„На Косову је важно да српско бирачко тело буде хомогено. У сваком другом случају, када оно није хомогено, онда Курти, или неко други ко буде освојио већину, увек може да комбинује и тражи оне Србе који ће више радити за албанску ствар, него што ће се борити за права српског народа на Косову и Метохији. И то се дешавало, нажалост, у неком периоду у ових последњих 20 година. Увек су неки Срби учествовали у раду Парламента, јер имају загарантованих тих 10 места. На прошлим изборима, сећате се, Срби су чак били у прилици да на основу броја бирача освоје више од 10 места, али су албанске партије смислиле оно тровање са гласачким листићима који су дошли из централне Србије, па су облачили скафандере, и све се показало сулудо и глупо. Али у оним медијима који их подржавају у иностранству, који су подстицали сукобе на Косову, то пролази. Прво је дошло до тровања само албанске деце, а потом су стигле коверте из Србије које су затроване, па их у скафандерима пребројавају и на крају- пониште“, рекао је на почетку разговора за „Српски свијет“ Зоран Анђелковић, српски политичар и бивши председник Привременог Извршног већа Косова и Метохије.
Он у наставку разговора изражава бојазан да и сада може доћи до малверзација, и то преко бирачких одбора, наводећи да ће у српским срединама у бирачким одборима бити по четворо Албанца и двоје Срба, па се сумња да ће онемогућити Србе да гласају, а затим даје пројекцију резултата уз претпоставку да ће за избор председника скупштине требати српски гласови, пошто је потребна двотрећинска већина.
Појашњавајући улогу Аљбина Куртија, главног фаворита, кога Запад подржава, саговорник Националне ИН4С телевизије у овом гостовању подећа да он наставља политику Адема Демаћија, екстремног албанског националисте са Косова* још из доба Југославије, али додаје и разлику:
„ Курти води левичарско – националистичку политику и има подршку јер му је главна теза борба против криминала и корупције и то зато што није учествовао у убијању на Косову, нема „ратни дневник“, а Запад жели да очисти парламент од ОВК“, вели Зоран Анђелковић подсећајући да Кристофер Вокер својевремено није хтео да прими орден ни од Тачија ни Харадинаја, већ је јасно рекао да жели да му га уручи Курти и додао:
„Курти рачуна на 175 000 гласача из дијаспоре. Свугде би се то сматрало манипулацијом, али не и на Косову“, објашњава Зоран Анђелковић илуструјући како Запад подржава Куртија.
На питање водитељке Гордане Јанићијевић да објасни 1 900 000 бирача иако званично има 1 800 000 становника, гост прича анегдоту у којој објашњава зашто је дискутабилно говорити о броју становника на Косову и Метохији, где је последњи, донекле реалан попис становништва био 1971. године, а касније су рађене само пројекције које улазе у статистичке податке уз огромне грешке: „Ако си говорио да не живи два милиона Албанаца на Косову, одмах је то значило да желиш да их протераш, да си српски националиста. Када је дошла интерпарламентарна делегација УН 1999. на питање колико има становника, рекао сам пет милиона. Насмејали су се, а ја сам им рекао да сам сабрао колико ми ко каже (Албанци, Срби, Турци, Египћани, Роми, Бошњаци, Горанци) и тако сам дошао до тог броја. Ја нисам успео да их попишем, дођите ви и попишите их“.
„Срби су , да би подстакли причу о сопственој угрожености, очекујући помоћ из Београда, смањивали број Срба на Косову и Метохији. А на основу тог смањеног броја, последица су биле десетине негативних ствари по Србе. На основу те статистике су Албанци добијали станове, запослење и средства за просвету и образовање, захваљујући којима је највећи универзитет на Балкану на албанском језику био у Приштини, а не у Тирани“, објашњава господин Анђелковић.
У овом интервјуу он износи мноштво интересантних анегдота и пројектованих ситуација којима се сликовито приказује и некадашња и овдашња ситуација на Косову и Метохији , кроз причу о сарадњи са разним структурама власти и цркве, али и о тренутној потреби сагласја међу представницима Срба на Косову и Метохији са политиком Београда.
О Харадинају, који најављује референдум за присаједињење Албанији, каже:
„ Он је прво најавио уједињење, а затим стварање уније са Албанијом, јер он хоће да буде газда на својој територији. Као кад смо имали кнежевине, које неће да се удруже и да имају краља; јер сваки кнез хоће да буде газда. Тако и он хоће да буде кнез, а не неки потпредседник владе у тзв. Великој Албанији, изражавајући сумњу да је идеја Велике Албаније остварљива, јер ће „увек постојати неки Тачи, неки Харадинај, који се бори за сопствене територије“, затим коментарише процес е у Хагу, и перспективу оних који раде за различите интересне сфере :
„Нико не воли шпијуне, али сви воле да их имају“.
Говорио је и о промени улоге НАТО снага на Косову и Метохији од 2004. које су од тада делом почеле да бране и мањинске народе, и да не третирају своју мисију као искључиву одбрану Албанаца.
На крају, саговорник Српског св(иј)ета коментарисао је Бајденову честитку :
„Желели су да кажу да се политика која је била пре Трампа враћа на сцену. Нема изненађења, притисак на Србију да призна Косово ће бити јачи. Међутим, делим мишљење већине аналитичара који говоре о свету који више није мултиполаран, јер поред Америке ту су евидентно Русија, Кина, Индија… Не кажем да је релаксирана ситуација, али мислим да је наша позиција мало повољнија него што је била пре 5 – 10 година“, закључује гост „Српског св(иј)ета.
Препоручујемо вашој пажњи интервју са Зораном Анђелковићем, политичарем, добро упућеним у ситуацију у јужној српској покрајини, непосредно уочи избора на Косову*, који су заказани за 14.2.2021. године.
Због чега је ухапшен бивши начелник УКП, сазнајте ОВДЕ.
Извор: ИН4С
