Најновије

ИВАН ПАЈОВИЋ: Западне компаније не желе да изгубе руско тржиште и перфидним методама се на њега враћају

Иван Пајовић (Фото: Јутјуб)

Пише: Иван Пајовић

Познато је да је мноштво великих транснационалих компанија као што су Coca Cola, Starbucks, IKEA, DHL, British American Tobacco, Nokia,Levi’s, Danone, Dell, Volkswagen, Michelin, Nike, McDonalds, Siemens, Henkel, Carlsberg, Heineken, Western Union, Sharp, Deutsche Bank, PayPal, Visa, MasterCard, Adidas, Shell, American Express, IBM, Puma, Adobe, Microsoft, Mercedes-Benz, Ford, Audi, BMW, Sony… (укупно око 180 компанија) напустило руско тржиште због западних санкција. Неке од њих су остале, али су увеле ограничења, као нпр. Volvo, Toshiba, Mitsubishi Motors, Acer, Renault, Bosch, Bayer, Asus, Lenovo, Ferrari, Zara, Gucci, Apple… (укупно око 45). Нема сумње да се мноштво њих због таквог поступка покајало и у међувремену изнашло начине како да се ипак на перфидан начин на то тржиште врате. У тој игри Казахстан игра веома значајну улогу.

Премијер Казахстана Алихан Смаилов рекао је да се у последњих неколико месеци више од 50 међународних компанија преселило из Русије у Казахстан. Истовремено, казахстанске власти предвиђају да број страних компанија које желе да Русију замене Казахстаном премашује 300. Овај број указује да је таквих компанија више од броја оних које су званично прекинуле или ограничиле рад у Русији, а њих је око 220.

Председник Казахстана Касим-Жомарт Токајев сматра да је непродуктивно позиционирати компаније у различитим градовима земље, предлажући да се за њих додељују земљишне парцеле у региону Алмати дуж периметра БАКАД-а (Велики алматски кружни пут). Власти Казахстана су такође најавиле могућност изградње „сателитског града” у близини Алма-Ате, места где би се концентрисала седишта иностраних компанија која масовно долазе у Казахстан.

Овај тренд указује да западне компаније не намеравају да изгубе везу са руским тржиштем. Јасно је да њих казахстанско потрошачко тржиште мало занима због малог обима и мале популације. Западне компаније се привремено селе у Казахстан и намеравају да наставе да послују са руским предузећима користећи заједнички царински простор Евроазијске економске уније. Њихова вероватна намера је да се у кратком року врате у Русију уколико се политичке и економске тензије умире и ситуација поврати на стање пре фебруара ове године.

Лицемерје Запада огледа се такође и у енергетској сфери, где се такође изналазе начини како да се преброди криза пословања са Русијом која ствара економски хаос у Европи. Након диверзионих оштећења руских гасовода „Северни ток”, земље ЕУ су повећале увоз руског компримованог (течног) природног гаса. Занимљиво је да се европски званичници на речима изјашњавају о потреби смањења гасне зависности од Русије, а заправо су набавку руског течног гаса повећали за 50%. Испада да Европи није потребан руски гасоводни гас, а спремна је да узима течни гас. Занимљиво је да гас из гасовода кошта упола мање од руског течног гаса.

Међутим, више је него вероватно да је нагло повећање потражње за руским течним гасом код европских потрошача привремено. Сада је Европи потребан било какав гас да би у потпуности напунила складишта. Чим европски потрошачи буду имали алтернативу, Европска унија ће одмах одбити да купи руски течни гас.

У последњих 9 месеци 2022 године Европа је увезла 88 милијарди кубних метара течног гаса. Од укупног обима руске компаније су испоручиле 15 милијарди кубних метара. Удео руског течног гаса у укупном увозу течног природног гаса у Европу износио је 18%. Истовремено, удео руског гаса из гасовода у укупној потрошњи гаса у земљама ЕУ, према речима секретара ЕУ Тима Мекфија, смањен је са 40% на 7,5%. Главну количину руског течног гаса у Европу испоручује НОВАТЕК из фабрике Јамал.

Можда је сада за НОВАТЕК испорука течног гаса у Европу економски исплативија од испоруке гаса у Азију. Међутим, са становишта стратешких интереса, у садашњим условима Русији би било исплативије да одбије испоруку течног гаса европским потрошачима.

Главни потрошачи НОВАТЕК-а у Европи су француски енергетски концерн Total, који је раније најавио повлачење са руског енергетског тржишта, шпански енергетски холдинг Naturgy и немачка компанија Gazpron Germania, коју је немачка влада национализовала и пренела бившу имовину Газпрома под контролу Федералне мрежне агенције Немачке.

Више текстова аутора Ивана Пајовића прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА