Најновије

КО НЕ СЛУША ПЕСМУ СЛУШАЋЕ ОЛУЈУ: Почетак и крај једне епохе

Епоха у којој смо донедавно живели је, симболички, почела једном песмом и завршила се једним говором: песма која је била на почетку се зове „Ветар промене“, и певала ју је немачка група „Шкорпиони“, а говор који је окончао епоху одржао је председник Руске Федерације, Владимир Путин, на стадиону Лужњики.  „Шкорпиони“ су певали, у доба кад је Берлински зид био срушен, да се крећу Москвом, и да у августовској летњој ноћи чују ветар промена. Док пролази војска ( очито, „демилитаризована“ ), ветар промена је јачи: планетарна нада је све ближа, а под снажним дејством свежег лахора деца будућности сањаре о веку хармоније и правде. Звони звоно слободе и мира, а балалајка и гитара се узајамно допуњавају.(1) Изгледало је, док се Немачка уједињавала, да „сви ће људи браћа бити“ јер Радост својим крилом „спајат` зна“. 

Фото: Јутјуб

Пише: Владимир Димитријевић

Као што је хуманитарна помоћ скупљена за гладну децу Етиопије ( „Лајв Ејд“, Бог Гелдоф, велика рок химна „Ми смо свет“ била је застава под којом је обављена ова акција ) завршила у рукама тоталитарног режима ове несрећне земље, а не у гладним устима етиопске деце, тако је и песма о ветру промена, проглашена за једну од најбољих рок балада свих времена, била само звучна кулиса глобаланог тријумфа капитализма као канибализма. Капитализма без граница, капитализма који је срушио последње трагове људскости у свету. У име, наравно, „демократије & људских права“.

Слом Совјета, а русофобија остаје 

Док су „Шкорпиони“ певали, идиот звани Михаил Горбачов је Западу предао Источни блок и Совјетски Савез, верујући Американцима ( задали му часну пионирску реч ) да се НАТО никад неће проширити на Исток. И ветрови промена су одували Совјетски Савез, а са њим и огромне делове историјске Русије, међу којима је и данашња Украјина. Што се Запада тиче, он је, неспутано, упркос ветру демократије & људских права, наставио да мрзи Русе, о чему је писао Милован Данојлић:“Запад је годинама подржавао чеченске сепаратисте и џихадисте, а кад је једна њихова ударна група начинила покољ школске деце у Беслану, за кривца је и тада, оглашен Путин, зато што није преговарао са терористима ! Да ли би се ико нормалан, после рушења њујоршких облакодера, усудио да сличан савет дадне Бушу Млађем? Можда је требало да преговара са Бин Ладеном, с којим је, иначе, америчка обавештајна служба, у прошлости, шуровала? Више или мање отворено, Путин је сумњичен да је наместио покољ у московском позоришту, па је, можда, удесио и масакр у Беслану да би добио одрешене руке у обрачуну са државним непријатељем.

Цела Европа се узбудила због 17 убијених у редакцији париског недељника, док јој је три стотине тридесет једно усмрћено руско дете послужило као додатни доказ погрешне Путинове политике. Нико у Европи није носио мајице са натписима Беслан и Одеса, нити се згрозио над спаљивањем живих људи: те су жртве изгинуле на погрешној страни историје, и нису достојне хуманистичке солидарности бораца за људска права. Путин је био оптужен и за сукоб у Грузији иако је касније утврђено да га је изазвао Сакашвили. Слично је извртање изведено и у тумачењу побуне у Донбасу, као и поводом референдума о повраћају Крима Русији. Русија је, по истом аутоматизму, оптужена и за обарање малезијског авиона премда стручна комисија то ни до данас није доказала.“(2)

И тако је то трајало, и трајало, и трајало.

А онда је НАТО решио да ушета у Украјину, и коначно сломи Русију. 

А онда је Владимир Путин рекао:“Не може то тако!“. 

И почео је рат. 

Путин га је објаснио свима заинтересованима.

Смисао говора на стадиону Лужњики

На стадиону Лужњики, пред стотину хиљада људи, он је говорио о смислу борбе која се води, и навео речи Христове да нема веће љубави него ако неко положи живот за пријатеље своје. То је основа хришћанског родољубља и става према отаџбинском рату: како је рекао Честертон, хришћански витез не мрзи оне испред себе, него воли оне иза себе. У Основама социјалне концепције Руске Православне Цркве јасно пише:“Међу светима које поштује Православна црква, многи су се прославили љубављу и преданошћу својој земаљској отаџбини. Руски хагиографски извори хвале „светог благоверног кнеза“ Михаила Тверског, који је „положио душу за своју отаџбину“. Његов подвиг упоређују с мученичким подвигом светог великомученика Димитрија Солунског, „благог отачаствољупца…“, који је за своју отаџбину, град Солун, рекао следеће: „Господе, ако погубиш овај град и ја ћу с њим пропасти, а ако га спасеш и ја ћу се спасти“. У свим епохама, Црква је позивала своја чеда да љубе земаљску отаџбину и да, уколико би се нашла у опасности, не штеде ни своје животе ради њене одбране.

Руска црква је много пута благосиљала народ за учешће у ослободилачком рату. Тако је 1380. г. преподобни Сергије, радоњешки игуман и чудотворац, благословио руску војску на челу са светим благоверним кнезом Димитријем Донским, за битку са татарско–монголским освајачима. Затим је 1612. патријарх московски и целе Русије Гермоген благословио народни устанак за борбу с пољским интервентима. У време рата с француским освајачима, 1813. г, патријарх московски Филарет говорио је својој пастви: „Уколико се будеш клонио смрти за част вере и слободу отаџбине, умрећеш као злочинац и роб; ако умреш за веру и отаџбину, примићеш живот и венац на небу.““

То су значиле Путинове речи да нема веће љубави од оне која даје живот за ближње.

Ко је био Фјодор Ушаков

Затим је Путин поменуо чувеног адмирала Теодора (Фјодора ) Ушакова, кога је, због вере и правде, Руска Црква канонизовала. Пошто Владимир Владимирович ништа не каже случајно, помињање Ушакова није случајно:“Адмирал Ушаков је заслужан за то што је Црно море опет постало руско, ломећи турске војне лађе на парам-парчад, лукавим маневрима и невиђеном одважношћу преваривши турске морнаре, он је својом новонасталом Црноморском флотом успео оно што многи пре њега нису могли ни да сањају.

Већ после прве победе код Змијског острва надомак обале Румуније, где је, тада капетан, Ушаков командовао претходницом и успео да уведе револуционарну промену у линијску тактику морског боја, посилни турског адмирала Хасан Паше је јавио султану неочекивану новост: османска морнарица се не може супротставити руској флоти! Све то под околностима у којима је турска сила неколико пута превазилазила руску, и по броју бродова и њиховом квалитету. Турска морнарица је у том тренутку била модернизована уз помоћ Француске и Шведске.

После следећег успеха – десетковања турске флоте код Керченског мореуза – османлије су почеле да се плаше «Ушак Паше». У тој бици Фјодор Ушаков је помутио планове султана који је намеравао да спроведе велики десант на Крим у циљу освајања полуострва. А кроз два месеца, код Рта Тендра, Турци су се дали у бег чим су на хоризонту спазили ескадрон Ушакова. Они, свеједно, нису могли да избегну бој. «Наши су, захваљујући Богу, тако испрашили Турке, да је то дивота», писао је царици Потемкин и хвалио Ушакова: «Где још има тако славног мегданџије!»

Круна тог рата је био бој код гребена Калиакра у Бугарској. Османлијама, које су намеравале да нанесу директни ударац «Ушак Паши», нису помогли ни алжирски гусари, ни већ уобичајено преимућство у броју бродова. Остаци разбијеног турског ескадрона једва су допловили до Цариграда. Султану је прочитана тужбалица: «О, узвишени, твоје флоте више нема!» Након тога је он пожурио да закључи мир са Русијом. Катарина Друга је том приликом записала да је султан, «који се двадесет четири часа раније узносио, сада постао мио и пријемчив, као теле.»

Русија је учврстила свој суверенитет над Црним морем, приковавши Турке за обалу. Новоснована Црноморска флота је за само неколико година постала једна од највећих поморских сила на свету. Читав низ величанствених победа Ушакова приближио је Русију државама Средоземља, олакшала руску политику ослобођења православних народа на Балкану и омогућила учешће Црноморске флоте у предстојећим ратовима против Наполеона. Другим речима, Руска царевина је захваљујући Ушакову постала много битнији актер европске међународне политике. После ослобођења Јонских острва од Француза, за време Средоземног похода Ушакова, освајања Крфске тврђаве с мора и потискивања Наполеонове војске десантима на обалама јужне Италије, његово име је уливало страх и трепет по целој Европи, заједно са великим маршалом Суворовим.

«Наравно, никада није било случаја, који се може поредити са овим, – одушевљено је написао Италијан, очевидац ових битака. — Једино је руска војска могла да направи такво чудо. Каква храброст, каква дисциплина, какви кротки, љубазни људи! Овде Русе обожавају, и помен на њих ће бити запечаћен у свим срцима грађана наше отаџбине.»

Ушаков је постао и оснивач независне православне грчке државе – Републике Седам Јонских Острва. Уз дозволу руског цара Павла Првог, сакупио је владу састављену од мештана и подарио им устав. До данашњих времена Грци са ових простора прослављају адмирала Ушакова као свог националног хероја. Истини за вољу, у будућности ће његово дело делимично доживети тужну судбину.

«Када сам 1988. године први пут отишао да истражујем документе у архиву на Крфу рекли су ми да никаквих докумената о Фјодору Ушакову нема, – причао је биограф адмирала Ушакова, В. Ганичев. — То се, наравно, испоставило као неистина… Пронашао сам потребне документе у фасцикли са натписом ‘Руско-турска окупација’. Питао сам архивара да ли га је стид? Па овај човек вас је ослободио, подарио вам устав, дао вам државност. Архивар је буквално поцрвенео и рекао да је тај термин устаљен још од времена енглеске управе овим острвима од 1815. до 1864. године. Па да, када Енглези окупирају острво то је демократија, а када га Руси ослободе од муслиманских освајача то се онда зове окупација. Данас су ти термини избачени из употребе. Долазио сам у исти архив и касније, локални историчари су почели да објављују своја истраживања и овај приступ се променио.»(3) 

Ваљда је свада свима јасно зашто је Путин поменуо Ушакова. 

Иста мета, исто одстојање. Два века после Ушакова. 

И тако је завршена епоха која је почела „Ветром промена“. 

Хоће ли Русија победити?

То Бог зна. Украјина ће бити одвраћена од уласка у НАТО и рата против Донбаса, у то не сумњам, али НАТО армадом командују луциферијанци, оних 0,666% који не желе да изгубе власт над планетом. Бајден и дружина су само бедне лутке у њиховом луткарском позоришту. На све су спремни, ти глобонацисти, па и на употребу нуклеарног оружја. 

Ако они победе, историја се завршава, и на власт долази антихрист, последњи лажни месија у злу уједињеног човечанства. Његов власт траје три и по године, а онда стиже, побеђујући, Свепобедни Цар и Судија, Христос, Који ће антихриста дотући појавом Свога присуства. Тако пише у Откровењу Јовановом. 

Ако Русија издржи и оствари оно што је наумила, историја ће се наставити.

Али, епоха неолибералних лажи маскираних у „демократију & људска права“ заувек је завршена. Дува неки нови ветар који доноси промене. 

Јер, како рече Бранко Миљковић, ко не слуша песму, слушаће олују. 

Упутнице:
1. lyricstranslate.com/sr/wind-change-vetar-promena.html
2. www.pecat.co.rs/2016/02/gradja-za-recnik-15-zapad-protiv-rusije-hiljadugodisnji-rat/
3. srbin.info/pocetna/aktuelno/o-200-godisnjici-upokojenja-svetog-pravednog-admirala-usakova/

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Ко жели тензије?

Телевизијски иступ председника Александра Вучића, 29. јуна, за неке је можда изненађење. П...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА