13-11-2021 09:09 Занимљивости

Земљотрес који се догодио невероватних 751 километара испод површине Земље најдубљи је забележен до сада, открили су научници. Потрес је забележен у доњем делу омотача језгра, зони у којој су научници сматрали да је немогуће да дође до померања.

Илустрација (Фото: Pixabay. com)

Изузетно дубок земљотрес забележен је испод удаљених острва Бонин (познатих и као Огасавара), групи од преко 40 острва која се налазе између Маријанских острва и Јапана, 2015. године, као потрес који је уследио после земљотреса у региону јачине 7,9 степени по Рихтеровој скали.

Овај дубоки потрес није могао да се осети на површини, већ је само осетљива опрема могла да га забележи.

Потрес је регистрован на дубини од 751 километар у доњем мантлу, односно омотачу језгра – зони за коју су сеизмолози сматрали да је немогуће да се догоде земљотреси.

Подаци о овом потресу први пут су објављени у јуну у часопису Геофизикал рисрч летерс (Геопхисицал Ресеарцх Леттерс), а открили су га истраживачи који су користили токијски напредни хај-нет низ сеизмичких станица. Но још увек није постигнут консензус међу научницима о тачној дубини потреса.

Под екстремним притиском и температурама које се налазе у доњем омотачу земљиног језгра, много је мања вероватноћа да ће се стене ломити када их погоди изненадно ослобађена енергије, али се савијају при удару.

https://t.co/qqiPqyoWze
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 13, 2021

Можда научници нису утврдили тачну границу слојева

Мантл или омотач језгра је дебела љуска, састављена од густих стена, која окружује спољње течно језгро, а налази се директно испод релативно танке Земљине коре.

Протеже се до 2.900 километара дубине. На основу резултата сеизмолошких истраживања мантл је подељен на више слојева – горњи омотач (33-410 км), доњи омотач (660-2.891 км), и на дну последњег налази се тзв. “Де” слој променљиве дебљине.

Таква материја се, међутим, не понаша увек како би требало, наводи Памела Барнли, професорка геоматеријала на Универзитету Невада у Лас Вегасу у изјави за Ливе Сциенце, преноси Раша тудеј.

Већина земљотреса се дешава у кори и горњем омотачу, на дубини од 100 километара. Минерали у кори имају мањи капацитет да се савијају пре ломљења због своје хладне и крхке природе, објаснила је Барнли.

Она је такође рекла да су минерали у континенталној кори можда хладнији од околних стена, што значи да се не понашају како се очекује при таквом притиску.

Дубоки потреси представљају мистерију за научнике, иако је једна теорија да граница између горњег и доњег земљиног омотача можда није тамо где сеизмолози мисле да јесте, рекла је за Ливе Сциенце Хајди Хјустон, геофизичарка са Универзитета Јужне Калифорније.