Најновије

ПАЈОВИЋ: Санкције Запада гурају свет у неизбежну глад

Негативних појава ни до увођења санкција Русији није мањкало: климатске промене, лоше жетве, пандемија ковид-вируса, проблеми са трговинском логистиком… храна је била све скупља. А када се умешала велика геополитика и фанатични санкциони маратон Запада, основним производима није само скочила цена, већ је сада под знаком питања и њихова испорука потрошачима. Поставља се питање – може ли се свет спасити глади?

Фото: Хелм каст

Пише: др Иван Пајовић

За свега две године број људи на свету који се налазе на граници глади порастао је са 27 на 44 милиона људи. Према извештајима Уједињених нација цене хране су достигле највиши ниво у историји. И сами западни званичници не називају ситуацију другачије него катастрофом. Директор Светског програма за храну Дејвид Бисли је изјавио: „Пред нашим очима догађа се катастрофа. Глад као последица конфликата, климатских промена и пандемије куца на врата милионима породица”.

Није у питању тек некакав произвољни страх. Последњих година трећина светског извоза житарица отпадала је на Русију и Украјину. Чак 52% светског тржишта сунцокретовог уља покривале су извозом ове две земље, а сада тог извоза више неће бити. Европа већ осећа бумеранг-ефекат својих сопствених санкција.

У Италији векна хлеба достигла је цену од 8 евра, у Великој Британији 5 фунти. У Словенији, Чешкој и Словачкој сви производи од брашна поскупели су дупло. Разлог за то је раст берзанске цене пшенице на 12 долара за бушел (око 27 килограма), што није запамћено од светске кризе 2008. године. 

Али поред кризе у Европи, глад прети земљама Африке и Блиског Истока. Например Египат је увозио до 80% пшенице из Русије и Украјине. Више од 40 неразвијених земаља света, нпр. Конго, Либан, Јемен, Судан, Сомалија… увозило је из ових земаља око трећине својих потреба и тамошњи велики скок цена и прекид снабдевања животно важним намирницама представља катастрофу националних размера. Бивши премијер Бенина, Лионел Зинсу отворено каже: „Данас сви слушамо о тој кризи, антируским санкцијама, нафти, гасу… Да ли схватате шта та криза значи за земље Африке? Русија нам извози пшеницу и кукуруз, комплетна логистика иде преко Црног мора. Африка је слеђена од ужаса од онога што се догађа, ужаснута деловањем САД и Европске Уније. Африканце је немогуће купити причама о демократији, то су ваше бајке за унутрашњу употребу. Руси су једини од Европљана подржавали деколонизацију Африке и Африка то памти. Као што сте видели, афричке земље нису подржале резолуцију Уједињених Нација која је осудила Русију и никада неће подржати никакве резолуције против ње”. Мартин Квајм, аграрни економиста са Бонског универзитета, изразио је страх да ће број гладних због прекида руског извоза достићи сто милиона људи у целом свету. 

Европски санкциони бумеранг одразио се чак и на традиционални британски оброк, рибу и помфрит (fish and chips), који би могао да нестане са менија, јер недостају намирнице од којих се припрема. Испоставило се да је главни испоручилац састојака за припрему овог јела управо „омрзнута” Русија. Због несташице постоји могућност да буде затворен сваки трећи ресторан британске брзе хране. Око 30% увоза беле рибе у Велику Британију долази из Русије, која уз то контролише око 45% глобалног тржишта ове робе. Додатни проблем представља увоз кукуруза и пшенице који се користе за панирање, као и јестивог уља за пржење, што се све у великој количини увози из Русије и Украјине. 

Још један од тригера глобалне кризе је несташица и раст цена вештачког ђубрива, што је такође бумеранг санкција према Русији. Транзит производа белоруског произвођача калијума (главне компоненте за производњу комплексних ђубрива) „Бјелорускалиј” не допушта Литванија, а руски гиганти „Уралкалиј” и „Јеврохим” сами су прекинули извоз због проблема са логистиком. Као резултат, светско тржиште је остало ускраћено за 50% опскрбе, а цене су већ прешле 1300 долара за тону, што је апсурдно високо, али упркос таквој цени калијум је немогуће купити, јер га физички нема. До забране транзита преко Литваније цена је била од 350 до 400 долара. Јасно је да уколико нема ђубрива, неће бити ни добре жетве, а за то ће бити криве искључиво политичке игре. Због политичког популизма на јесен ће трпети сваки житељ Европе и великог дела света. 

Очигледно је да ће у условима слома досадашњег облика светске трговине најмање страдати оне земље које најмање зависе од увоза. Када је Русија у питању, повећана светска тражња за прехрамбеним производима одличан су подстрек за повећање пољопривредне производње, како повећањем приноса, тако и применом савремене технологије. У домену прехране изгледа да ће најмање пострадати, штавише профитирати, управо земља против које су усмерене најстроже санкције. 

Данашњи извештај са фронта у Украјини сазнајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА