Први примерци перспективне муниције за ручне ракетне бацаче РПГ-7 ће се појавити за 2-3 године. Према речима развојних инжењера који учествују у стварању нове муниције њена ефикасност ће у односу на садашње најнапредније моделе бити увећана за респектабилних 30%. То значи да ће противоклопни пројектил имати повећану пробојност у односу на садашње стандарде, те да ће она износити 600 милиметара тенковског оклопа. Поређења ради, прва генерација кумулативне муниције је била у стању да пробије до 260 милиметара оклопне заштите.
Подсећамо да последња модификација америчког основног борбеног тенка „Абрамс“ има фронталну оклопну заштиту еквивалента 1.000мм хомогене челичне плоче под углом од 90 степени, док је са бокова она еквивалента 650мм. Ови тенкови се масовно примењују у великом броју ратних жаришта на простору Блиског истока, где се дешавало да буду честа мета совјетских ручних ракетних бацача РПГ-7, који се на том простору налазе у огромним количинама. Међутим, пошто се радило о средствима која су користила муницију прве генерације, амерички тенкови сразмерно обиму употребе РПГ-7 нису имали озбиљније губитке. Употреба ове муниције није доводила до дефинитивног уништења оклопног борбеног средства, него је углавном правила штету која се касније могла санирати. Међутим, увођењем новог типа муниције оваква пракса ће се значајно изменити, наравно у корист РПГ.
Поред даљег развоја способности кумулативне-пробојне снаге пројектила, руски конструктори раде и на унапређењу парчадно-разорног и термобаричног типа нове муниције. Модернизовани РПГ-7 ће добити и нове типове нишана што ће повећати његову прецизност на већим даљинама. Први човек конструкторског бироа „Базалт“ Николај Середа је рекао да РПГ-7 са дистанце од око 150 метара, за око 40-50 цм има одступање од тачке која се гађа. На даљинама 1.000+ метара ово одступање прави велики проблем које превазилази габарите основног борбеног тенка или борбеног возила пешадије, што је за оружје 21.века неприхватљив показатељ. То је према његовим речима један од проблема на коме ће се посебно радити у даљој еволуцији овог наоружања и његове муниције. Дакле, повећање прецизности на средњим и великим даљинама је један од главних приоритета научника конструкторског бироа „Базалт“.
Одличан темељ за даљи развој
У овом моменту јединице руске армије су наоружане последњом модификацијом овог ручног ракетног бацача која носи ознаку РПГ-7В2. Ова верзија се за разлику од читаве серије својих претходника разликује по повећаној прецизности. Оптички нишан ПГО-7В3 омогућава да се протипешадијски парчадни пројектил веома прецизно пласира по позицијима непријатељске пешадије, на даљинама и до 700 метара.
Иначе, за ручни ракетни бацач РПГ је направљена читава фамилија различитих пројектила. Једна од наједноставнијих за израду и употребу, као и масовности примене, јесте модел пројектила који носи ознаку ПГ-7ВМ. Овај пројектил који има тежину 2 килограма је у стању да пробије тенковски оклоп дебљине 300мм. ПГ-7ВЛ је развијен 70-их година прошлог века као одговор на ојачавање оклопне заштите тенкова НАТО. Повећањем масе његове бојеве главе добио се пројектил који је могао да пробије тенковски оклоп дебљине 500мм. Међутим, овакав тип пројектила који је био додатно оптерећен услед повећања његове тежине, драматично је смањио своју прецизност (дотадашњи ефективни домет који је износио 500 метара, смањио се на свега 300 метара), а смањена је и почетна брзина пројектила приликом његовог лансирања.
Увођењем пасивне/динамичне оклопне заштите која је лако неутралисала пројектиле опремљене класичном кумулативном бојевом главом, иницирао је развој муниције са тзв. тандем-кумулативном бојевом главом. То је у ствари био пројектил са две бојеве главе. У СССР је 80-их година развијен тандем-кумулативни пројектил ПГ-7ВР који је у себи имао две бојеве главе калибра 64 и 105 мм. Њен механизам деловања се огледало у томе што је приликом удара у циљ (тенк) предња кумулативна бојева глава калибра 64мм активирала плоче динамиче заштите које се на одређеном растојању уграђују на основни оклоп тенка, док је главни кумулативни пројектил калибра 105мм улазио кроз отворену „брешу“ и ударао у основни оклоп. Овакво решење је било веома ефикасно: од РПГ који је опремљен са оваквим типом пројектила нису могли да се одбране основни борбени тенкови чија оклопна заштита је достизала дебљину и до 600мм. Међутим, са друге стране додатно је опао ефективни домет овог пројектила, који је услед мале прецизности износио свега 200 метара.
Поред тога , из ручних ракетних бацача РПГ-7 је могло да се дејствује и термобаричним типом пројектила. Крајем 80-их година прошлог века са овим пројектилима су наоружане пешадијске јединице совјетске армије, да би се омогућила ефикаснија борба са непријатељском живом силом која се налазила у заштићеним објектима, бункерима (укључујући и лакооклопљена борбена средства). На овај начин значајно је повећана ватрена моћ пешадијских јединица које су могле ефикасно да се изборе са утврђеним непријатељом без допунске асистенције која се ослањана на интервенцију артиљерије, или употребе тенкова за непосредну ватрену подршку.
Не може му ништа „зуб“ времена
РПГ-7 је развијен пре готово 60 година. Он се налази у наоружању десетина армије света. Рачуна се да у свету има преко 9 милиона комада РПГ-ова који се примењују практично у свим познатим сукобима без обзира на његову величину и интензитет. Заслуга за овакву популарност у свету припада његовој једноставној конструкцији, великој ватреној моћи и једноставности приликом експлоатације.
Обуку на РПГ ће за свега неколико часова савладати и потпуно неоспособљени борац који не треба да се одликује неком превеликом памети. Управо ради ове чињенице РПГ-7 представља неизоставни део наоружања разних нерагуларних војних формација који делују широм света.
Као што смо рекли његов главни недостатак је мала прецизност у односу на вођене противтенкоске ракете. Међутим, све то се компнезује малом ценом пројектила (свега неколико стотина америчких долара по јединачном комаду), где се превише не жали ако се по једном циљу употреби и неколико пројектила.
Током претходних година РПГ је неколико пута модернизован. Ове модернизације су се углавном односиле на уградњу квалитетнијих нишана, као и увођење проширеног асортимана муниције. Протоком времена ово оружје се осим СССР-а и Русије, легално и нелагално почело производити и у другим државама. Почетком 21.века и у САД је започела производња ручног ракетног бацача-РПГ који тамо носи ознаку PSLR. Штавише, поред тога што поједине формације Војске САД користе америчку верзију РПГ, организован је и експорт у друге земље.
Прво ватрено крштење РПГ-7 је имао током Вијетнамског рата. Појавом „реактивне седмице“ у зони конфликта, губици америчке оклопне технике су значајно увећани. Индивидуални стрелци наоружани овим средством који су покрај путних комуникација обично вребали у заседама, постали су права ноћна мора за америчке тенкисте. Поред оклопне технике Вијетнамци су РПГ-7 веома успешно користили и за уништавање разних утврђених позиција, бункера, као и живе силе непријатеља.
Посебно је интересантно да су током своје експлоатације заобележни случајеви да је РПГ-7 имао резултата и у борби против ваздушних циљева. Постоји велики број сведочења где су стрелци са РПГ-7 обарали борбене хеликоптере, па чак и транспортне авионе. Тако је на пример оборен амерички „Црни јастреб“ током операције америчких специјалних снага у Могадишу/Сомалија, док су у Авганистану талибани успели да оборе најмање два војно-транспортна хеликоптера „Чинук“ који су превозили на десетине војника.
Фински посланик тврди да се проводи геноцид ковид вакцинама! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: bog-rata.com
