Као резултат преговора, објављено је да су Немачка и Сједињене Државе успоставиле климатско-енергетско партнерство и да ће се сада заједно борити за неутралност угљеника, развијати и примењивати зелене технологије и промовисати енергетску транзицију у земљама у развоју.
Украјина је такође нашла место у овом партнерству, додуше као објекат – посебно је истакнута међу земљама у развоју, где Берлин и Вашингтон намеравају да убрзају прелазак на обновљиве изворе енергије.
Немци већ дуго граде „зелене“ планове за Украјину, намеравајући да је користе, а са њом и читаву источноевропску регију, као рударско и транспортно чвориште водоника.
„Немачка је спремна да појача своје учешће у иницијативи Три мора, подржавајући, на пример, пројекте обновљиве енергије“, рекао је почетком јула немачки министар Хеико Мас.
Својевремено су Американци ову иницијативу створили као инфраструктурни пројекат с циљем извоза гаса из шкриљаца у Европу, али приоритети су се од тада променили и Берлин сада жели да користи „Три мора“ у својим енергетским интересима.
Међутим, водоник није једино што Украјина може дати европској „зеленој“ револуцији. Док се Зеленски састајао са Меркеловом у Берлину, европски комесар Марош Шефчович, који надгледа индустрију батерија у Европској унији, стигао је у Кијев.
Главна сврха његове посете било је потписивање меморандума о разумевању између ЕУ и Украјине у области критичних сировина. Критичних – за обновљиву енергију.
Према речима комесара, на списку Европске уније сада има 30 таквих природних елемената, а Украјина их има 21, и што је најважније – литијум, чија ће потражња код европских произвођача батерија порасти 18 пута до 2030. године.
Немачка сада Северни ток 2 такође разматра првенствено у погледу обновљивих извора енергије, и то је главни разлог зашто се немачка влада толико држи пројекта.
Током прелазног периода, природни гас ће морати да надомести изгубљене капацитете нуклеарних електрана и електрана на угаљ, а сам гасовод треба да се користи у будућности за транспорт водоника.
Недавно је шеф Северног тока 2 АГ, Матијас Варниг, најавио да је планирано да започне мешање водоника у једну или обе цеви пројекта у наредних десет година.
Иначе, ЛНГ терминал у изградњи у Брунсбителу, у Немачкој, такође је планиран да буде редизајниран за добијање водоника у будућности.
Али да би остварила све своје амбициозне енергетске планове, Немачкој, а са њом и Европској унији, требају Сједињене Државе као партнер.
Прелазак на нове изворе енергије мора бити глобални, или барем покрити велики део светске економије – у супротном, постоји ризик од губитка економске конкуренције онима који остају на традиционалним угљоводоницима.
А Меркелова је, говорећи о новом немачко-америчком партнерству на конференцији за штампу са Бајденом, лежерно споменула ову тему: „Такмичимо се са другима на овој планети и желели бисмо да заједно будемо успешни. Немачка се радује сарадњи у овом погледу. “
Берлин и Брисел активно спроводе ову сарадњу са Вашингтоном током последњих шест месеци – преговори су трајали и на билатералном нивоу и у форматима Г7 и Г20.
Клима, а с њом и обновљива енергија, такође су биле кључне теме у преговорима које су у Вашингтону, непосредно пре канцелара, одржали немачки министар економије Петер Алтмајер и министар финансија Олаф Шолц.
Министри су се вратили у Берлин прилично радосни. Шолц је посебно нагласио да је током свог путовања наишао на „пуно разумевања и подршку“ у координацији климатске политике између ЕУ и САД.
Непозната војска напала америчку базу. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
