Најновије

ПАЈОВИЋ: Златна рубља и сценарио апокалипсе

Стање конфликта у Украјини је такво да је и даље потпуно неизвесно са каквим ће се исходом и када он завршити. У игри су три сцанарија. Оптимистички, уравнотежени и катастрофични.

Фото: Хелм каст

Пише: др Иван Пајовић

Заступници става о оптимистичном сценарију углавном су на становишту да ће две стране у конфликту, Русија и Украјина, пронаћи одређени вид компромиса, да ће санкције Русији бити укинуте, али не све и не одмах, јер је познато да се санкције брзо и лако уводе, али да се веома тешко и споро укидају. 

Мање катастрофичан, боље речено уравнотежен став заснива се на мишљењу да конфликт неће даље ескалирати (пре свега према Западу, тј. са уласком западних земаља у отворени конфликт), али да ће потрајати не тако кратко како се то с почетка мислило. Неки то називају „иранским сценаријом”, којим би Русија била изолована од свега чега се може изоловати (по свему судећи не и од извоза енергената!).

Катастрофични сценарио подразумева потпуни крах дипломатских преговора и ескалацију конфликта. Уз ескалацију са трећим земљама (западним, наравно) ишла би примена читавог припремљеног арсенала санкција. Другим речима – Трећи светски рат.

Проблем ратног и политичког конфликта пројектује се незаобилазно и на економску сферу. Јавност већине света је уплашена од несташица, беспарице и инфлације. Руска економија тренутно има ослонац у високим ценама енергената, али ни то не може трајати вечно. Хиперинфлације у Русији највероватније неће бити, али инфлације у одређеној мери свакако хоће, са очекиваним растом цена на мало у распону од 15% до 20%, уз осетан пад животног стандарда. Пад животног стандарда неће заобићи ни богате земље Западне Европе. Економски стручњаци и банкари узимају пример Ирана, против ког су санкције уведене 2015. године. У тој земљи инфлација је око 30%.

Замрзавање актива Банке Русије (централне банке) изазвало је удар на руску рубљу, али и на амерички долар. Американцима није први пут да замрзавају активе централних банака других земаља, то су урадили нпр. са Авганистаном у доба доласка талибана на власт. Из тог разлога централне банке других земаља могу преиспитати однос према долару као тзв. резервној валути, јер се он може показати као недоступан у кризним ситуацијама. 

До јануара 2022. године у руској централној банци било је злата у вредности од 120 милијарди долара, што је више него самих долара у готовини. Када је банка изгубила приступ долару и евру, злато је постало основна актива руских резерви, а рубља може потенцијално постати валута обезбеђена златном подлогом. Међутим, говорити о повратку златног монетарног стандарда још је рано, али се чини као да се све креће у том правцу. 

Везивање руске рубље за злато не представља формирање чврсте валуте са стабилним курсом. Злату такође флуктуира цена, оно је одавно изгубило своју монетарну улогу од времена када се свет под притиском Америке 1971. године одрекао златног стандарда. Тренутно, оно се понаша као и свака друга роба на тржишту, по законима понуде и тражње.

Руске банке не могу спроводити обрачун са Западом у доларима и еврима, неке од њих су искључене из SWIFT система, а становништво не може да отвара рачуне у иностранству и тамо преноси новац. У Русији су остале „ћерке” иностраних банака, које не могу износити новац из земље, али могу уносити. Постоје и банке које нису потпале под санкциона ограничења и оне могу спроводити плаћања у увозу и извозу. 

На такав начин формира се у земљи двоструки банкарски систем. Уколико све остане у тренутном стању и систем SWIFT не буде отворен за све банке, формираће се банкарски систем у ком ће одређене банке нормално радити унутар земље, а мањем кластеру банака биће  допуштено да врше међународна плаћања.

Висока референтна каматна стопа централне банке Русије од 20% de-facto говори о потпуном обустављању кредитирања. Под тако високим каматним стопама нерационално је узимање кредита, а кредити су основа развоја економије.

Под оваквим неуобичајеним економским околностима неки стручњаци стоје на становишту да ће расти тражња за акцијама предузећа на берзи, јер акције имају својство да на специфичан начин „заобилазе” инфлацију и девалвацију. У Русији би компаније-извозници почеле више да зарађују у рубљама, трошкови би расли у оквиру инфлације, а добијени приходи ишли би у чисту добит, што води ка повећању вредности компанија. Опет се може врати на пример Ирана, који има на стотине брокерских компанија, а хартије од вредности су постале готово једини начин за заштиту штедње становништва од инфлације.

Све у свему, уколико ратни конфликт не ескалира, економска будућност биће свакако тешка, али можда не и апокалиптична.

Последњих дана руске снаге почеле су припреме за очекивану велику офанзиву на истоку и југу Украјине, на потезу од Харкова до Одесе. Више о томе сазнајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА