Најновије

Др ИВАН ПАЈОВИЋ: Велика кинеска издаја

У једној о претходних колумни говорило се о кинеском лукавом држању по страни када је у питању руски конфликт са Западом и Украјином. Међутим, како време пролази, дволичност кинеског понашања у геополитици све више долази до изражаја и чини се да Кини не би било страно да у кључном моменту по Русију овој земљи „зарије нож у леђа”. Већина људи ће рећи: да, али то је политика… Добро је мало дубље анализирати овакво понашање једне велике силе од које много тога зависи.

Пише: др Иван Пајовић


Када се анализирају изјаве кинеских званичника, наилази се на велике опречности. Са једне стране говори се у умереном и уравнотеженом тону који не погађа ниједну страну у сукобу. Чак се понекад спомиње и „негативан утицај” ширења НАТО пакта на сферу безбености Русије, као и да присуство руске војске на неким територијама Украјине „не представљају агресију, али да треба спречити ескалацију”. Кинески министар иностраних послова Ванг Ји рекао је: „Сарадња са Русијом чврста је као стена”. 
Међутим, шта је са конкретним делима? Ево неких примера. Азијска банка за инфраструктурне инвестиције обуставила је рад у Русији; две највеће кинеске државне банке ограничиле су сервисирање трансанкција по пословима куповине сировина у Русији; Кина је отказала руским авиокомпанијама продају резервних делова за авионе; Кина је смањила извоз својих смартфона у Русију више од 50%; кинеска нафтна компанија Sinopek прекинула је преговоре о инвестирању у Русију више од пола милијарде долара у нови гасно-хемијски комбинат… Званично, Кина није увела никакве санкције Русији. А да ли су овакви поступци ипак одређени вид санкција?

Кинески председник Си Ђинпинг је у разговору са Џоом Бајденом изјавио:  „САД и Кина морају не само да развијају билатералне односе, већ и да преузму на себе међународну одговорност” (шта год ово значило). Кинески амбасадор у Кијеву је изјавио: „Кина ће помагати Украјину на економском и поличком плану и  има намеру да уважава пут којим Украјинци одлуче да иду”. 
Ако неко мисли да су се Кинези нешто предомислили, онда се он вара. Кинези одувек воде политику „намигивања на две стране”, или „с почетка за, а после против”. Кинеско и „да” и „не” иду паралелно. 

Сарадња држава у геополитици силно зависи од економије. Што је већа размена добара између земаља, то је и сарадња већа. Зато је државе могуће посматрати и као корпорације. Међутим, то важи уколико је сарадња уравнотежена, у супротном не. То је уочио 2016. године и бивши амерички председник Трамп, назвавши Кину „насилником економије САД”. У то време Кина је куповала робу од Америке за 179,3 милијарде долара, а продавала јој за 557,9 милијарди. Америка је дакле имала 378 милијарди долара трговинског дефицита у тој размени. 

Кина продаје Русији робу у вредности од 51 милијарду долара. То се чини великом сумом, међутим када се она упореди са вредношћу продате робе другим државама, уочава се да Русија Кини није од пресудне важности, јер Кина у Велику Британију извози робу у вредности од око 73 милијарде, у Немачку 112 милијарди, а у (наводно непријатељску) Америку чак 438 милијарди долара. Кина много више купује робе од других земаља у односу на Русију, од које купује за вредност од око 49 милијарди долара. Од Немачке купује робу у вредности од 106 милијарди, а од Америке за 112 милијарди долара. 
Кина има БДП преко 16.000 милијарди долара, а Русија чак десет пута мање. Како онда Кина може третирати Русију као себи равног партнера?? Очигледно да је Кини нешто веома важно потребно од Русије.
Кина за Русију производи практично све: огромну количину електронских уређаја, текстилну робу, металне производе, играчке… свака од ових група производа може се разложити на мноштво појединачних. А шта Русија извози у Кину? Половину руског извоза (48,3%) чини сирова нафта, затим прерађена нафта 4,42%, угаљ 4%, гвожђе 1,8%, бакар 1,32%… све у свему 62,3% чисте сировине. Када се томе дода рафинисани бакар, никл, платина и сирово дрво, добија се укупно 74,2% онога што Русија нуди Кини, а у  питању су искључиво природна добра. Дакле, Русија је за Кину сировинска база. Цео руски извоз у Кину велики је као део америчког извоза у ту земљу који се односи на електронске уређаје, компоненте и опрему.

На пољу медија Кина и Америка ратују, али у економији сасвим добро сарађују. Са Русијом је обрнуто, сарадња у економији је умерена, али су политички и медијски односи „идеални”. Овде се већ меша политика, јер се САД и Кина већ сада боре за статус светског лидера, упркос великој економској међузависности. Кина ту борбу не може да води без енергената које купује од Русије. И зато глуми добре односе, али се у Савету безбедности уздржавају од гласању за резолуцију о прекиду украјинске кризе. Без икакве сумње, могли би се у будућности очекивати и неки други кораци, много радикалнији од пуког уздржавања.

Дакле, Кина жели руске енергоресурсе по сниженим ценама, али са друге стране не жели да падне у неку врсту изолације уведене од стране САД. Треба дакле разумети да Кина није страна у украјинском сукобу, као што су то посредно САД и Европа. Русија од Кине не треба да очекује истинску и искрену подршку, јер је са те стране никада неће добити. Кина штити искључиво своје интересе, чак јој сукоб Русије и Запада може ићи на руку, јер руски извоз од ње све више зависи. У крајњој инстанци Кина ће одабрати ону страну која њој највише одговара. А то не мора бити Русија.

Остале текстове др Ивана Пајовића читајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА