Наиме, у свет је послата слика задовољних Израелаца који су по први пут могли и званично да објаве да су захваљујући масовној вакцинацији, на успешан начин завршили борбу против коронавируса, те да су у стању да се врате нормалном начину живота који су имали пре проглашења глобалне епидемије.
Да ли вакцинисаним људима који су послушали све апеле и савете струке, треба омогућити повратак нормалном животу.
- То питање се тиче не само здравства, него је и етичко и правно. Ја искрено јесам за то и подржавам такву одлуку, сви који пратимо ову ситуацију слажемо се са тим да вакцинисани људи морају да имају неке бенефите, и те погодности би биле такве да они могу слободно да улазе у кафиће, ресторане, позоришне представе, спортске манифестације, концерте и слично – истиче Тиодоровић и јасно аргументује своју тврдњу:
- Тај бенефит су они који су вакцинисани заслужили својим односом према овом проблему, показали су солидарност према својој околини, и на тај начин штите и себе и све остале око себе. Према томе, подржавам такво становиште. Наравно, треба узети у обзир и оне људе који не смеју да приме вакцину из различитих здравствених разлога и стања, или пак када је реч о деци. Знамо да се неке вакцине, барем за сада не смеју дати млађима од 16 или 18 година (у зависности од тога која вакцина је у питању, Фајзерову вакцину не смеју да приме млађи од 16 година, а руску и кинеску млађи од 18 година), мада очекујемо да ће и то бити решено наредних месеци или годину дана – објашњава епидемиолог и предлаже решење за све оне који из искључиво оправданог разлога нису у стању да приме вакцину:
- Свакако, морамо водити рачуна да и такви људи имају права да користе благодети неког лепшег и нормалнијег живота. У складу са тим сматрам да би њима требало обезбедити да имају ПЦР тест и да са негативним налазом могу да користе сва права као и вакцинисани људи. Верујем да би то допринело и стимулацији неодлучних људи када је у питању вакцинација. Ти неодлучни људи су нама највећи проблем, а не они који су против - ту практично не можете ништа да урадите, не само ми, него нико на овом свету и сматрам да је то показује искључиво њихов лични однос према свему овоме. С друге стране, имамо ове неодлучне људе који се и даље премишљају да ли да приме вакцину, и ако би те људе убедили једном добром кампањом, убедљивом, не аргументом силе него силом аргумената, лако бисмо изашли из свега овога - истакао је др Тиодоровић и похвалио неколико одличних примера захваљујући којима се подиже свест о бенефитима масовне вакцинације.
- Одређени спортски центри на скијалиштима вакцинисанима дају додатни попуст, с друге стране они на Копаонику и Златибору имају изузетно добру стратегију и захтевају да они који долазе имају негативан ПЦР тест, а ко је вакцинисан има и попуст. Одређени приватници су истакли да ће својим запосленима који су вакцинисани дати и одређену стимулацију и верујте ми, ти људи нормално размишљају, и на тај начин не само да воде рачуна о здрављу, већ и о свом профиту. Ако су послодавцу радници вакцинисани, природно је да ће фирма имати већи профит. То је оно што треба да похвалимо. Неко ће ту можда говорити о дискриминацији, али ја се не бих сложио са тиме. То није дискриминација, они који се не вакцинишу из оправданих разлога или из свог личног убеђења морају имати негативан ПЦР тест, као што и у Европу не можете да отпутујете без тог теста - истиче он и додаје да би ово питање могло да утиче и на одређене тачке које се тичу радног права.
- Питање је да ли један радник треба да поседује сва права, укључујући и пуну зараду у току боловања услед заразе коронавирусом, ако се није вакцинисао - а могао је. Да ли је исправно да неки лекар који је у сваком тренутку могао да се вакцинише без икаквог проблема и без здравствених разлога који би га у томе спречили, добије сто посто зараду након боловања услед инфекције ковидом 19? То је велико питање и ја ћу вам дати пар примера. У неким здравственим капацитетима, на пример на нефрологији, на месту где се врши дијализа, радник уколико није вакцинисан против хепатитиса Б, не може да ради у тој области. Такође, на клиници за плућне болести не могу да раде они који нису вакцинисани против туберкулозе, и из ових примера видимо да ипак нормално и здраворазумски постоје нека ограничења. Наш закон о здравственој заштити и правилник о имунизацијама предвиђа обавезне вакцинације у здравственим областима. Наш предлог је да се уведе обавезна вакцинација свим лекарима, медицинским сестрама али и немедицинском особљу које је присутно у нашим болницама и које је изложено опасности, а без којих здравствени систем не може да функционише - закључује он.
Сличан став са нама је поделио и професор Жарко Требјешанин који излаз из ове ситуације и повратак нормалном животу и свакодневним активностима види једино у подизању свести о значају масовне вакцинације грађана.
- Наравно да би требало вакцинисаним људима дати да живе нормално, за разлику од оних који одбијају да приме вакцину, јер та једнака права су привремено одузета због тога што могу и невакцинисани да се заразе, али и да заразе неког другог ко због здравствених разлога не сме да прими вакцину. Ако су људи примили вакцину, ако је прошло довољно времена, онда нема разлога да се више примењују епидемиолошке мере на њих, и то је потпуно јасно и логично. Ту нема говора ни о каквој нелегалној дискриминацији, мора да се прави та разлика. Даћу једноставан пример, исто као што не може дете да гласа на изборима или на други начин бива одговорно уколико нема довољно година, када постане пунолетан онда добија та права. Иста је ствар и са вакцинацијом. Та права о једнакости морају бити привремено одузета због тога што постоји опасност за опште здравље. Они који се вакцинишу и ревакцинишу, и када након те друге дозе прође довољан временски период, њима треба дозволити да одлазе где год пожеле - одлучно је истакао чувени психолог и додао да се на одређени начин морају одвојити категорије вакцинисаних од невакцинисаних људи, као и да таква подела не прозилази ни из какве врсте дискриминације.
- Када је реч о обавезној вакцинацији унутар сфере радног места, не можемо говорити о дискриминацији, сматрам да би требало увести то да послодавац има право чак и да отпусти радника уколико из својих личних убеђења не жели да се вакцинише. На пример, у угоститељству ако немате тест да сте здрави, ако не прођете санитарну контролу, не можете да радите. То је чак и законски санкционисано. Зашто би онда некоме и у овом случају било дозвољено да ради и да угрожава друге? Једини случајеви за које то не би важило односе се на људе који из здравствених разлога не смеју да приме вакцину - закључио је Требјешанин.
Уколико се угледамо на пример Израела чије је становништво послушало апеле стручњака и одговорно схватило да се епидемија коронавируса неће завршити уколико се не вакцинише највећи број грађана, и уколико се, у складу са тим, одазовемо масовној имунизацији, могли бисмо да говоримо и о повратку нормалног живота за све грађане Србије.
Српски Миг-29 у лету над Белорусијом? Више о томе ОВДЕ.
Извор: objektiv.rs
