Најновије

ДР ИВАН ПАЈОВИЋ ЗА ПРАВДУ: Турски пројекат века или НАТО превара

Највећи инфраструктурни мегапројекат у историји савремене Турске ускоро ће бити започет. Крајем јуна ове године, на свечаној церемонији, председник Турске Реџеп Таип Ердоган даће знак за почетак остварења циља о ком је размишљао још у XVI веку султан Сулејман Величанствени. Реч је о изградњи канала „Истрамбул” који ће, спајајући Црно и Мраморно море, постати алтернатива Босфору. Главни циљ је, према званичним саопштењима, растерећење Босфора и умањење ризика од могућих хаварија. Ердоган ће лично положити камен-темељац у основу једног од шест мостова који ће спајати обале ове нове поморске артерије. Пројекат је од великог значаја као подршка економији Турске, која је претрпела велике штете од корона-кризе. Уједно, то би био и облик подизања рејтинга председника Ердогана и његових политичких следбеника пред изборе који се одржавају 2023. године.

Др Иван Пајовић (Фото: Јутјуб)

Пише: др Иван Пајовић

Међутим, пројекат носи са собом озбиљне еколошке и геополитичке ризике. Турски председник је већ потврдио да ће овај канал моћи користити не само трговачки, већ и војни бродови.  

О градњи овог канала говорило се пуно и ранијих година. Први пројекат је замислио још султан Сулејман Величанствени, а у XVIII веку султан Мустафа III два пута је покушао остварити идеју, али то није успео из финансијских разлога. Ердоганове намере да реализује пројекат познате су још од 2011, јер је још тада обећавао да ће исте године поставити камен-темељац. Тада су изнети и одређени детаљи финансирања плана. Према тадашњим подацима, изградња би коштала око 15 милијарди долара, од којих би око 1,5 милијарда било утрошено на изградњу мостова. Планирано је покривање трошкова у току десет година на рачун транзитних такси. Дужина канала биће око 45 километара, ширина 150 метара, дубина 25 метара, а пропусна моћ око 160 пловила на дан, што би било више од пропусности Босфора, који има капацитет од 118 до 125 пловила на дан. Турски пролази су изложени великом промету. Годишњи број бродова који пролазе короз Босфор и Дарданеле је око 45.000, од чека је око 9.000 танкера. Како се очекује, изградња канала ће трајати седам година. 

Да је овај пројекат оправдан, не говори само растерећење Босфора, већ и истински ризик од хаварија. Један од последњих инцидената догодио се пролећа ове године: танкер Рава који је пловио из Новоросијска почео је да удара у обалу због квара на управљачком систему, па је због тога комплетна пловидба кроз Босфор обустављена. Фебруара 2019. године, због лошег времена, али и нових правила о проласку бродова која су увеле турске власти, у Босфору су се појавили велики редови бродова, који су изазвали праву панику на тржишту нафте.  

Турске власти се надају, поред осталог, да ће повећати туристичку привлачност турске обале и повећати стратешки значај Истамбула. На обалама канала биће изграђена два вештачка града, сваки на по једној обали. Очекује се повећање броја радних места, што би представљало још једно поправљање економских последица насталих пандемијом корона-вируса. 

Пројекат је оправдан и са еколошког аспекта, посебно због умањивања ризика од хаварија са нафтним танкерима. Међутим, постоје и противници „безумног пројекта”, који размишљају на другачији начин. Екрем Имамоглу, као највећи критичар ове иницијативе, назвао је пројекат „издајом”. По његовом мишљењу, канал ће уништити водне ресурсе Истамбула и учиниће целу околину непогодном за живот људи. Заиста, у близини трајекторије будућег канала налази се језеро Теркос и хидроакумулација Сазлидере, који обезбеђују четвртину питке воде потребне граду. Еколози указују и на ризик изумирања стотина врста птица-селица и уништење комплетне еколошке равнотеже Мраморног мора.
 
Анкара, као чланица НАТО пакта, дала је изјаву да ће и војни бродови бити у могућности да користе нови канал, не прецизирајући да ли ће се на њега односити споразум из Монтреа склопљен 1936. године. Овим споразумом Турска је добила контролу над мореузима, с тим да је гарантован слободнан пролаз цивилним бродовима у доба мира, али је одређен низ ограничења за транзит ратних бродова који не припадају црноморским државама, као и ограничења њиховог боравак у Црном мору. За поштовање споразума данас је нарочито заинтересована Русија.

Није јасно да ли су изјаве које у вези са споразумом из Монтреа даје Ердоган дневнополитичке природе и служе само у сврху предизборне кампање, или је у питању нешто крупније. Телевизија Хабертурк преноси његове речи:

„Канал „Истамбул” нема никакве везе са конвенцијом из Монтреа. Тај канал ће за нас представљати достигнуће, јер ће помоћи да се растерети мореуз Босфор”. Додао је и то да се споразум из Монтреа односи искључиво на Босфор. На састанку са студентима истамбулског универзитета, који је пренео преко Твитера, рекао је: „Према томе, овде добијамо сопствену независност, суверенитет”. 

Постоји озбиљна опасност да овај канал, поред растерећења пролаза, има за перфидни циљ изигравање споразума из Монтреа, јер би ратни бродови нецрноморских земаља, пре свега НАТО пакта, добили правну могућност присуства својих ратних бродова великог депласмана у црноморској акваторији. Према реченом споразуму, у Црно море могу упловљавати само бродови до 45.000 тона. Уколико би се тумачило да за нови канал споразум не важи, убудуће би могли упловљавати и бродови знатно већег депласмана, што би значило знатно озбиљније угрожавање безбедности Русије, као стране најзаинтересованије за поштовање споразума.

Очигледно, поред новог инфраструктурног пројекта, могу се очекивати и нове геополитичке затегнутости у иначе политички узбурканом региону Црног мора. 

Шта руску војску чини супериорнијом у односу на алијансу и где је тачка пуцања прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS