Пише: Милан Видојевић
Најсвежији пример је прослава Дана независности у амбасади САД у Београду. Иначе је то једна "шминкерска" манифестација, типично америчка, "гарден партy" на којој се појављују политичари Србије и јавне личности са списка пожељних које прави амбасада. Тако није чудно што се по протоколу на пријему појавио председник Србије Александар Вучић јер од пре дан-два, званично се појавила изјава да су САД најважнији спољнополитички партнер Србије! Онда се на пријему појавио и патријарх СПЦ господин Порфирије. Са широким, пријатељским осмехом на лицу, пришао је америчком амбасадору Хилу и загрлили су се као рођена браћа! Свештена лица прихватају братски загрљај са другим свештеним лицима и особама које су им посебно драге или су за нешто заслужне па је то знак највишег уважавања.
У коју категорију спада амерички амбасадор? По протоколу, ни у једну. Таква врста интимизирања на јавном месту и у званичном протоколарном сусрету подразумева стисак руке и пар љубазних фраза које се размене том приликом. Братски загрљај показује да ово није њихов први сусрет, званични или незванични, да већ имају пријатељску успостављену комуникацију од раније и овај загрљај показује да су се срели после дугог времена и да су се баш обрадовали један другом. Да ли претерујем?
Већ због српске јавности изливи пријатељске љубави не долазе у обзир. Недавно давање томоса о аутокефалности Северно македонској православној цркви, арогантно понашање и неприхватљив говор северно македонског архиепископа, показује удбашки карактер неканонског отцепљења од СПЦ 1967. године, до данас, до ове године, када је СПЦ и званично показала да је то могуће и да су томоси аутокефалности питање договора и финансија а не питање канонског права. У тој чорби Хил је сигурно био мирођија, сигурно је да је ово један од очигледних примера да дубока држава успешно спроводи своје планове кад је Српска православна црква у питању.
Сада је јасно да и посета Дритана Абазовића и сусрет с патријархом Порфиријем је први велики корак за СПЦ у Црној Гори, добијање "темељног уговора" и вероватан уступак СПЦ да се сагласи са давањем црквене аутономије "Црногорској православној цркви" Мираша Дедеића, кога је из свештенства, да потсетим, искључио и анатемисао лично васељенски патријарх. Такав лик је на челу милогорске "цркве" Мила Ђукановића, још једне позно удбашке творевине вредне сваког презира и наравно непобитно неканонске. С таквом антисрпском творевином тајних служби ће СПЦ морати да се "договара" и "преговара." Какав суноврат, каква америчка замка за СПЦ. Зато је вредно загрлити се с америчким амбасадором.
Да потсетим, пројекат "једна држава - једна православна црква" је нацистички концепт из Трећег рајха. Започет је у НДХ 1942. године. Тако је настала "Хрватска православна црква." Павелић је за "патријарха" ове цркве поставио Гермогена, руског свештеника отпадника, који је био старији од осамдесет година. Нико није признао ову цркву, а Гермогена је руски синод искључио из својих редова и таква "Хрватска православна црква", нацистички модел организовања православних цркава у Европи, је данас модел за цепање С
рпске православне цркве.
Невероватан је и податак да су људи из Ватикана, који су учествовали у току Другог светског рата у формирању "Хрватске православне цркве" имали свог удела и у формирању "Македонске православне цркве" и "Црногорске православне цркве" које сада имамо на територији бивших југословенских република. Наравно да то патријарх Порфирије зна, он је још увек и в.д. митрополит загребачко-љубљански. Ако му историја није учитељица, лоше му се пише, а и свима нама. Тренутно није забринут, на Радију 202 причаће коју је рок и поп музику слушао кад је био млад, пре монашења. Шта је, бре, ово са српским црквеним великодостојницима? Шта хоћете да нам поручите, да волите младе и да их мамите на рок музику, да почну да долазе у цркву? Да можда направите разуларену журку као у Северномакедонској православној цркви, ти снимци су на мрежама, погледајте! То већ тридесет година ради Ватикан, од цркава су направили дискотеке и сем промовисања дрога, сатанизма и разуларености нису имали ниједан позитиван ефекат, број верника им је у константном паду. Зато оставите своју срећну цивилну младост иза себе, одрастите и почните да се бавите оним што вам је Небо дало у задатак. Све сем тога је сујета и испразност.
(Teкст је писан за портал Правда и његово преношење је забрањено без сагласности редакције)
Остале текстове Милана Видојевића погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
