Најновије

СУДИЈА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА: Као некад идемо код султана по правду

"Веровати беспоговорно у појединца је сигуран пут у пропаст. Ми смо се цивилизацијски вратили уназад. Поново као некад, идемо код султана по правду. Зато постоје систем и институције, насупрот идеји иберменша - натчовека који решава све. Он мири и развађа, враћа одбеглу девојку, налази посао за отпуштену ћерку, одлучује ко је крив, а ко не. Тужилац би морао да саслуша људе из врха власти које су у исказима поменули Беливук и Миљковић", рекао је између осталог Миодраг Мајић, судија Апелационог суда за нови број "НИН-а".

Суд (Фото: Pixabay)

- Није богзна каква памет закључити да у Србији не постоји подела власти, нити да је правосуђе под потпуним утицајем политике, а ово што гледамо последњих дана у вези са кривичном пријавом коју је Милош Вучевић поднео против Александра Вучића и Александра Вулина у случају који се води против криминалног клана Вељка Беливука реприза је оног што смо видели у случају Јовањица. Са циљем да се тужилаштву стави до знања да би требало да унапред одбаци наводе оптужених Вељка Беливука и Марка Миљковића који тврде да су имали подршку појединаца из врха власти - прича Мајић.

За судију Апелационог суда Миодрага Мајића то је само још један од показатеља до које мере је правосуђе урушено.

- Сад већ и врапци знају да правосуђе не обавља функције које би требало да обавља, већ се кроз овакве поступке додатно и представља као систем који не постоји. Као систем са којим је могуће чинити било шта - представљати га као перформанс, игроказ, ријалити програм. И то није први пут, дешавало се и раније. Сада сам додатно осетио потребу да јавности укажем на још једну ствар. Када смо чули шта тај поднесак садржи, помислио сам како би било потребно указати грађанима на то да он у правном смислу уопште и није кривична пријава, већ нека врста апела институцијама да докажу нетачност тврдњи који су медији преносили.

У овом случају не постоји ни јасна квалификација кривичног дела?

- То није највећи проблем, онај ко подноси кривичну пријаву не мора јасно да квалификује дело, али мора тачно и прецизно да опише радње лица које пријављује и да предложи тужиоцу да покрене кривични поступак. По овоме што смо чули до сада, тог описа нема, већ је у питању некаква збирка медијских написа и апел да их институције провере, а да заправо, како смо чули, утврде да се то није догодило.

Шта би тужилац требало да уради?

- Ми овај акт нисмо видели, па ћемо претпоставити да је тачно оно што смо чули. У редовним околностима ако заиста постоје неке тврдње, тужилац би требало да позове подносиоца пријаве да допуни поднесак и саобрази га са оним што кривична пријава јесте или пак да, ако је у питању збирка медијских текстова, закључи да је то нешто што тужилаштво иначе прати. Један од послова тужилаштва је да прати медијске написе и да по њима поступа уколико му се учини да има назнака кривичног дела које се гони по службеној дужности. Не очекујем да ће тужилаштво у овој ситуацији то учинити, као ни у оној претходној. Тужилаштво је већ поступало онако како се од тужилаштва не очекује. Имали смо исказе оптужених лица, и ако је тачно оно што медији преносе, да помињу неке људе из врха власти, тужилаштво је требало да реагује.

Све ово је римејк оног што смо већ видели у случају Јовањица када је Вучевић поднео кривичне пријаве против Андреја и Александра Вучића, али ни до данас нисмо видели епилог. Шта се тиме жели постићи?

- Често не видим смисао у потезима наших политичара, што не значи да неког смисла у свему томе нема. Мени је ово показатељ да се правосуђе извргава руглу, чак и показатељ тога да тужилаштво без њиховог сигнала не може да уради ништа. Хипотетички, чак и ако би сада уследила акција тужилаштва, она би опет била иницирана захтевом извршне власти. То је књишки показатељ како систем не би смео да функционише.

Кад смо већ код случаја Беливук, Вучић се стално позива на полиграф и прети одласком на полиграфско испитивање, иако као правник зна да то није доказ на суду. Ипак, никако да оде? Шта је намера оваквих иступа?

Ту се крије двострука заблуда која се ствара код грађана. Најпре заблуда о значају полиграфа. То никада није био доказ који се у пуној мери прихватао у судском поступку, јер он може дати нетачне резултате и када се испитивање професионално спроводи. Постоји безброј случајева у пракси у којима је полиграф био преварен. Напослетку, данас постоје поузданији доказни методи уместо података о томе да ли је неком скочио пулс, да ли му се зноје дланови или шире зенице. То је прва заблуда у којој се полиграф представља као некаква машина истине. Председник је заиста пионир у томе и то се ради на основу процена неких маркетиншких стручњака. И такав приступ је успешан.

Што једноставнија објашњења дате грађанима, то је већа вероватноћа да ће она бити прихватљива. Најприхватљивије је да кажете да постоји машина на коју кад вас привежу, нема лажи, нема преваре. Други део тог игроказа су резултати некаквих полиграфских испитивања, ко је прошао, а ко није. Како ми то знамо, чак и да је веродостојно? Где су ти резултати, која су то питања била постављена, ко су људи који су полиграфисти? Постоји читав низ уређених стандардизованих процедура, а резултате такође тумаче стручњаци. Ми овде све добијамо са једног места. На концу, можете неког закачити на полиграф и питати га нешто што је потпуно нерелевантно и добити уредне резултате - изјавио је између осталог Мајић.

О томе како је Беливук виђен на тераси председништва, прочитајте ОВДЕ.

Извор: Директно.рс/НИН

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

No news available.

Urbancube