Најновије

ДИПЛОМАТА УПОЗОРАВА: Не подгревати претерана очекивања од Француске и не чашћавати их одредницом "пријатељства"

Добро је што се Француска - преко Србије - враћа на Балкан јер је дуго била одсутна са ових простора, каже Владислав Јовановић, дипломата у пензији, али додаје да јавност у Србији не би требало да "подгрева" претерана очекивања од Француске када је реч о КиМ, јер је, како каже, реч о земљи која је признала независност Косова и са којом Србија ипак има условљено пријатељство.

Емануел Макрон (Фото: Јутјуб)

Јовановић, осврћући се у разговору за Танјуг на закључке посете председника Србије Паризу истиче да партнерство и односа са Паризом засноване на обостраним интересима свакако треба неговати, али да, како каже Француску не треба много чашћавати одредницом "пријатељства"

"Француску не треба много 'чашћавати' већ би је требало полако навикавати на могућност да се сама 'охлади' од признавања Косова и буде прва западна земља која ће извући поуке из пренагљеног потеза признања независности јужне српске покрајине и да, ако не одмах, натенане хлади односе са тзв. Косовом", истиче Јовановић.

Бивши дипломата поздравља, како каже, "велике ствари" везано за договоре и пројекте у економској сфери са Француском у које ће бити укључене француске компаније и каже да је Француска, заправо, у том погледу "открила" себе.

"Она је увидела да постоји пуно празног простора који са својом привредом може да попуни. Добро је што и на тај начин продубљујемо сећање на историјско пријатељство, али, понављам, не би је требало претерано награђивати", напомиње Јовановић, наводећи да је пријатељство са Француском "историјски ограђено", а да у новије доба "и није баш потврђивано".

У том смислу, Јовановић указује да је Француска на почетку кризе поводом распада бивше Југославије била, како сматра, "искоришћена" од, пре свих, Немачке, али и других европских земаља, за притисак на тадашње српско руководство.

"Тада је преко Француске Србија наговарана да прихвати међународну мировну конференцију у Хагу 1991. године и тада се говорило да је конференција само питање добре воље и да не постоје опасности чиме је, у ствари, обманула српско руководство а Немачка се само 'послужила' Француском", наводи Јовановић.

Упитан да прокоментарише успостављање дипломатских односа тзв. Косова и Израела те да ли постоји оправдана бојазан да и друге земље, поучене примером Израела, посегну за тим, Јовановић одговара да та бојазан постоји, али да извесне опасности постоје и за сам Израел.

"Израел је успоставио пуне дипломатске односе са једном терористичком државом, успостављеном уз акт директне агресије на Србију и тада Савезну Републику Југославију. Сâм Израел даје аргументе да се бори против палестинског тероризма па је питање да ли ће и надаље моћи тај аргумент да користи", наводи Јовановић.

Он додаје да постоји могућност да се неке земље блиске Израелу, а нарочито, каже, онај део арапских и муслиманских земаља које се под утицајем и наговором САД налазе "близу" признања Израела, одлуче на сличан корак.

"Али, не треба испустити из вида и једну чињеницу да многе муслиманске земље које су признале Косово, могу да измене ту одлуку - нпр. Турска је већ наговестила разочараност тиме што ће тзв. Косово да отвори амбасаду у Јерусалиму... Неизвесно је како ће ствари даље ићи", истиче Јовановић.

Имајући у виду да Вашингтонски споразум предвиђа обавезе обеју страна да се уздрже од активности на међународном плану - Србије да не лобира за "отпризнавање" Косова, а Приштине за признавање и приступање међународним организацијама, Јовановић наглашава да би, након потеза Израела, Србија требало да настави путем којим је ишла, да настави са иницијативом за привлачење признања.

"Овај корак Израела треба да сматрамо као 'ослобађање' од прихватања обавеза да станемо са акцијама код других земаља да повлаче признање. Добијамо 'слободне руке' да наставимо путем којим смо ишли, а то је једини начин да отклонимо и зауставимо маглу испред нас која треба да нас спречи да не видимо - 'да Запад у ствари жели да ствар заврши уз наше прекрштене руке'", оценио је саговорник Танјуга.

По његовом мишљењу, Вашингтонски споразум није "шведски сто" са којег се може узимати оно што се жели, а истовремено одбацивати оно што се не жели, напомињући да Србија нема адут којим може натерати другу страну да примени оне одредбе који у самом споразуму, по оцени званичника Србије, иду Србији у прилог (енергетска диверсификација језера Газиводе, приступање тзв. Косова у "мали Шенген", слобода кретања итд.).

Сагласан је са министром спољних послова Србије када каже да треба видети да ли ће се званичник Стејт департмента САД Метју Палмер тако ватрено залагати за испуњење одредаба у Вашингтонском споразуму које одговарају Србији као што се залагао за успостављање дипломатских односа тзв. Косова и Израела.

"Тај споразум се као и сваки други мора интегрално примењивати. Сада се поставља питање опстанка самог споразума. Јер, ако се само извлачи један део споразума док се истовремено други делови избацују, онда је то престанак важења споразума", одговара Јовановић.

Како се цела Арапска лига обрушила на Приштину, прочитајте ОВДЕ.

Извор: Танјуг

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube