Најновије

Хибридни рат против Православља и „обојени расколи“

На Руском православном универзитету св. Јована Богослова у Москви 26. јануара 2022. године одржано је заседање научног семинара „Крапивенски 4“. Предавање на тему „Србија. Хибридни рат против Православља и „обојени расколи“ одржао је водећи експерт Института за националну стратегију Србије, писац и публициста Слободан Стојичевић.

Овај догађај је одржан уз подршку Научно-аналитичког центра Светског руског народног сабора и Руске експертске школе.

Предавач је нагласио, да се његово излагање у одређеној мери може схватити као закључак проучавања, које је он вршио последњих неколико година, између осталог и феномена мрежног рата, у оквиру којих је он проучавао утицај америчких невладиних организација у Србији. С. Стојичевић је 2018. године објавио књигу „Мрежни рат против Срба“, у којој између осталог разматра и карактеристике мрежног рата против Српске Православне Цркве.

„Напад, који је усмерен на Православље у целини а и на сваку од Помесних Цркава појединачно – није нити стихијска нити појединачна појава, то је пажљиво планирана активност“ – тврди аналитичар. По његовим речима, после 2001. године у оквиру америчких тинк танк центара (think tanks) је креирана идеологија „дерадикализације“ (у суштини – секуларизације) религија. Суштина ове идеологије се састоји у томе да се кроз невладине организације – грађанске форуме, конференције, академску заједницу – уђе у традиционалне религије: хришћанство, ислам, будизам, јудаизам. Циљ овог утицаја је, по мишљењу предавача, утицај на светске религије да би се оне претвориле из универзалних у „инклузивне“. „При том се активно промовишу принципи европског постмодернизма: феминизам и ЛГБТ агенда. Крајњи циљ овог пројекта се може формулисати као: било која религија се може и мора мењати у складу са политичким интересима глобализма“ – истакао је С. Стојичевић.

Аналитичар је истакао и неколико нивоа припреме и практичне реализације овог циља. По његовим речима, „у првом реду се формира идеологија и правци појединачних утицаја на религиозну сферу“. „Затим долази процена тог плана од стране Стејт Дипартмента САД, састављање плана даљих делатности, процена постојећих могућности. У следећој фази, ови планови се спуштају на ниво невладиних организација, где долази до одобравања конкретних пројеката и дефинисања праваца за давање већих грантова“ – сматра експерт. 
„Ако се погледа на ово у ретроспективи последњих 20 година, добија се потпуна слика. На први поглед, делатности невладиних организација, које желе да дају грант младом богослову или свештенику, да пошаљу студента на студије у европске протестантске високошколске институције, могу се учинити добрим или чак наивним. Међутим ове активности имају политичку позадину и потпуно јасне циљеве“ - нагласио је С. Стојичевић.

„Нама се често чини да Црква треба да иде у сусрет друштву, да буде што ближа друштву. Међутим у разним државама то је потпуно различито. Разне Цркве треба на разне начине да сарађују са државним органима у разним државама: на пример у Русији где су за друштво важне традиционалне вредности, ова сарадња треба да се одвија по потпуно различитим моделима, него у на пример Грчкој“ – сматра аналитичар.

С. Стојичевић је посветио посебну пажњу трећем делу своје књиге под називом „Црква и информационо друштво“, у којем је он покушао да објасни свештеницима принципе функционисања савремене информационе сфере и мрежне структуре невладиних организација. „У овом делу сам желео да пренесем читаоцу мисао о томе да се неки скандали који се догађају око Цркве, не појављују случајно и да су резултат деловања невладиних организација и америчке амбасаде“ – сматра публициста. 

„Улогу експерата, који раде у сфери информационих активности Цркве, ја видим у томе да скрену пажњу православног епископата и духовника на то да је неопходно пружити потребну информацију својој пастви, и не дозволити да се информацијама манипулише Црквом. Важно је да се проблеми који се појављују у Цркви, решавају хијерархијски: често мирјани чак и својим добронамерним мешањем могу озбиљно да наштете, док је мисија Цркве – да лечи“ – нагласио је С. Стојичевић.

„Предложио сам да се на Православном Богословском Факултету у Београду у Србији уведе семинар под називом „Безбедносна култура“ да би наши епископи, свештеници и богослови сазнали о различитим технологијама деловања иностраних невладиних организација и да би се на тај начин успешно заштитили од манипулација и провокација. У Русији је овој теми посвећена књига директора Руске Експертске Школе „Смех, табу и друге хуманитарне технологије“. У будућности може се реализовати пројекат на упоређивању примене западних технологија у разним Помесним Црквама. Уверен сам да ће ово очигледно показати и доказати да су то – непријатељска деловања, усмерена против јединства Православља. Ми данас проживљавамо један турбулентан период, међутим требамо бити увек спремни да заштитимо себе и своју Цркву“ – закључио је С. Стојичевић.

Семинар „Крапивенски 4“ је организован од стране Руског православног универзитета, Светског руског народног сабора и Руске експертске школе. Руководилац семинара „Крапивенски 4“ – је први проректор Руског православног универзитета светог Јована Богослова, доктор политичких наука.

Извор: Правда/patriarchia.ru

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА