Одлуком чланова Кнесета окончана је „ера Нетанијахуа“, који је био на власти више од 12 година. Церемонија примопредаје заказана је за данас.
Као део коалиционог споразума, Нафтали Бенет (странка Нова десница) биће прве две године на месту премијера, а затим ће, према правилима ротације, функцију преузети Јаир Лапид (странка Јеш Атид).
Према BBC-у, Бенет је десничарски политичар који не залази у џеп због речи. Противник је формули „две државе“ (Израелци и Палестинци), бивши војник специјалних снага, милионер.
На изборима у марту, 49-годишња Бенетова странка Јамин (пуно име Ха-Јамин Ха-Хадаш је хебрејски назив за Нову десницу) освојила је само 7 од 120 места у Кнесету, али у условима када се показало се да су супарнички блокови приближно једнаки, његова фракција је постала тас који нагиње вагу у једном или другом смеру.
Бенету су место премијера понудили и тренутни шеф владе Бењамин Нетанијаху и лидер опозиције Јаир Лапид.
Нафтали Бенет је рођен у Хаифи, његови родитељи су имигранти из Сједињених Држава. Баш као и Нетанијаху, служио је у специјалној јединици израелске војске Сајрет Маткал, која се бави специјалним операцијама, укључујући ослобађање талаца и хватање људи који се сматрају израелским непријатељима. Позван је у војску 1990.
Бенет је својевремено сматран Нетанијахуовим штићеником: у периоду 2006-2008. Био је шеф кабинета тадашњег премијера.
Али онда су се разишли, Бенет је напустио Ликуд, Нетанијахуову странку, придружио се десничарској Јеврејској матичној странци и 2013. довео ју је у парламент.
После тога, политичар је био министар за питања дијаспоре, министар образовања и чак министар одбране у разним владиним структурама до 2020. године, док његова садашња, тада новостворена странка није успела на следећим изборима за Кнесет. Али већ на следећим ванредним изборима, Бенет се вратио у парламент.
Бенета често називају ултранационалистом, а себе сматра десничарем попут Бењамина Нетанијахуа.
Каже да би Израел требало да буде национална држава Јевреја и тврди да Израел има историјска права на Западну обалу, Источни Јерусалим и сиријску Голанску висораван, коју је Израел окупирао 1967. године.
Поред тога, Бенет добро говори енглески језик и чест је саговорник на страним ТВ каналима који бране израелску политику.
У исто време, како пишу новине, он вешто користи могућности медија и говори директно, чак и безобразно.
Једном, у расправи на израелском ТВ каналу, када је члан Кнеета, Арапин, изјавио да Јевреји немају право да се насељавају на Западној обали, Бенет је одговорио: „Овде смо имали јеврејску државу пре него што сте се спустили са дрвећа! "
Бенет такође одбацује идеју суживота две државе, израелске и палестинске, односно формулу за мирно решење, коју подржава већина земаља света, укључујући Сједињене Државе и њиховог садашњег председника Џоа Бајдена.
„Нећу се одрећи ни центиметра израелске земље“, рекао је Беннетт у интервјуу у фебруару ове године.
Верује да би Израел, напротив, требало да припоји већину Јудеје и Самарије - овим библијским именом Бенет назива Западну обалу Јордана.
Бенет подржава смртну казну за палестинске милитанте, упркос чињеници да у савременом Израелу смртна казна никада није извршена, уз један изузетак, када су Израелци 1962. обесили нацистичког злочинца Адолфа Ајхмана.
Пре него што је ушао у политику, Нафтали Бенет постигао је запажен успех у војној служби, а затим у послу. Мајор Бенет служио је у две јединице израелских специјалних снага и неколико пута је учествовао у директним борбама. Затим је, након пензионисања, креирао стартап компанију из области рачунарске технологије, продао ју је и постао мултимилионер.
„Не једем 17 одреска одједном, немам приватни авион или јахту. Управо сам себи купио слободу да радим шта желим “, рекао је Бенет у интервјуу 2014. године.
Бенетт је ожењен и имачетворо деце. Своју супругу Гилат (на слици доле), бившу посластичарку, претворио је из атеисте у Јеврејку која поштује кашрут, а такође је постала и функционер његове странке.
О горкој лекцији америчке авијације прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
