Неколико разлога је за то, наводи Економист. Први је да званичне статистике у многим земљама искључују жртве које пре смрти нису тестиране на корону, што може да буде велики број у местима где се не тестира много.
Други разлог је што болнице и бирократија данима, чак и недељама не процесуирају смртовнице, због чега долази до застоја у подацима. А трећи разлог је што је пандемија отежала лекарима лечење пацијената са другим симптомима и обесхрабрила људе да одлазе у болнице из страха да се не заразе што је индиректно могло да изазове скок броја умрлих од других болести осим короне.
Један начин да се поброје ови методолошки проблеми је употреба мере познате као “прекомерна смрт”: узима се број људи који умиру од било ког другог разлога и пореди се са историјским просеком последњих година. Економист је користио статистичке моделе како би предвидели број смрти који би свака земља да је ситуација “нормална” регистровала 2020. године.
На листи 50 земаља са “прекомерним смртима”, Србија је на седмом месту, после Перуа, Русије, Северне Македоније, Бугарске, Литваније и Мексика.
У периоду од 1. априла 2020. до 31. марта 2021. године од короне је у Србији умрло 4000 људи док број “прекомерних смрти” износи 17.090. На 100.000 људи тај број “прекомерних смрти” износи 247.
Економист наводи да табела показује да је у већини места број “прекомерних смрти” у поређењу са очекиваним већи од броја ковид жртава које су владе пријавиле.
Ако се не деси чудо, мере ће морати да се продуже. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: nova.rs
