Међу архивским материјалима са којима се агенција РИА Новости упознала је и наређење број 70 јединицама 3. армије од 9. августа 1938. године, издато током совјетско-јапанског војног сукоба код језера Хасан.
Податке о токијским маневрима потврђује и испитивање последњег врховног команданта војске Квантунг Отозо Јамаде, спроведено у децембру 1949. године током припрема за суђење у Хабаровску над јапанским ратним злочинцима. Према протоколу, Јамада је признао да је још у јануару 1938. "дао наређење јединицама 3. армије да их доведу у борбену готовост у случају непријатељстава са Совјетским Савезом".
Јамада је тада именован за команданта 3. армије, која је била стационирана у Манџурији на граници са СССР -ом, а 1944. је предводио армију Квантунг. Војсковођа је признао да наредба број 70 "сведочи о повећаној спремности за рат". Према мишљењу стручњака, јапанска војска је тада извршила опсежно "извиђање на снази", процењујући стање совјетских трупа и поузданост њихове одбране. Двонедељне битке завршиле су се победом Црвене армије.
"Трупе Квантунг армије, како би појачале своју спремност за рат против Совјетског Савеза, део њихових снага иде напред да се концентрише у зони источне границе", наводи се у наредби број 70.
Командант 3. армије примио је 7. дивизију, 11. и 12. пољски противавионски артиљеријски одред и 8. привремени ауто одред. Осим тога, 11. ваздухопловни пук био је распоређен у насељу Туан Шанзи, а 1. ескадрила 16. ваздухопловног пука у области Таипинглин. Њихов задатак је био „да покрију премештање 2. и 7. дивизије и оборе непријатељске авионе који то спречавају“.
Дана 27. септембра 1940. године у Берлину су земље Осовине потписале Тројни пакт који је осигурао формирање језгра агресивних држава предвођених Немачком, Италијом и Јапаном. Уговор о међусобној неутралности (1941.) између Москве и Токија омогућио је неко време да се обезбеде источне границе СССР -а, али није променио општи распоред снага.
Током ратних година, Јапан је остао савезник нацистичке Немачке и није одустао од плана за рат против Совјетског Савеза. Свим својим поступцима намерно је кршио споразуме о неутралности, развијајући план непријатељстава и вршећи редовне саботаже.
Припремајући се за рат против СССР и других држава, владајући кругови и националне специјалне службе полагали су велике наде у употребу бактериолошког оружја у борбеним условима.
Јапански милитаристи сматрали су то средством способним да одигра готово одлучујућу улогу у борби против непријатељских трупа. Истовремено, од 1928. године Женевска конвенција забрањује његову употребу.
Дана 8. августа 1945. СССР је, имајући неспорне доказе о припреми бактериолошког оружја од стране Јапана и узимајући у обзир савезнички тандем Берлин и Токио, објавио последњи рат. Следећег дана почела је далекоисточна кампања совјетских трупа која је укључивала три операције: Манџуријску стратешку офанзиву, Јужно-Сахалинску офанзиву и десант на Куриле.
Улазак Совјетског Савеза у рат и пораз Квантунг војске одредили су безусловну предају Јапана.
Јапанска влада је 2. септембра 1945. потписала Акт о предаји, којим је означен крај Другог светског рата.
Последња тачка у окончању сукоба било је суђење у Хабаровску, на којем је војни суд Приморског округа осудио 12 бивших припадника војске Квантунг на затворске казне због развоја оружја забрањеног Женевском конвенцијом.
Какво оружје ће осигурати безбедност Русије у наредним деценијама, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
