Најновије

Рат је готов, не и ратно стање

Деветнаесторици муслиманских самоубица пошло је за руком да на јучерашњи дан највећу светску силу у историји човечанства гурну у нешто из чега јој је и данас тешко да се извуче.

Америчка војска (Фото: Pixabay)

Америка је јуче први пут после две деценије дочекала годишњицу 11. септембра без трупа у Авганистану. Председник Џо Бајден је прошлог месеца повукао војску из Авганистана и прогласио крај ере која је почела после удара Ал Каиде на зграде Светског трговинског центра и Пентагона 2001. Шеф Беле куће је обећао да ће стати на пут сменама режима и непрестаном интервенционисању, најављујући крај рата против терора.

Из тог глиба се, међутим, није лако извући не само због отпора спољнополитичке елите и чињенице да Пентагон и даље има хиљаде војника у Ираку и Сирији већ и због тога што се последице 11. септембра увелико осећају и на домаћем терену. Пре двадесет година у Америци је уведено „ратно стање” које још није укинуто.

Скупа безбедност

Како је показала овонедељна анкета телевизије Еј-Би-Си њуз, скоро половина америчких грађана верује да је њихова земља сад безбеднија од терористичких напада него што је била пре 20 година. Око 40 одсто испитаника сматра да су мање сигурни него раније. У Сједињеним Америчким Државама заиста никад више није дошло до трагедије попут оне од 11. септембра, кад је настрадало 3.000 људи. Касније нападе инспирисане џихадом извели су амерички држављани или амерички резиденти, а у свим њиховим ударима заједно погинуло је нешто више од сто људи.

Осећај сигурности плаћен је не само милитаризацијом спољне политике (оличене у трупама у Авганистану, Ираку, Сирији, интервенцијом у Либији, ваздушним ударима по Сомалији, Пакистану....) већ и милитаризацијом америчког друштва. Због опседнутости тероризмом, Вашингтон је само за време два мандата председника Џорџа Буша млађег удвостручио буџет за одбрану. Масовни надзор постао је уобичајена ствар, на шта је упозорио некадашњи аналитичар Националне сигурносне агенције (НСА) и узбуњивач Едвард Сноуден. Влади су се терористи свуда привиђали, због чега данас америчка полиција многима личи на војску.

Опрему, возила и оружје које више није хтела армија је поклањала полицији, па су за време расних немира последњих година полицајци излазили на улице у оклопним возилима и под пуном опремом упирући у демонстранте полуаутоматске пушке. Амерички ривали једва су дочекали да примете да су тих дана улице Лос Анђелеса или Сент Луиса личиле на улице Багдада.

Фалуџа у Балтимору

Полицајци су пролазили антитерористичку обуку коју су, међутим, примењивали и бавећи се уличним криминалом. Снаге реда снимају из дронова и користе софтвер за препознавање лица не само да би приметиле терористе већ и у свакодневном раду. Како је својевремено сазнао „Блумберг”, приватна компанија ПСС је исту технологију за надзор из ваздуха продала и Пентагону за потребе у Фалуџи и Ираку и америчкој полицији за надзор афроамеричког насеља у Балтимору. Полиција је запослила толико много ветерана из ратова вођених последњих 20 година да, према подацима невладине организације „Маршал проџект”, данас су између 20 и 30 одсто америчких полицајаца бивши војници.

Рат против терора убедио је један део становништва да се плаши странаца и мањина, што је, према неким ауторима, непосредно довело до јачања белачког супремационизма и победе Доналда Трампа на председничким изборима 2016. Медији ових дана често цитирају књигу „Владавина терора – како је ера после 11. септембра дестабилизовала Америку и произвела Трампа” Спенсера Акермена, у којој се повлачи директна веза између догађаја од пре 20 година и уласка њујоршког милијардера у Авенију Пенсилванија. Иако је био против „вечитих ратова” и интервенционизма, Трамп је говорио да је Америка у рату с муслиманима и да треба надзирати грађане исламске вероисповести да би као председник забранио становницима бројних исламских земаља да уђу у САД. Трамп је погодио и у фрустрираност многих Американаца због ратова који се нису могли добити и кад се запитао: „Кад је Америка последњи пут победила у било чему?”

Крај или наставак

Поједини конгресмени и сенатори Демократске странке сматрају да је лоша политика после језивих сцена од пре 20 година породила америчку крајњу десницу. После 11. септембра, више Американаца је погинуло у нападима белачких супремациониста него у ударима исламских фанатика. Многи либерали и заговорници прогресивне политике захтевају да се влада посвети домаћем уместо страном, исламском тероризму, али овде лежи нова замка. Држава би опет могла да се преигра, само што ће сад сумњиви бити не муслимани него Трампови симпатизери. А ако ће се људи и даље надзирати и проглашавати државним непријатељима само зато што имају другачија убеђења, то више звучи као наставак него крај ере.

Према поменутом истраживању Еј-Би-Сија, половина америчких грађана истиче да је 11. септембар променио њихово друштво – нагоре, док трећина верује да се земља променила набоље. Чини се да ова анкета потврђује закључак коментара у „Њујорк тајмсу” да је Америка последњих 20 година водила ратове да би поправила Ирак, Авганистан, Сирију, Либију и друга места, а да је на крају само покварила себе.

О највећем политичком шамару Ангели Меркел прочитајте ОВДЕ.

Извор: Политика

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Nema dostupnih vesti.

Urbancube