Најновије

ПЛЕНКОВИЋ: Нисмо сметнули с ума тужбу против Србије

Премијер Хрватске Андреј Пленковић рекао је да Загреб није сметнуо с ума подизање тужбе против Србије и захтева за ратну одштету, додавши да се на томе ради.

Андреј Пленковић (Фото: Влада Хрватске)

Хрватски сабор отпочео је редовно јесење заседања са "актуелним преподневом", када посланици постављају питања премијеру и министрима, која су се током првих сат-два углавном односила на Србију.

На питање Стипа Млинарића из опозиционог Домовинског покрета, када ће бити подигнута тужба против Србије са захтевом за ратну одштету, Пленковић је одговорио да је та тема дигнута на билатерални ниво.

"Радимо на тому, нисмо то сметнули с ума. Дијалог који наши министри и ја лично водимо с удружењима хрватских логораша, искрени су и конкретни. Ми ћемо на томе истрајати, настојаћемо да правда буде реализована, додао је Пленковић.

Битно је да, како је рекао, "истина о Домовинском рату" није упитна. Свесни смо патње свих оних који су прошли логоре, нисмо то заборавили", рекао је Пленковић.

Млинарнић је додао да тужба и ратна одштета нису питање новца већ достојанства и приметио да појединци губе приватне тужбе против Србије и још, како је рекао, морају да плате судске трошкове.

На молбу једног посланика да парламент осуди позив председника Србије Вучића да сви Срби у свету истакну српску заставу, поводом данашњег обележавнња Дана српског јединства, одговорио је председник сабора Гордан Јандроковић.

Јандроковић је подсетио да је јуче речено оно што је, како је рекао, требало да буде казано.

Посланици ХДЗ-а и Моста оценили су у уторак позив Вучића као "провокацију и наставак великосрпске политке". 

"О томе можете говорити током расправе, немамо посебно тачку о томе, та тема не заслужује посебну расправу јер је иницијатива промашена, свима је јасно. Драго ми је да су се припадници српске мањине о томе изјаснили", рекао је Јандроковић.

О српско-хрватској граници на Дунаву

Шеф хрватске дипломатије Горан Грлић Радман је на питање о граници са Србијом на Дунаву, рекао да су преговори о коначном утврђивању хрватско-српске границе у току.

Подсетио да је на последњој седници комисије у јуну 2019. у Београду закључено да постојећа одступања катастарских граница нису толико велика да се не би могло барем покушати да се топ итање реши договором.

Хрватски став, како је навео, заснива се на међународном праву и да су подручја на левој обали Дунава укупне површине 115 километара, међу којима су и подручја Кендије и Карапанџе, Вуковарске и Шаренградске аде, катастарски евидентирана у Хрватској и над њима Хрватска има искључиву грађанско-правну, управну, судску и полицијску надлежност.

"Ако се то питање не реши билатерално, постоји Међународни суд правде", додао је Грлић Радман.

Шта је Србија добила при расподели имовине СФРЈ, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Танјуг/РТС

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Nema dostupnih vesti.

Urbancube