- Џаферовић је имао и одређену заштиту од Британаца, а од 1996. године је постао секретар АИД-а (тајне муслиманске милиције у Сарајеву) - рекао је Галијашевић Срни.
Галијашевић је истакао да је Џаферовић био на челу ЦСБ Зеница у најтеже време, када су почињени најтежи злочини муџахедина у Средњој Босни, убиства Хрвата, као и на Возући.
Иако постоје сви подаци о његовом ангажману, Галијашевић је истакао да Џаферовића "нико никада није дирао", а за разлику од њега процесуирани су српски ратни начелници центара служби безбедности, као и војни команданти.
- Близина са Бакиром Изетбеговићем и Британцима обезбедили су му да га нико кривично не гони - рекао је Галијашевић.
Он је додао да до тог процеса неће ни бити ако се настави тако благ однос појединих политичких странака у Сарајеву према ратним злочинима муџахедина.
- Џаферовић је, уз Сакиба Махмуљина, највећи кривац што су се ти злочини уопште десили. Џаферовић је у сваком тренутку знао шта се дешава у одреду "Ел муџахедин" - истакао је Галијашевић.
Галијашевић је истакао да је Џаферовић, сада председавајући Председништва БиХ, о сваком злочину био информисан, знао је ко су извршиоци, али није предузео ниједну меру да их санкционише.
Говорећи о томе како је Џаферовић знао за све то, Галијашевић је појаснио да је објекат у коме су били муџахедини од почетка 1993. године Сектор Државне безбедности (ДБ) ЦСБ Зеница водио под оперативним именом "Киншаса" и да су их у службеним документима повезивали са многим догађајима, попут увоза оружја, везама са страним обавештајним службама и радикалним исламистичким групама.
Галијашевић је подсетио да је за злочине муџахедина осуђен командант Главног штаба Армије БиХ генерал Расим Делић на три године затвора, а ниједан нижерангирани командант нити брутални убица из одреда нису процесуирани, а камоли кажњени.
Галијашевић је напоменуо да је МУП Републике Српске због тих злочина поднео извештај Тужилаштву БиХ против више лица, као и да је у евиденцији Тужилаштва БиХ, по налогу из Хашког трибунала предмет "Сакиб Махмуљин и други" заведен од 2012. године под правном квалификацијом "ратни злочин геноцид", али се, како каже, данас води пред Судом БиХ полујавно и траљаво.
- Сведочења и хиљаде страница доказа и докумената о тим злочинима трагична су потврда да у БиХ не постоји правосудни систем, не кажњавају злочинце и екстремисте нити расветљавају њихове злочине већ су ту, по налогу западних служби, да кажњавају Србе и исписују странице лажне историје протеклог рата - каже Галијашевић.
О подршци НАТО-а муџахединима, Галијашевић је рекао да је судбина Возуће решена тек након што су муџахедини, уз подршку НАТО авијације, освојили значајну коту "Паљеник" на греди Поцјелово, а јединице Другог и Трећег корпуса, са више од 23 000 војника тзв. Армије БиХ, извршиле напад на нешто више од 4 000 војника који су бранили тај део Озрена.
Поцјелово, подсетио је Галијашевић, јесте греда коју чине четири доминантне коте 715, 726, 702 и 706, што, како каже, неупућенима у топографију ових простора не значи пуно, али та греда је "капија Озрена".
- Онај ко је контролише, лако може заузети цео Озрен. Војници ВРС били су свесни тога, па су овај део ратишта утврдили држећи јаке снаге на њему. Према изјавама многих високих официра Армије БиХ, ови положаји се нису могли заузети без помоћи авијације. Многе јединице Армије БиХ су се изређале на овој коти, али без успеха док се у целу операцију нису заједно укључили НАТО и муџахедини (одред "Ел муџахедин" и "Зубејрова група") - рекао је Галијашевић.
Он је навео да се војна операција НАТО снага, покренута 10 дана пре напада муџахедина на Возућу, манифестовала рушењем свих радио-релејних објеката и средстава везе ВРС на Озрену, пре свега најбитнијег релеја "Краљица" и представљала је подршку из ваздуха формацијама Другог и Трећег корпуса тзв. Армије БиХ.
- У злочинима Алијиних муџахедина, Махмуљинових и Делићевих војника, те Џаферовићевих полицајаца спаљено је до темеља 66 села, уништено више од 5.000 кућа, 12 цркава и један манастир, срушена гробља од којих су нека стара и преко пет векова, убијено 465 војника и цивила, протерано више од 22.000 цивила и грађана српске националности - подсетио је Галијашевић.
Зашто Срби у Северној Македонији не признају попис, сазнајте ОВДЕ.
Извор: СРНА
