страница материјала, договарају се о протоколу, о обезбјеђењу, итд., итд.

А сада мало реалне научне фантастике, као увод у теорију завјере:

„Градоначелник Бање Луке, Драшко Станивуковић, разговарао је са предсједником Француске Емануелом Макроном у Јелисејској палати у Паризу.
Градоначелник Бање Луке и предсједник Француске разговарали су о тренутној ситуацији у РС и Босни и Херцеговини, европском путу, као и концепту зелених градова.

'Разговарали смо о тренутној ситуацију РС са нагласком на европском путу којим могу и требају да иду нове генерације политичара. Подршка у борби против криминала, корупције је неупитна, али и за наш пут према што већој транспарентности институција, као једне од кључних европских вриједности', рекао је Станивуковић.“

Дакле,  бејбифејс Драшко, као прави велики државник, разговарао је, без икаквог претходног државничког протокола, са Макроном, који сигурно још увијек не зна с ким је причао, о тренутној ситуацији у Републици Српској и о европском путу БиХ!!!

Тко је Драшко Станивуковић? Градоначелник је Бања Луке, и БиХ политичка звијезда у успону. У свега пар година, прешао је пут од одборника, преко народног посланика, до садашње функције. Има 28 година, интелигентан је, има добру реторику, али уска знања, и завршену средњу школу. То му служи на част, јер је, без проблема, могао купити неку диплому формално исполагавши испите на неком приватном факултету.

У међународним односима, он је нитко и ништа, челник мањег града у некој не-држави (ентитету) чији је статус крајње неодређен. Осим ако (увод у теорију завјере) није пројектиран да буде нетко и нешто, рецимо члан предсједништва БиХ, те убрзо након тога, и први предсједник унитарне БиХ (можда идем предалеко, али ту сам негдје).

Да сам на правом путу, потврђује и Маринко Чавара, предсједник Федерације БиХ који јавно тврди да „Вучић финанцира Драшка из државног буџета.“ То није све. У штампи читамо:

„Од малог броја налога који Вучића занимају, преко профила 'Александар Вучић' прати и једног политичара из БиХ. У питању је млади градоначелник Бања Луке Драшко Станивуковић.“

Сада улазимо увелико у теорију завјере. Станивуковић је члан Партије демократског прогреса (ПДП) која у републици Српској важи као пробританска. Њени главни чланови су стално у Лондону, а понеки тамо имају и своје „потлеушице“. Џевад Галијашевић, експерт за исламски тероризам, а чији се ставови често поклапају са службеном политиком мањег ентитета, тврди:

 „Партија демократског прогреса је британска странка. Њен оснивач и почасни предсједник, Младен Иванић, ученик је из Глазгова и све своје сараднике је усмјерио према Лондону – па је у Лондону, непосредно пред прошле изборе боравио, по 15-20 дана, и сам Драшко Станивуковић,“

Драшко  гради каријеру на понављању Додикових изјава, а понекад је и екстремнији (какв сребренички геноцид, какав Хашки трибунал који је антисрпски, каква црногорска нација и слично). И након Додика Додик, рекао би нетко, па га многи зову „дигитални Додик“. Мени је околина, која ми тврди да Драшка добро познаје, рекла да он стварно тако мисли, да је сто посто српски националиста јер је тако одгојен  и скоро ме у то убиједила. Али сада, након што је Станивуковић, ето, отишао у Париз на састанак код градоначелника Париза, па је Макрон „искористио прилику“ и прочаскао с њим о будућности БиХ, ствари су више него јасне. Притом, оно што је фасцинантно, то је инструментализација предсједника Француске од стране глобалне дубоке државе, тајне свјетске владе, тајанствене као и Билдерберг група. Очито је, да су Де Голова времена независне Француске отишла у неповрат.

А сада се упустимо у праву научну фантастику.

Сваки пут се запрепастим када постанем свјестан своје ограничености. Након Инцковог закона о „кажњавању оних који не вјерују у сребренички геноцид“ који је био попраћен одлуком Уставног суда БиХ о одузимању шума Републици Српској, мислио сам да је то америчко-британска ујудурма, али нисам видио други дио приче. Сматрао сам, да ће се Додик можда извући из свега тога, мада врло тешко.

Успут, треба се сјетити недавног Вучићевог упозорења да ће се након Нове године настојати срушити Република Српска.
Међутим, ове двије иритирајуће одлуке су намјерно биле донесене зато јер је већ био смишљен механизам како ће се Додик неизбјежно макнути са власти и како ће на његово мјесто ускочити Драшко са опозицијом, а све ће водити унитарној БиХ. Драшко је, по овој концепцији, био западни пројект који је годинама брижљиво и успјешно припреман.

Додик је упао у замку, испровоциран је, реагирао је онако како му је било наметнуто, и сада се очекује његова политичка егзекуција од стране Запада који је апсолутно сигуран да ће у томе успјети. Како би то могли извести, описао сам у претходним колумнама.

Замислимо, на примјер, слиједећи сценариј. Амерички емисари разједињују опозицију обећањима и пријетњама. Након тога, на заказаној сједници о пријеносу надлежности, коалиција на власти дезавуира Додика, гласа против његовог приједлога о враћању надлежности. Он престаје бити предсједник своје странке, ствара се нова парламентарна, прозападна већина на чијем челу буде Драшко. На тај начин, без избора, који ће накнадно бити одгођени, опозиција долази на власт. Има још начина како да се то спроведе( видјети претходне текстове).

Додик, не сумњајући ни у што, открио је своје карте. Иза њега, поред неколико европских земаља које сматрају да се он бори против исламског фундаментализма, стоји чврсто Руска федерација спремна да и војно интервенира. Њен амбасадор у БиХ, Калабухов, изјавио је да је Додикова концепција самосталне Републике Српске унутар БиХ апсолутно прихватљива.

Хегеловски речено, борба на живот и смрт је ту, пред нама. Надајмо се, да епилог неће бити превише насилан, мада Галијашевић и Лучић тврде да у Федерацији БиХ постоје 200 000 муслимана спремних за борбу. Што било да било, сигурно је да Запад не би ту ситуацију изазвао управо сада, да није сигуран да ће побиједити. Додик је био присиљен да уђе у ту игру, а и мисли да има неке адуте.

А Драшко? Чека, и мудро се не изјашњава ни о чему док, опозиција којој формално припада и која не разумије што се догађа, муку мучи како да се постави. Додуше, како је почео и брзином свјетлости доспио у предсједничку Јелисејску палачу у Паризу, може се лако десити да он буде и будући предсједник Француске.

Уствари, особно, тко зна тко је и што је. Можда је лукавији од свих нас, па вара и Исток и Запад.

Извор: Правда
 

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА