Пише: Емил Влајки
Има више врста „обојених револуција“. Оне се најчешће аранжирају приликом националних гласања. Тада, за почетак, опозициона страна оптужује оне на власти да краду изборе. Након тога слиједе припремљени протести, грађански непослух и парализа државе. У првом случају, о изборима се више не прича, и масе силом заузимају власт (Србија 2000., Украјина 2014.).
У нашем случају, избори заузимају најважније мјесто, а на сцену су у првом плану –вреће – које постају кобне за владајућу странку или владајућег појединца.
Тако је Доналд Трамп (републиканац) на предсједничким изборима 2020. године у САД, имао у први мах неколико милијуна гласова више од свог протукандидата, демократе, Бајдена. И онда су се на сцени нашле вреће са гласачким листичима! Нитко није знао што је у њима; уствари, неки су то јако добро знали, а и побринули су се за то! Све у свему, захваљујући врећама, Трамп је изгубио сву предност, а Бајден је побиједио!
У Републици Српској, БиХ, ствари су врло, врло сличне. Додик је, по броју гласова, побиједио, а опозиција тврди да су ти гласови украдени и да се докази налазе у врећама! Централна Изборна Комисија, односно Средишње Изборно Повјеренство (ЦИК, СИП) БиХ је, протузаконито одлучила да се вреће отворе и гласови поново преброје; то је по протоколу могла учинити тек након што се службено објаве резултати гласања и пристигну жалбе. САД и Велика Британија су одмах подржале ЦИК, СИП.
И сада на сцену ступам ЈА, БиХ Нострадамус. Прогнозирам да ће опозиција у врећама наићи на све оно што тврди и да ће, коначно, њен кандидат, Јелена Тривић, постати нова предсједница Републике Српске!
Можда Руси могу спасити њиховог највећег пријатеља Додика, али чисто сумњам.
Остале текстове Емила Влајкија можете читати ОВДЕ.
Извор: Правда
