Улазак Србије и Босне и Херцеговине у НАТО најважније је спољнополитичко питање Сједињених Америчких Држава у овом делу Европе. Уколико успеју у својој намери, овај регион би био под директном војном и економском контролом западних центара моћи, који би западни Балкан препаковали по својој мери, а њихови планови нису на линији заштите српских националних интереса, нарочито када се свему томе додају и све чешћи позиви да јужна српска покрајина такође буде примљена у НАТО. Председник Србије Александар Вучић недавно је казао да су притисци на Србију да призна независност Косова константни и додао: „Очекујем да некоме падне на памет да Косово убаци у НАТО и да тиме натерају ове четири земље да признају независност.”
Званично не постоји могућност да Косово у наредних неколико година постане члан НАТО-а, или програма Партнерство за мир, јер за тако нешто је потребно чланство у Уједињеним нацијама. Дипломатски саговорник „Политике” из Приштине наводи да су неке западне дипломате објасниле да су примиле к знању интерес косовске владе да хоће да приступе Северноатлантској алијанси, као и да су им објаснили да Вашингтонска повеља из 1949. о оснивању НАТО-а, која је темељни документ тог војно-политичког савеза, не прецизира обавезу да земља кандидат за приступање мора имати чланство у УН, „али се у међународном праву ипак подразумева да се термин ’држава’ односи само на оне са столицом у УН”.
„На тај начин то тумаче и оне чланице НАТО-а, као што су Шпанија, Грчка, Румунија и Словачка, које нису признале независност Косова. Дакле, кад је реч о Косову или било којој територији, обавезан редослед корака је прво чланство у УН, па онда НАТО”, наводи он. Позиција Приштине је таква да покушава да оствари достижне циљеве, јер је свима на Косову јасно да председник Србије Александар Вучић никада неће признати независност јужне српске покрајине. За косовске Албанце циљеви су чланство у Савету Европе, а посебно у НАТО-у.
Сматрају да је улазак у НАТО можда лакши јер САД имају велику тежину у тој организацији, мада четири чланице које не признају Косово представљају озбиљну препреку. Као разлог наводе да ту нема руског и кинеског вета и да су се зато у договору са САД окренули алтернативном путу ка европским безбедносним и после ка политичким структурама. Због тога се последњих месеци води озбиљна дипломатска офанзива САД усмерена према четири државе ЕУ и НАТО-а које не признају независност Косова. Директор организације за стратешке анализе у Братислави Јан Цингел каже да је Словачка под притиском ЕУ и САД да призна Косово, као и да Братислава плаћа веома високу дипломатску цену непризнавања независности. „Она је изложена притиску ЕУ и САД. Мада има подршку Грчке, Шпаније и Румуније, то ипак има високу цену за Словачку кад год је питање Косова на дневном реду у међународним форумима”, навео је Цингел у интервјуу за Радио слободна Европа.
Словачки министар одбране Јарослав Нађ минулог викенда у Братислави током сусрета с директором Архива Војводине из Новог Сада Небојшом Кузмановићем рекао је да „упркос све учесталијим апелима ЕУ да и њених пет преосталих чланица, које нису признале независност Косова, то ипак учине, Словачка и даље чврсто стоји на становишту да је Косово и Метохија саставни део Србије. „Влада и парламент Републике Словачке, као и ја лично имамо апсолутно непромењиво мишљење о непризнавању самосталности Косова. То је перманентан став спољне политике Републике Словачке независно од састава владе”, рекао је министар Нађ, додавши да се тај став заснива на поштовању основних начела међународног права и произилази из принципа дефинисања граница у Европи после Другог светског рата.
Када је реч о Шпанији, председник Вучић је након посете тој земљи и разговора с краљем Фелипеом Шестим, али и премијером Педром Санчезом, рекао да је јасно да Мадрид неће признати независност Косова и да ће наставити поштовање међународног права и територијалног интегритета Србије. И премијер Грчке Кирјакос Мицотакис каже да Грчка не признаје самопроглашену независност КиМ и да остаје доследна у том ставу. „Што се тиче Косова и дијалога, желим да будем јасан, став моје домовине се не мења. Али ми желимо да видимо нормализацију односа Београда и Приштине и зато подржавамо дијалог, као и напоре изасланика ЕУ Мирослава Лајчака. Желимо да се постигне правно обавезујући споразум, који би био у интересу обе стране, и који би створио повољнију атмосферу сарадње на Балканском полуострву”, поручио је Мицотакис на конференцији за новинаре с председником Вучићем.
Јан Цингел је један од аутора извештаја Универзитета „Џон Хопкинс”, који је предложио признање Косова од пет земаља ЕУ, чланство у НАТО-у, трансформацију дијалога Приштине и Београда и смањење руског и кинеског утицаја на западном Балкану. С њима се слаже и Вилсонов центар и заједно се залажу да Косово треба примити по хитној процедури у НАТО како би војно надјачали Србију, без обзира на то што тиме свесно крше Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, а затим натерати пет држава ЕУ да признају независност Косова и на крају смањити руско-кинески утицај у Србији, чиме би, према њиховој замисли, Србија изгубила све адуте и била приморана на међународно признање.
Дипломата Зоран Миливојевић каже да редовним путем нема могућности да Косово постане члан НАТО-а. За „Политику” истиче да је то могуће ако се мења темељни уговор Северноатлантске алијансе, зато што чланице могу да буду само суверене државе које су признате од УН. „Не верујем да би могли да мењају уговор, јер за тако нешто је потребна сагласност држава чланица и не знам шта би се све мењало. Друга ствар су четири државе које нису признале Косово. За пријем Косова, осим да је реч о пуноправној чланици УН, потребно је да буде општа сагласност свих држава чланица”, каже Миливојевић.
У том случају, пошто Косово нису признале четири државе ЕУ и НАТО-а, морало би да дође до промене темељног уговора о стварању алијансе, што није лако урадити, додаје Миливојевић. Наглашава да ако се промени уговор о том ставу и обезбеди да већина може да надгласа мањину, онда би то важило и за неке друге ствари. „Тада би дошло до хаоса и по другим основама. Питање је како би чланице НАТО-а на тако нешто реаговале, поготово Француска. То никако не би могли да ураде као што је био случај с убрзаним пријемом Румуније и Бугарске, јер је реч о независним државама. Они могу, рецимо, да по убрзаној процедури приме Србију у НАТО, али не и када је реч о ентитету звано Косово. Морао би да се мења члан, да се убацују и ентитети као што су КиМ, Баскија или Тајван, што је политички јако осетљиво”, упозорава Миливојевић.
Вишедеценијска пракса је показала да САД обично с планом не излазе јавно, а кад то чине, пласирају га у фразама и дипломатски уопштено. Ако реше да нешто јавно поруче, раде то преко одређених института и факултета који су наводно независни, али који незванично имају тесне везе с Пентагоном. То се ради да би увек могли да се ограде и кажу, као у случају разних „нон пејпера”, да није реч о званичној стратегији и да они не стоје иза тога.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да је реч више о жељама Приштине и албанских лобиста који покушавају да на мала врата „угурају” КиМ у НАТО, него што је то заиста реално. За наш лист истиче да ни све чланице овог војног савеза не прихватају лажну независност и неће тек тако пристати да Косово уђе у алијансу. „Неке државе, као што је на пример Мађарска, признале су Косово у ранијем периоду и оне имају врло резервисан став према потенцијалним НАТО аспирацијама Приштине. Треба подсетити да НАТО не може у своје редове да прими ентитет чије границе нису дефинисане, а овде је на потезу Србија, која оспорава концепт независног Косова који је на папиру до Копаоника. У том случају отвара се питање севера покрајине и то много озбиљније него досад и питање атлантских интеграција је искључено. Србија уколико жели може сама да заустави процес такозваних НАТО интеграција Косова”, закључује Драгомир Анђелковић.
Извор: Политика
