- Отвара се пре свега глобално питање дестабилизације БиХ, и опстанка Дејтонског споразума који би у одређеном правцу водио ка унитаризацији БиХ, са намером делегитимизације Републике Српске. С друге стране, отвара се питање стварања негативног јавног мњења у БиХ и региону о Републици Српској као „геноцидној творевини“ коју треба демонтирати и на тај начин створити озбиљан конфликт како у БиХ тако и на Балкану - оценио је он.
Како је рекао, циљ је дестабилизација Републике Српске на унутрашњем плану, да дође до унутрашње поделе, „са идејом рушења Додикове власти и истицања партије Младена Иванића, уз подршку СДС, што би значило политичке немире у Републици Српској, пред долазак новог администратора“.
- Опозиција је на сличним становиштима као и владајућа СНСД, али се отвара питање унутрашње политичке борбе у Републици Српској. Поставља се питање учешћа представника Републике Српске у Председништву БиХ, што би изазвало ланчану реакцију губитка позиције Републике Српске у Председништву БИХ, са намером да се наметну решења од стране Изетбеговићевих и западних ментора и истовремено отвори питање да ли је Република Српска та која руши Дејтонски споразум и БиХ – упозорава Кресовић.
Дејтонска БиХ (фото: commons.wikimedia.org)
Он је подсетио да Додику истиче мандат за неколико месеци.
- Ту се отвара питања да ли ће из САД затражити да се кандидује Бакир Изетбеговић као председавајући, који ће да води атлантистичку политику, приближену Турској, и ради избацивања руског утицаја као малигног фактора у Босни. Изетбеговић сад игра на ту карту, да би се Република Српска ухватила у мрежу, да неће да призна геноцид – казао је Кресовић.
Према његовим речима, Инцкова изјава и наметање закона је „авантуристички потез, али врло осмишљен“.
- Наметањем закона који није прошао институције ни Републике Српске, а ни Федерације, ствара се услов за кризни сценарио референдума у Републици Српској, за излазак из заједничке државе, или напуштање свих позиција у БиХ од стране представника Републике Српске. То би онда створило могућност међународног притиска на Републику Српску и мешање моћних држава попут САД, Русије и ЕУ, који су гарант Дејтонске Босне. То би био терет и за Републику Српску и за српски народ, а посебно за Србију. На овај начин би се Србија ставила у позицију да штити великосрпске интересе што отежава међународну позицију Србије по питању КиМ – указује аналитичар.
Према речима Кресовића, очигледно је да постоји „систем спојених судова између политика у Сарајеву , Загребу, Подгорици, Приштини и Тирани, да се изврши јак притисак на српски народ у целини, а да се прогласи Србија за Пијемонт такве великосрпске политике“.
- На исти начин је и 1914. године била оптужена за акције младе Босне и смрт надвојводе Фердинанда. Очигледно је да постоји континуитет од Бенџамина Калаја до Инцка, и да је реч о аустрофилској и германофилској политици у Босни и на Балкану – примећује саговорник Правде.
Кресовић упозорава да ово осетљиво питање, у коме су учествовала сва три народа и оба ентитета, како је рекао, „може произвести етничке и верске сукобе, појачати нетрпељивост, и активирати облике грађанског и политичког насиља и тероризма“.
- Очигледно је да Турска стоји у одбрани интереса својих неоотоманских интереса у Бих, на КиМ и у Албанији и да ће она гурати причу о геноциду у Сребреници да би потрла свој геноцид над Јерменима. У овом случају, германска политика се слаже са неоотомонаском политиком, по питању притиска на Србе и Републику Српску – закључује Кресовић.
Сви српски политичари послали јединствену поруку Инцку, погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда, Н. Булатовић
