Најновије

ДР ИВАН ПАЈОВИЋ: Украјински конфликт и нове санкције Русији

Ратна реторика између Русије и Украјине се сваким даном заоштрава. Још од фебруара месеца у Русији се отворено говори о могућности новог рата у Донбасу, али и о могућој великој ескалацији ратних сукоба са Украјином. Овакав развој ситуације повезује се са санкцијама које је председник Украјине Владимир Зеленски својим указом од 19. фебруара увео против посланика Врховне Раде (украјинског парламента) Виктора Медведчука, вође проруске партије „Опозициона платформа – За живот”, који се сматра главним заговорником помирења са Русијом. Већ следећег дана представник за штампу председника Владимира Путина, Дмитриј Песков, дао је изјаву у којој каже како таква одлука сведочи о „реакционарним тенденцијама које ојачавају у Украјини”. Изнео је и бојазан да украјинске власти могу сматрати могућим решење на југоистоку Украјине војним методама.

Др Иван Пајовић (Фото: Хелм Каст)

Пише: Др Иван Пајовић

У Руским медијима већ 7. марта нашле су се вести да је могуће избијање рата великих размера у наредних неколико недеља. Украјина довлачи читаве ешалоне тенкова и артиљерије ка области Донбаса и ситуација изгледа као да се креће ка великом конфликту. Цитиране су поново и својевремене речи председника Путина да ће агресија против Донбаса и Луганска бити погубне за украјинску државност. Наводи се да је украјинско руководство надахнуто успешним искуством Азербејџана у Нагорно Карабаху и планира да акцента сукоба стави на коришћење турских беспилотних летелица „Бајрактар”, које су се показале као веома ефикасне у поменутом конфликту. 

Украјинска страна тврди да не спроводи никакву већу концентрацију војне силе. Њихов војни експерт Михаил Жирохов опрезно описује ситуацију у Донбасу речима да постоје неке индиције да се опште стање на линији додира може променити, али да не верује у масовне припреме Кијева за офанзиву ка истоку, тврдећи да су снимци премештања војне технике које приказују руски медији заправо планске ротације украјинске војске, замене трупа на фронту.

Да се и са руске стране нешто дешава говори и снимак од 11. марта војног извештача Александра Сладкова који је објављен на његовом видео-каналу, претпоставља се снимљеном у Ростовској области. На њему се види пребацивање веће количине војне технике у непознатом правцу. „Код нас се нешто дешава – прокоментарисао је он – додуше не пребацују се читави ешалони, али нешто ипак јесте”. 

Неки руски експерти су отворенији у својим мишљењима. По њиховим речима, Запад води против Русије хибридни рат на многим фронтовима: и у Украјини, и у Белорусији, и у случају Наваљног, зато она не треба да седи скрштених руку, већ да пређе у противнапад. Говори се о озбиљној операцији крајем априла или почетком маја. Међутим, нико одређено не говори колико је Русија спремна да далеко иде у том конфликту. Помиње се истискивање Украјине са Азовског мора и продор до самог Дњепра, што би решило проблем питке воде на Криму, где је ситуација због њене несташице веома тешка. 

Док војни аналитичари разматрају могућности конфликта, Блумберг саопштава како САД и Велика Британија размишљају о увођењу новог круга санкција против Русије. Оне се могу односити на руски државни дуг и најкрупније бизнисмене. Почетком марта САД и земље Европе увеле су нове санкције Русији поводом случаја Алексеја Наваљног. Оне су се тицале руских државних службеника и неколико научноистраживачких института. Власти САД забраниле су државним институцијама да дају Русији кредите, а такође увели су је на списак земаља којима је забрањен извоз војне технологије. Економисти сматрају да су те санкције само козметичке и да се веома мало могу одразити на руску економију.

Агенција Блумберг извештава да администрација Џоа Бајдена, заједно са својим европсим савезницима, може разматрати увођење санкција по питању руског државног дуга. До сада се такве санкције нису разматрале, јер спољно финансирање земље долази углавном у виду облигација у које се улаже новац америчких и европских инвеститора. Према речима економског стручњака Алфа банке, Наталије Орлове, ефекат таквих санкција зависио би од тога да ли су уведене на укупан дуг или само на нове облигације. Она каже: „Важно је схватити да тржиште одавно очекује санкције, а инвеститори су већ уморни од тих ишчекивања. Из тог разлога, уколико буде објављено коначно решење о таквим санкцијама, у некој мери то може бити и олакшање за тржиште”. Процењује се да би овакав корак ослабио руску валуту на 75 до 85 рубаља за долар.

Да ли ће се земље Запада одлучити на такав корак – неизвесно је, јер су у питању превасходно њихови фондови. У коликој мери ће бити спремни да наносе губитке својим сопственим играчима на тржишту? 

Да ли Курти креће у стварање Велике Албаније? Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube