Најновије

РАСКОЛ У ЕУ: Чланице сматрају да је притисак Берлина на Србију контрапродуктиван

Наиме, све је више земаља које се противе радикалном приступу снажних притисака да Београд уведе санкције Москви, а које „гура“ Берлин, јер сматрају да је таква политика контрапродуктивна, да би само могла додатно да оснажни наше везе са Русијом.

Србија и ЕУ (Илустрација: Pixabay/Правда)

У овом фронту европских земаља које се залажу за веће разумевање за специфичну позицију и ставове Србије, када је реч о очекивањима да одаберемо страну у украјинско-руском сукобу, тренутно су Италија, Аустрија, Мађарска, Бугарска и Португалија, затим Чешка и Словенија, као и земље које не признају независност Косова – Шпанија, Грчка, Кипар, Словачка и Румунија.

Према дипломатским изворима у ЕУ, чак и званични Париз има знато блажи став од Немачке, чији је канцелар Олаф Шолц условио чланство наше земље у Унији признавањем лажне косовске државе и отворено затражио да се одмах прикључимо рестриктивним мерама против Русије. У прилог тези да се француски председник Емануел Макрон залаже за „средњи пут“, када је реч о политици Уније према Београду, наводе и његов предлог о стварању Европске геополитичке заједнице, како би се земљама-кандидатима дала одређена европска перспектива, али и наградио напредак у реформама отварањем бриселских каса.

Сличан курс заузео је и званични Беч, одакле је после Макроновог предлога стигао „нон-пејпер“ о постепеној интеграцији земаља кандидата, а који такође подразумева и значајну финансијску помоћ из Брисела.

И Грчка именовала емисара

О разликама у ЕУ, када је реч о политици према Западном Балкану, и посебно Србији, сведочи и „поплава“ специјалних изасланика за регион, које именују државе чланице. Тако би ускоро овим просторима требало да се бави и специјални емисар Емануела Макрона, председника Француске, која од 1. јула преузима председавање Бриселом. Своје „специјалце“ већ имају Брисел (Мирослав Лајчак) и Берлин (Мануел Зарацин), као и Вашингтон (Габријел Ескобар) и Велика Британија (Емануел Пич).

И грчки министар спољних послова Никос Дендијас именовао је јуче грчку амбасадорку у Румунији Софију Грамату за специјалног изасланика тог министарства за Западни Балкан. Наши саговорници кажу да велике силе овим желе да покажу своју доминацију у региону, али и да бројни изасланици често само доводе до додатне конфузије у иначе деликатним дешавањима на Балкану.
На страни Немачке, која је снажно стегла обруч око Србије, за сада су њихови традиционални савезници Холандија и Белгија, као и земље у којима је снажан антируски сентимент, попут Пољске и балтичких земаља, али и неки наши суседи, тачније Хрватска.

Да би политика притисака на Србију Бриселу могла да се врати као бумеранг, упозорио је и албански премијер Еди Рама, који је позвао ЕУ да не притиска Београд да уведе санкције Русији. Он је поручио да треба имати више разумевања за став Србије с тим у вези, и упозорио да би притисак Запада могао бити штетан за цео регион.Дипломата у пензији Зоран Миливојевић каже за „Новости“ да је овакав Рамин став резултат реалполитике и чињенице да су српско-албански односи у узлазној путањи:

– То, наравно, не значи да ће Тирана променити став око КиМ, али су ове поруке добре, јер стварају повољан амбијент да се напредује у односима без обзира на нерешена питања између Србије и Албаније. Када је реч о ЕУ, ту постоје два нивоа држава, оне које су на линији тврђег приступа према Србији, и оне које се залажу за што конструктивнију политику, како би се избегли негативни контраефекти уцена и условљавања. Најважнија тема у ЕУ тренутно су санкције Русији, и ту кључне државе следе политику Вашингтона да се на тим мерама безусловно инсистира.

Срђан Граовац, из Центра за друштвену стабилност, указује да се, иако се у ЕУ одлучује консензусом и да глас сваке чланице има подједнаку тежину, зна и чији се глас највише слуша:

– С једне стране највеће државе, попут Немачке, имају и највећи утицај, али је и украјинска криза показала да је довољан само један вето да у потпуности блокира процес доношења одлука. Зато је од виталног значаја за Србију готово безусловна подршка коју имамо од Мађарске, а ту су и неке друге земље које имају више разумевања за Србију. Добро је да у ЕУ постоји свест да за политику жестоког кажњавања Србије, ипак, не би имали јединствену подршку.

У Бриселу се 23. и 24. јуна одржава самит Европског савета, а другог дана окупљања европских челника биће одржана и конференција на високом нивоу о Западном Балкану, на којој ће бити и лидери региона.

Петковић: Неће нам Виола одређивати пут

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић оценио је јуче да је известилац Европског парламента за Косово Виола фон Крамон отишла предалеко када је навела да Србија не може послати члан ЕУ док не призна такозвано Косово.

– Када Виола фон Крамон каже да Србија не може да се прикључи ЕУ док не призна такозвано Косово, да ли мисли на ЕУ са Шпанијом, Румунијом, Словачком Кипром и Грчком – навео је Петковић.

Упитао је и одакле лобистима такозваног Косова идеја да Фон Крамонова може да одреди пут Србије ка ЕУ?

Ова посланица ЕП, осим признавања Косова, као услов за напредак Србије на евопском путу наводи и обавезно прикључивање санкцијама Русији.

Више о овоме прочитајте ОВДЕ.

Извор: Вечерње новости

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА