Најновије

КАД ЋЕ БАЛОН ДА ПУКНЕ?! Скачу цене некретнина, од 5 до 30 посто, нема правила како и где!

Последњих година цене некретнина у Србији константно расту. Квадрат је скупљи у просеку за 30 одсто, вредност тржишта некретнина за годину дана увећана је за фантастичних 100 милиона евра на 4,2 милијарде евра и ту није крај. Тражња наставља да расте и све то заједно у жижу поставља једно питање. Зашто цене некретнина расту и да ли је ово балон који мора и да пукне?

Градилиште Београда на води (фото: Јутјуб)

Питање је актуелније тим пре, што се поскупљење квадрата у многим градовима може пратити чак на месечном нивоу. Тако су, рецимо, и до 5 процената од почетка године поскупели станови у београдским општинама Вождовцу, Новом Београду и Миријеву. Квадрат је и у Новом Саду "отишао" за исто толико, док је у Нишу у појединим деловима града од децембра забележен раст од чак 30 одсто. За Дурлан и Палилулу у Нишу просечно је цена порасла за 15 одсто. У Крагујевцу цене стагнирају, док су у Панчеву за последњих пет месеци порасле чак 10 процената.

Док се неко време очекивало да ће "балон" да пукне, или док се причало да је реч о "новчаним перипетијама" према мишљењу стручњака на раст цена квадрата утичу реални фактори.

- Цене некретнина у Србији диктира тржиште некретнина. У ситуацији кад је понуда станова и кућа на продају ограничена, а потенцијалних купаца има, дакле има потражње, дешава се оно што се дешава и на осталим економским тржиштима: цена робе, у овом случају некретнина, расте, каже директорка огласног портала Некретнине.рс, Анита Пешић.

Свакако једноставни закон понуде и потражње није једини узрок расту цена, и постоји неколико фактора који утичу на окружење у ком се одвија тржиште некретнина.

Најзначајнији фактор раста цена тржишта некретнина је кретање каматних стопа. Са нижим каматним стопама, које су данас и дупло мање него пре 10 година, кредити постају доступнији. Самим тим више људи је у могућности да купи некретнину и то доводи до раста цена. Истина јесте и да је све више грађана који су кредитно способни, а што се може повезати и са падом незапослености односно растом стопе људи који имају посао.

У таквом окружењу инвестирање у некретнине није неразумна пословна одлука, ко год да сте, банка, осигуравајућа кућа, инвестициони фонд, предузетник или пак неко ко се одлучио за куповину некретнине како би у њој живео.

Пад каматних стопа почео је 2014. године, и од тад је капитал јефтин свуда, и у Србији обара каматне стопе.

- Кредити и новац су тренутно јефтини, камате на кредите се крећу између 2,5 и 3 одсто, каже стручњак за некретнине Ђоковић.

Поред више него повољних кредита и јефтиног капитала, постоји још неколико јако битних фактора који подижу цену кредита.

Поред грађана Србије, све је већи број и страних држављана који одлучују да новац зарађен у иностранству уложе у куповину некретнина код нас. Међу њима предњаче они које је у Србију довела каријера, али је незанемарљив и број гастарбајтера.

Према речима стручњака за некретнине, Милића Ђоковића, највећи број некретнина странци су куповали сопственим средствима.

- Тек један од четири страна држављана купује некретнину на кредит за нерезиденте, каже за "Блиц Бизнис" Ђоковић.

- Добар део оних који долази у Србију има успешне бизнисе и новац којим купују некретнине, тј. трансакције тог новца најчешће иду преко коресподентних банака, закључује Ђоковић.

Што се тиче гастарбајтера велики број њих се одлучује да се врати како би уживали трошећи пензије из иностранства, и то врло често укључује куповину некретнина по Србији.

У Србији нити је развијена култура инвестирања, нити постоје реалне прилике на тржиштима капитала. Док се у развијенијим земљама уштеђевина инвестира на берзу, инвестиционе фондове итд. код нас је ова врста економских захвата још увек у повоју. У том контексту куповина стана, како би се исти рентирао, је у очима јавности сигурнија опција од улагања у неразвијено тржиште капитала или штедња тог новца у банци.

- На овом подручју немамо навику улагања у хартије од вредности нити у племените метале, већ улажемо стечени или наслеђени капитал у некретнине, каже директорка огласног портала Некретнине.рс Анита Пешић.

Слично мишљење је изнео и потпредседник Грађевинске коморе Србије Горан Родић који је за "Блиц Бизнис" рекао да велики број грађана жели да спаси своју девизну штедњу и уложи исту у некретнину.

- Основни разлог овакве потражње за становима је жеља људи да се реше своје девизне штедње, за коју готово да нема камате. Неизвесност курса евра и долара, те страх да уштеђевина може да нестане гура грађане ка улагању у некретнине, казао је Родић за "Блиц Бизнис".

Такође, тржиште некретнина у Србији је пуно "везаних продаја". Када се новац стекне продајом неког већег стана или земљишта, продавци се углавном определе да новац поново инвестирају у неколико мањих некретнина. Ово је један од разлога зашто у извештају Републичког геодетског завода стоји чињеница да је чак 84 одсто промета некретнина плаћено готовином.

Велики проблем на тржишту некретнина ствара кашњење у процесу озакоњења одређених објеката, те због тога понуда каска за потражњом.

- Имамо доста стамбених објеката у процесу озакоњења који још није завршен, те због тога није могуће продавати такве некретнине. Надамо се да ће озакоњењем некретнина које су у процесу легализације и тржиште некретнина бити богатије понуде. Оног тренутка кад понуда некретнина буде већа, цене би требало да се стабилизују, каже Пешић.

Како наводе стручњаци, питање легализације некретнина је врхунска тема и политичка и социјално-економска, баш као и еколошка и урбанистичка. Реч је о сложеном проблему и још увек не постоји једнозначно решење.

А реалан курс евра је 170 – колико стране банке изнесу из Србије захваљујући нереалном курсу, читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube