Најновије

Емил Влајки: Живи или мртви, Србима није допуштено да буду жртве (или "достојне и недостојне жртве" - Chomsky, Herman)

До 1992. неких 50 српских села око Сребренице било је нападнуто од Муслимана. 1.500 људи који нису побјегли били су убијени а српске куће су спаљене. У том часу, муслимански командант био је Насер Орић, који никада није био оптужен за ратне злочине и злочине против човјечанства.

Емил Влајки (Фото: Архива)

Пише: Емил Влајки

"Бил Шилер, извјештач Торонто Стар-а, писао је 16. јула 1995. о једном интервјуу са Орићем и видио траци коју је овај показао, на којем он лично држи у руци одсјечене главе његових српских жртава. Сцхиллер је назвао овај исјечак 'Највећи хитови Насера Орића'. Сцхиллер је написао: 'Ухватили смо их у замку,' рекао је Орић када се поприличан број побијених Срба појавио на екрану. Слиједећа група лешева била је докрајчена експлозивом: 'Послали смо их на мјесец,' хвалио се Орић. Када се појавила сцена опустошеног и метцима изрешетаног града у којем није било видљивих лешева, Орић је пожурио да изјави: 'Ту смо убили 114 Срба'."
Чак је и амерички Стате Департмент примијетио неке од ових злочина:

"14. децембар: Босанске муслиманске снаге из Сребренице убиле су најмање 60 Срба, углавном цивила, у селима близу босанског града Братунца, према ријечима неких становника тог града. Као резултат непријатељстава, до 5.000 људи - углавном жене, дјеца, старији и рањени - пребјегли су преко ријеке Дрине у Љубовију из босанских села Бјеловац, Сикирић, Вољевица, Југовићи и Лозничка Ријека."

Постоји и други, много похвалнији опис "злог хероја" Насера Орића и његових дјела:

"Људи у Сребреници су схватили (1995., -Е.В.) да су они посебан случај, да су године масакра и одмазде значиле да не могу очекивати никакву милост након небројених напада које је извео њихов „неустрашиви“ командант Насер Орић на оближња српска села, напада у којима су изгладњеле избјеглице из Сребренице наваљивале на српске положаје, испразнивши сву храну из кућа прије него што би их спалили...

У свом говору о освети, генерал Младић је подсјетио на Орићеве смионе нападе на српска села и градове: његов убилачки напад на Подравину, на примјер, током којег су његови торбари, омршавјеле муслиманске избјеглице из Братунца и других  градова који су слиједили нападачке војнике, убијали рањенике дрвеним палицама и сјекирама, а онда пљачкали и палили њихова села. Или чувени напад на Кравицу, уочи православног Божића у јануару 1993, када су Орићеви људи упали из снијега који се витлао, убили барем тридесет Срба, и истјерали читаву популацију прије но што су покупили богат плијен божићне хране и пића и након тога спалили куће у Кравици до темеља."

У фебруару 1994., Насер Орић, двадесетседмогодишњи некрунирани краљ сада опустошене Сребренице, примио је репортера Wасхингтон Поста:
"Насер Орићеви ратни трофеји не налазе се послагани на зиду у његовом удобном стану; једном од ријетких у којем има струје у овој опсједнутој муслиманској енклави, забијеној у пријетећим планинама источне Босне. Они су на видео касети: спаљене српске куће и тијела српских људи без главе, набацана на тужну гомилу.
'Морали смо користити хладно оружје те ноћи', објашњава Орић, док се сцене искасапљених мртвих тијела врте са његовог Сонy видео апарата.
Премда су 'плави шљемови' УН успоставили своје проматрачке постаје између муслиманских и српских линија скоро годину дана прије, Орић је и даље могао водити своје људе на повремене ноћне рације, прикрадајући се испред постаја УН, кроз пукотине у српском окружењу, а затим нападајући и пљачкајући српска села и посједе."

Ово не само да је разљутило Србе, који су оптужили УН трупе да нису спријечили Орића и његове људе, и који су узвратили блокирајући доставу горива и опреме 'плавим шљемовима'; то је исто тако разљутило и УН.

"Према Chouck Sudeticu, 'холандске трупе које су посједовале опрему за ноћно проматрање, пријавиле су да су видјеле муслиманске војнике како се шуњају кроз периметар око Сребренице и отварају ватру на холандске проматрачке постаје... да би створили утисак као да их Срби нападају.'
Такви инциденти, ако су се догодили, нису зачуђујући. Муслимани су вјеровали да њихов опстанак овиси о присиља¬вању УН трупа да се одрекну њихове цијењене 'неутралности' и подрже их у борби против Срба.

УН званичници, међутим, су сматрали сребреничке муслиманске лидере корумпираним и опасним провокаторима. 'Од Yасусхи Акасхи-а надаље,' пише Судетиц, 'УН особљу, војном и оном задуженом за питања избјеглица, било је доста Насера Орића. Акасхи је лично сматрао више мулиманско руководство Сребренице криминалном бандом, подводачима и црнобурзашима.'"

У студији о Сребреници Јан Вилем-а и Норберт Бот-а, ниво оправдања Орићевих злочина још је виши, попраћен монструозном тврдњом:

"Наравно да је босански гарнизон руковођен Орићем био крив за злочине, посебно током зима 1992/1993; и извјесно је да се нису разоружали, као што је то било предвиђено планом о 'сигурносним зонама'. Али ови злочини били су само реакција; они се не могу никако поредити са прорачунатом кампањом агресије и етничког премјештања које су починили Срби. Осим тога, само вјештина и немилосрдност Орића су могли спасити Сребреницу од скорог истрјебљења у рукама њених српских сусједа у 1992."

У овом часу, као што су то истакли 'објективни' западни аутори, сасвим је јасно зашто је 50 српских села "морало бити спаљено", а хиљаде српских цивила - жена, дјеце и старијих -"морало бити превентивно масакрирано" од стране Орићевих трупа: самим тим што су живи, српски цивили би "могли проузроковати истрјебљење" сребреничких Мулсимана!

Према томе:
1. Када жртве нису Срби, то је доказ "српске бестијалности" и "српске геноцидне природе".
2. Када су масакрирани недужни цивили Срби, ови су злочини уствари "добра дјела" почињена од стране "добрих момака" као што је Орић и то као "реакција" и "превенција" на "будућа српска злодјела", и као таква се ни на који начин не могу се успоредити са "прорачунатом кампањом српске агресије".

Браво! Ово је крајњи доказ западног "знанственог хуманизма". Другим ријечима, чини се да су сви Срби на свијету, ради њихове "шкорпионске нарави", "прорачунате убице". Према томе, у духу западне пропаганде, Србе треба превентивно побити. А као што је познато, шкорпије (односно Срби), чак ни као мртви, не могу бити сматрани жртвама.

УН: Наводне и стварне жртве

Коначно, погледајмо шта је америчка марионета, генерални секретар УН Кофи Аннан, написао о овоме у свом извјештају (1999):

"Босанска енклава која је имала Сребреницу за центар, била је проширена под Орићевим руководством у наредних неколико мјесеци на околна подручја. Највећим дијелом борбе које су се водиле у овом периоду нису биле уобичајено ратно дјеловање, него серија напада и контра-напада од стране наоружаних група једне или друге заједнице.

У свом напредовању, Босанци су се користили техникама етничког чишћења сличним онима кориштеним од стране Срба у осталим подручјима, палећи куће и тероризирајући цивилну популацију.

Српски извори тврде да је преко 1.300 људи било убијено од стране босанских бораца током њиховог напредовања изван Сребренице, са још знатно већим бројем оних који су били истјерани из својих кућа. Српски извори као и међународни проматрачи за људска права дали су податке о инцидентима у којима су Срби наводно били мучени и масакрирани.

Истовремено, много већи број Босанаца је прошао кроз сличне патње у подручјима која су остала под српском контролом." (истакао Е.В.)
"Предивно", зар не! Генерални секретар УН користи потпуно исте схеме као и горе наведени "хуманистички писци". Размотримо поново ову врст "објективности":

1. Према Кофи Анану, истина је да су Орић и његове трупе починили злочине против Срба, али то је било зато што су Срби починили исте злочине у "другим подручјима".
*Да ли вас то подсјећа на објашњења која дају многи терористи цивилима: Ми вас нападамо овдје (у авиону, аутобусу, селу, итд.) зато што ви вашом пасивношћу заступате (на примјер) империјализам богатих?!
*Дакле, Кофи Анан се служи аргументима који су неприхватљиви за УН и њене чланице!

2. Када се ради о патњама Срба, у Анановом извјештају стоји ријеч 'наводно', која није употријебљена када се ради о патњама Муслимана.

3. Шта значи израз Босанци (Бошњаци)?
*Из текста је видљиво, да Кофи Анан изједначава Муслимане са Босанцима. Међутим, Изетбеговић и Орић не зову себе и властити народ Босанцима него Муслиманима.

Осим тога, сви Хрвати, Јевреји и Срби који живе у Босни су такођер "Босанци".
*Успут, Хрвати и Срби су живјели у Босни хиљадама година. Муслимани, религијски ентитет, су познати у Босни од прије свега пет стољећа. Према томе, како Муслимани могу бити више "Босанци" од Срба или Хрвата? Узгред речено, што је са Херцеговином и како Кофи Аннан назива оне који живе у Херцеговини? Требало би, наиме, да један Генерални секретар УН зна да се једна од чланица ове свјетске организације зове Босна и Херцеговина а не Босна.

Ако само један параграф УН-извјештаја садржи толико манипулација и непрецизности, може се само замислити колико их има у остатку извјештаја. Наводно објективни извори као Кофи Анан, цитирани су широм свијета од људи, научника, новинара, итд. који о Балкану и БиХ ништа не знају. Дакле, умјесто да презентирају објективну информацију, Кофи Анан и њему слични шире лажи и мржњу против неких народа. Суштински, то није ништа различито од убилачке активности Клинтон-а, Албријтове, Солана-е, Карк-а и осталих.

У уторак  на правди читајте текст Емила Влајкија “Злочин у Сребреници у бројкама”

Предходне текстове Емила Влајкија читајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА