Најновије

ДР ИВАН ПАЈОВИЋ: Реалност нуклеарног рата Америке и Кине због Тајвана

У западној штампи појавили су се гласови да је Америка спремна да поведе ограничени нуклеарни рат против Кине због проблема са Тајваном. Код Американаца и њихових савезника и као да је сазрела мисао да ништа принципијално ново не могу добити затезањем политичке кризе и санкционог рата осим сопствене штете, што се доказало у току досадашње кризе у Украјини. Уочава се да Запад слаби а да њихови противници јачају, дакле нешто мора да се предузме. Зато је ту Тајван око ког се последњих месеци појачава криза по украјинској шеми.

Пише: др Иван Пајовић

Из Пекинга стижу вести да кинеске оружане снаге спроводе око проблематичног острва већ трећу војну вежбу. Другачије није ни могуће, јер корак по корак нарастају провокациона дела тајванских власти и оружаних снага САД, а све то веома подсећа на већ виђени украјински сценарио. Али ни Кина се не уздржава од провокација.

Данас су у јавности свеприсутне експертске и медијске анализе на тему како би изгледао конфликт две суперсиле, Кине и САД, и да ли је притом могућа употреба нуклеарног оружја. На Западу се тврди да кинеско заузимање Тајвана Кини не би пружило ништа ни у економском, нити у ма ком другом смислу, али ипак се има у виду да би Пекинг могао бити испровоциран на такву акцију. Неки Американци сматрају да је рат итекако могућ, штавише и пожељан. Сарадник Пентагона у време председника Трампа, Елбриџ Колби, објавио је 2021. године књигу под називом „Стратегија порицања: америчка одбрана у доба сукоба великих сила” и у њој изнео три јасна става. Први, да је рат око Тајвана пожељан, јер се Кина другачије не може зауставити у свом светском продору. Други, САД такав рат могу добити. И трећи, Кину треба испровоцирати како би била представљена као агресор. 

Поставља се питање: шта ће Западу и Америци Тајван? Такав одговор је могуће наћи у мемоарима бившег америчког председника Двајта Ајзенхауера који говори о томе како су се губитници кинеског грађанског рата учврстили на Тајвану и како је Америка била озбиљно спремна да их брани атомским оружјем. Разлог лежи у томе што је Тајван централна карика у ланцу острва од Јапана до Филипина, која су за Американце представљала специфични бедем против комунизма. И та се ситуација до данас није принципијелно изменила. Председник Бајден је недавно рекао да ће Америка бранити Тајван, али није прецизирао на који начин. Амерички аналитичари који су правили симулације могућег конфликта утврдили су да Кина заиста може употребити нуклеарно оружје уколико би била сатерана у ћошак.

У америчкој војно-стручној штампи писало се да Кина располаже са око 200 нуклеарних бојевих глава којима може досећи територију Америке, а то је мање од нуклеарног потенцијала Француске. Међутим довољно је и неколико погодака како би се нанела неподношљива штета, тако да је боље подржавати стабилност између две нуклеарне силе.

Када се говори о Кинеском нападу, треба имати у виду да је освајање великог острва са 24 милиона становника веома опсежна акција, не само са економског аспекта, већ и као сама војна операција, која би морала да изгледа као десант на Нормандију 1944. године. Припреме за такву операцију у Кини нису до сада уочљиве, пре свега формирање флоте десантних бродова која би морала да преброди раздаљину дугу 130 километара од обале Кине до обале Тајвана. Међутим, амерички стручњаци сматрају да би Кинези у сврху десанта могли користити мноштво трговачких и транспортних бродова у ситуацији потпуне надмоћи на мору и у ваздуху.

Кина у последњих годину дана непрекидно шаље своје борбене авионе без питања у ваздушни простор Тајвана, и то не једном или два пута дневно, већ десетине пута, то јест стотине пута у току једног месеца. Очигледно, Кина жели да покаже ко је сада у том региону „главни”. За то време ратно ваздухопловство Тајвана нема мира, непрекидно мора да узлеће и прати шта кинески авиони раде око тајванске обале. 

Данас више нису времена америчког председника Никсона који је могао послати мноштво америчких ратних бродова у Тајвански мореуз и тако спречити кинеску опасност. Само у последњих двадесет година кинеске оружане снаге су постале несразмерно моћније и заједно са тим јачањем јачала је кинеска тежња за присаједињењем острва матици земљи. Недавно је истраживачка служба америчког Конгреса објавила извештај како је кинеска морнарица тренутно бројнија од америчке. У извештају се каже како Кинези располажу са укупно 360 ратних бродова, док Америка располаже са укупно 297. 

Амерички стручњаци наглашавају да би кинески удар на Тајван био веома брз и изненадан, тако муњевит да сама америчка војска и не би знала како да реагује из својих база у региону и на који начин да оствари надмоћ над 130 километара мора између две зараћене земље. Ово је управо застрашујући моменат када две нуклеарне силе долазе у сукоб и не зна се тачно да ли би и на који начин употребиле своје нуклеарне потенцијале.
Један од сценарија је да Кина прва нанесе удар по америчким базама на Гуаму и у Јапану, после чега би уследио масовни амерички одговор. Други могући сценарио који се разматра је кинески тактички нуклеарни удар по Тајвану како би се олакшао поморски десант.

У сваком случају, обе стране у конфликту разматрају реалну могућност употребе нуклеарног оружја без обзира на то ко би га употребио први. Једино остаје нада да ће разум победити и да се неки од катастрофичних сценарија ипак неће спровести у дело. 

Текст је писан искључиво за портал Правда и његово преношење је забрањено без сагласности редакције.

Остале текстове др Ивана Пајовића читајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА