Шта просечан грађанин, па и народни посланик, може да закључи о томе да ли нас је актуелни сазив Скупштине задужио много или мало? Колико се у јавности уопште зна о тим задуживањима?
Ево мале помоћи у виду илустрације колико вреде две милијарде евра. Председник Србије Александар Вучић недавно је изјавио да ће нова ковид болница у Новом Саду, заједно са околним инфраструктурним радовима, коштати нешто мање од 28 милиона евра. Фабрика вакцина коштаће мање од болнице. Планирана инвестиција у дечју клинику "Тиршова 2" вредна је 110 милиона евра. Или, ако ћемо о великим бројевима, изградња две линије београдског метроа (који се чека деценијама и никако да почне изградња) захтева улагања од шест милијарди евра. Ми се сваке године задужимо по две, али за неке друге ствари, пише Истиномер.
Зашто економском тигру требају толики кредити?
Знамо, све се државе задужују, знамо да и грађани живе на кредит, али исто тако знамо да уколико истовремено дигнете кредит за кућу и за ауто, морате да имате баш велику плату. Пошто свакодневно од државног руководства чујемо да је Србија "економски тигар" и да "никад боље није било", намеће се питање за које пројекте држава има пара, а за које се задужује. Како би било колико толико јасније, све зајмове за које се одлучила држава новинари Истиномера покушали су да поделе у четири групе: екологија, ковид-19, инфраструктура и дугови јавних предузећа. Такође, извршена је анализа колико се и како у Скупштини говорило о тим зајмовима и да ли су се народни посланици потрудили да се упуте у то за шта су гласали.
За ковид мало мање него за комплетну инфраструктуру
За системе даљинског грејања, пројекте енергетске ефикасности, такозвани "зелени опоравак" и пречишћење отпадних вода држава се задужила у износу нешто већем од 520 милиона евра. За изградњу путева, реконструкцију железнице, обнову речних коридора и гасификацију неких градова - одобрени су зајмови од 867 милиона евра.
Међутим, само четири зајма намењена хитном одговору на епидемију ковида износе око 600 милиона евра, којима треба обезбедити помоћ јавном сектору, малим и средњим предузећима. Није много - уколико се зна да је за дугове само три (привилегована) јавна предузећа издвојено 237 милиона евра. И то 28 милиона за скијалишта, 40 милиона за Електромрежу Србије и све остало за Србијагас.
Да се не заборави шта се гради
Подсећања ради, Народна скупштина је у новембру 2020. година у једном дану дозволила задуживање за рехабилитацију система даљинског грејања у Србији, за пројекат "Енергетска ефикасност у објектима јавне намене, фаза II", па за исто то у зградама централне власти, као и за Водоснабдевање и постројења за пречишћавање отпадних вода.
Не може се анализирати све, па ево два случајна узорка. У децембру је усвојен Закон о задуживању Републике Србије "за потребе финансирања пројекта Рума-Шабац-Лозница". Није грешка, тако се закон зове. Ког пројекта? У скупштинској расправи министарка за државну управу и локалну самоуправу Марија Обрадовић је образложила да је реч о изградњи пута који је важан јер ће повезати 600 хиљада људи. (Извор: Стено белешке 22. децембар 2020. године). У расправи су њено образложење о повезивању понављали посланици владајуће коалиције, бар оних седморо којима је то била тема. Све у маниру: "Улагањем у капиталне пројекте желимо да остваримо убрзани раст и развој наше економије".
Осим о значају пројекта, говорило се и о каматама које су "повољне, никад ниже" и свакако ниже него раније када су на власти били "тајкуни и лопови", а обавезно и да су камате ниске не због светских прилика, него зато што је реформу српске економије успешно спровео Александар Вучић. И још да држава сада повољнијим задуживањем у ствари смањује дуг. Као други пример узета је скупштинска расправа која се водила када су дате гаранције предузећу Србијагас. (Извор: Стено белешке 9. јун 2021.)
За почетак, кредите је образложила министарка правде Маја Поповић. Она је прочитала да ће кредит од 66 милиона евра бити употребљен ради гасификације Борског и Зајечарског округа, 28 милиона евра намењено је за изградњу разводног гасовода Лесковац-Врање, а кредит од 75 милиона евра је намењен за гасификацију Колубарског округа. И више се није јављала за реч. У расправи се чуло се да је Србији потребан "јак Србијагас" јер је та фирма преузела неке друге које су "губиташи па држава брине за раднике". Десетинама пута поменута је важност гасификације и сви су безрезервно подржали предузеће којем је само 2019. године држава отписала дуг од 1,2 милијарде евра.
Задужујемо се јер нам је одлично, и још ћемо
У овом сазиву нико није изрекао ни једну критичку реч о задужењима. Није било ни формалних питања о ценама пројеката, о роковима за завршетак, о претходним незавршеним пословима. Нису тражена објашњења по којим параметрима је закључено да су кредити повољни. Није било забринутости, само веровања да је Србија економски све јача.
И на крају, без обзира на "челична пријатељства" са Кином и Русијом које власт свакодневно промовише, Србија се најчешће задуживала код Међународне банке за обнову и развој, Немачке развојне банке и Банке за развој Савета Европе. У процедуру је недавно ушао предлог зајма од 32 милиона евра за пројекат студентског становања и 78.200.000 евра за развој коридора Саве и Дрине, па ове јесени очекујемо нова задужења. Тако ће Србија наставити тренд из претходне две године када се такође преко међудржавних уговора задуживала око две милијарде годишње.
Ко чува Вучићеву аутократску власт, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Директно.рс
