До краја године просечна плата у Србији биће 610 евра и престижемо Бугарску, у којој је просек 580 евра, а пензионерима обећавам да ћемо се трудити да пензије, колико је могуће, што више прате плате, изјавио је председник Александар Вучић 23. августа на Хепију. Дан раније, на седници Главног одбора ПУПС-а, рекао је да је добро разумео кључни захтев лидера те странке и министра Милана Кркобабића да пензије прате плате. „Нисам сигуран да ће сто одсто то моћи да буде тако, а имате моје обећање да ћу се трудити“, поручио је Вучић и још једном поновио да су „пензије данас највеће у савременој историји Србије“. Уместо демантија, уследио је аплауз.
И док „баке и деке“, ако је судити по Вучићевим речима, чека светла будућност, садашњост и прошлост изгледају нешто мрачније. Према подацима Министарства финансија (Основни макроекономски индикатори), реално је просечна пензија данас мања него 2012, када су на власт дошли СНС и СПС. Иако је од тада до данас просечна пензија номинално повећана за 48 одсто, са 19.788 на 29.381 динар, реално је за 1,6 одсто мања. Другачије тешко да је и могло бити ако се има у виду да је од последњих 12 година седам година реално падала, а само пет расла.
Зато је, када се све сабере и одузме, данас реално мања него 2012, а још мања у односу на 2009, када су пензије почеле да се „топе“ и тај тренд је, са повременим паузама, трајао све до последње четири године. Према томе, чак и ако полази од тога да историја почиње од њега, Вучић није у праву, јер су пензије, ако се посматрају кроз куповну моћ, реално биле највеће пре 12 година, у време када је Влада зависила од ПУПС-а, на чијем је челу био Кркобабић сениор, Миланов отац Јован.
У првим годинама после 5. октобра 2000, када је по тврдњама напредњака почео колапс српске привреде, реални раст пензија био је двоцифрен – у 2001. су повећане 17,9 одсто, а наредне за још 16,8 одсто. Истине ради, у то време биле су мизерне, али су до 2008, до „историјског помирења“ ДС-а и СПС-а, реално повећане 105, а номинално 291 одсто, са 4.505 на 17.639 динара. А онда је, у рану јесен 2008. направљен иницијални грех, једнократним повећањем пензија за 10 одсто у тренутку када је цео свет запљуснула рецесија, изазвана финансијском кризом, за коју су министри Млађан Динкић и Божидар Ђелић тврдили да ће нас заобићи и да она може да буде „наша развојна шанса“.
Али, није, па је већ 2009. БДП Србије пао 2,7 одсто. Упркос томе пензије су наставиле по старом и те године су реално повећане 3,5 одсто, са 16.639 на 19.788 динара. Притиснута растућим минусом у буџету, из којег се значајан део новца издвајао за исплату пензија, држава је практично замрзла пензије и оне су 2010. реално смањене 5,8 одсто, а наредне године за још 3,6 процената. То значи да су, према званичним подацима, 2009. реално вределе више за десетак одсто него данас, иако су у међувремену повећане са 211 на скоро 250 евра.
Игром случаја, од 2012. и доласка напредњака на власт пензије су реално почеле да расту тек 2018, када је Вучић изабран за председника, дакле када оне више нису биле његово уставно овлашћење, јер је за пензиони систем и усклађивање пензија формално надлежна Влада, на чијем је челу већ три године Ана Брнабић. Зна се, међутим, ко доноси одлуке, а тако је и 2019. усвојена „швајцарска формула“, по којој се сваке године пензије повећавају за 50 одсто инфлације и 50 одсто раста плата.
С обзиром на то да су цене од усвајања те формуле до ове године расле спорије од два одсто, по том основу су пензије увећаване за мање од једног процентног поена, плус за половину раста нето зарада. Аутоматски је, сасвим супротно захтеву Милана Кркобабића, просечна пензија била све мања у односу на просечну плату. И док је његов отац Јован инсистирао да просечна пензија не може да буду мања од 60 одсто просечне зараде (у 2009. била је 62,3 одсто), у јуну 2021. пала је на 45 одсто - 29.384 према 65.070 динара.
До тога је дошло јер су у међувремену просечна примања најстаријих повећана за мање од 10.000, а зараде за више од 33.000 динара.
После Вељовићевог позива полицији да откаже послушност, комите кренуле да се наоружавају! Више о томе ОВДЕ.
Извор: НИН
