Најновије

ДР ИВАН ПАЈОВИЋ: Дигитализовање религије као дух времена

Дошло је време да технолошке новине мењају религиозну праксу. Вештачка интелигенција постепено се појављује у свим сферама људског живота, од производње и финансија, до медицине и образовања. Ове технологије стигле су и у такву конзервативну сферу као што је религија.

др Иван Пајовић (Фото: Јутјуб)

Пише: др Иван Пајовић

У храмовима разних вера роботи читају проповеди и моле се заједно са верујућима, премда се неки томе противе и сматрају чак бласфемијом. 
Већ годинама се у религиозним заједницама користе ове технологије у виду зборника молитви у електронском облику или апликација и геџета за представнике разних религија и конфесија.

Десетине милиона муслимана користе апликацију Muslim Pro која верницима даје најразличитије информације: од термина свакодневних молитви по локалном времену, оријентације према Меки и текстова Курана на десетинама језика, до муслиманских празничних честитки и адреса ресторана са халал-храном.

Англиканска црква има гласовног помоћника по имену Alex  који одговара на религиозна питања, а Ватикан је презентовао „паметну” наруквицу eRosary, која аутоматски пребројава очитане молитве и активира се када се човек крсти.

За припаднике јудејске вере постоји алгоритам Robo Rabbi, који даје корисницима савете засноване на Тори и има задатак да човека учини бољим.
Роботи су почели да се користе у храмовима приликом богослужења и других религиозних пракси. Против оваквих технолошких новотарија иступају пре свега конзервативни свештенослужитељи, али и верници. 

У једном од древних будистичких храмова у Кјоту, Кодај Дзи, који постоји од 1605. године, од 2019. године стоји робот који представља богињу милосрђа Канон. То је антропоморфни робот од алуминијума, руке и лице су му покривене силиконом како би одавале утисак аутентичности људске коже. Робот, који је развила токијска компанија A-Lab, може да изговара сутре уз одговарајућу музику, са титловима на разним језицима, а такође врши разне будистичке ритуале, на пример погребне церемоније. 

„Ако са вама разговара Буда, вероватно ће схватање будистичког учења бити једноставније и лакше. Ми желимо да људи долазе овде, гледају робота и размишљају о суштини будизма”, каже настојатељ овог храма Теншо Ходо. „Роботи нас превазилазе у тој свери. Ја ћу умрети, а они ће вечно еволуирати”.

Још један пример будистичког робота је 60 цм висока фигура робота-монаха Xian'er, постављена у манастиру Лунцјуан у Пекингу. Он је назван по имену монаха из популарних кинеских стрипова и поседује прилично уверљиву спољашњост. Он може изговарати мантре и разјашњавати основе будизма. Развој овог робота био је заједнички пројекат манастира и неколицине кинеских универзитета и корпорација. 
Специјалиста за роботику са Торинског универзитета Васеда Габриеле Тровато направио је, како сам каже, првог католичког робота под именом SanTO. Он изгледа као кип из католичког манастира, садржи компјутер, микрофон, сензоре и систем препознавања лица. Овај робот представљен је 2018. године на изложби религиозне уметности у Риму.

„Религија је еволуирала током целе своје историје, од предаје од уста до уста, преко писмене традиције, до штампе и мас-медија. Било би разумно претпоставити да дигитализација и роботика могу помоћи религији у њеном распрострањивању”, сматра господин Тровато. Он тврди да је SanTO доказао своју неопходност у време пандемије и локдауна, када људи нису могли долазити на богослужења, али су ипак желели поразговарати са неким о вери и помолити се заједно. 

Још један пример је робот-пастор BlessU-2, направљен у немачком граду Витенбергу, у ком је 2017. године прослављана 500-годишњица почетка Реформације – управо у том граду 1517. године Мартин Лутер је прикуцао на црквена врата својих 95 теза и тако положио темељ новој хришћанској конфесији. Томе у част Јевангелистичка црква у градовима Хесен и Насау представила је робота BlessU-2, који је мање антропоморфан него богиња Канон из храма у Кјоту и више представља велики терминал (направљен је на бази конструкције банкомата) са не баш реалистично изведеним главом и рукама. Притиском на дугме на екрану он благосиља вернике на пет језика, руке му се устремљују ка небу и светле. Робот може изговарати молитве и библијске стихове. 

Према речима антрополога Бет Синглер из британског Института науке и религије „Фарадеј”, постоје три основне варијанте односа према технологијама у оквиру религије: одбацивање, прихватање и прилагођавање сопственим потребама. По њеном мишљењу, прва реакција религиозних институција по правилу је негативна, али „технологије брзо постају општеприхваћене и распрострањене”.

У православном свету за сада оваквих техничких новости нема. Међутим, неизвесно је како ће свет религије изгледати у веома скорој будућности.

Текст је писан искључиво за портал Правда, преношење је забрањено без сагласности редакције.

Холандски доктори проговорили, колико је вакцинисаних у болницама сазнајте ОВДЕ.

Извор: Правда
 

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА