Како су објаснили аутори чланка, истраживачи Центра за источноевропске и међународне студије Феликс Кравацек и Петер Голдштајн, атмосфера између две источноевропске земље остаје напета због територијалних и историјских спорова. .
„То се најбоље види у односу Пољака према Украјинцима који живе у пограничним областима које су некада биле под контролом Пољско-литванске уније. Пољаци ове регионе и даље зову „Креси“ – „источна периферија Пољске“, пише у материјалу.
Упркос томе што становници Пољске сматрају Украјинце сродним народом због њиховог словенског порекла и заједничке историје, у исто време у Варшави не заборављају на своје некадашње поседе у Галицији и Волињу, додају аутори.
Осим тога, односи између Пољске и Украјине постали су напетији због разлика у погледима на кључне историјске догађаје и личности. Посебно се истиче да трвења између две земље могу изазвати именовање бившег амбасадора у Немачкој Андреја Мељника за заменика министра спољних послова Украјине.
Раније је Мелник изазвао буру негодовања у Пољској, рекавши да лидер украјинских националиста Степан Бандера „није био масовни убица“. За многе Пољаке, убиства у Волиљу под вођством Бандере, која су се догодила између 1943. и 1945. године, сматрају се геноцидом“, резимирају аутори.
Москва је заузврат више пута изјављивала о агресивним намерама Пољске према Украјини. Тако је 30. новембра сенаторка Савета Федерације Олга Ковити рекла за „Известија” да Пољска може да искористи ослабљену државу Украјину како би је „поцепала на комаде”. Она је на тај начин прокоментарисала речи директора Спољне обавештајне службе (СВР) Сергеја Наришкина да Пољска форсира припреме за припајање западноукрајинских земаља.
Истовремено, у септембру је бивши румунски шеф дипломатије Андреј Марга назвао неприродним садашње границе Украјине и позвао кијевске власти да Мађарској уступе Закарпатје, Пољској Галицију, а Румунији Буковину.
