Најновије

Наша физичка реална економија која плеше ритмички плес

Западњачки модернизам зависи од јефтиних фосилних горива . Уколико се то умањи, наше економије ће се такође умањити на субоптимални ниво

Пише: Алaстер Крук  ( Аlastair Crooke)

1 август 2022 

Песник, Вилијам Батлер Јејтс ( William Butler Yeates W. B. Yeats - Wikipedia)  често је користио у свом писанију два стара израза из ирског  народног предања: 'thrall' и 'glamour'. to be in thrall  према нечему значило је да је особа потпуно овладана неким недокучивим 'магнетизмом' који је опчинио  њен свет, и у чији је стисак упао. Била је то kao, могло би се рећи, да вас ухвати нека неодољива, 'магична'чаролија, коју обавља нешто', неко 'биће', или нека слика попут идеје'. Осећај је био да сте беспомоћни, да сте непокретни у пауковој мрежи, омађијани.

 Гламур беше нешто магично што би виле бациле преко 'неке твари' или 'бића' које им је дало моћ да друге ставе под власт својих чари – да увуче људе у паукову мрежу. Гламур је био бацање чини у које би упали људи .

Јејтс је повезивао древне приповетке из Ирске о вилама и њиховим чаролијама, каткад безопасним, али неретко те бајковите 'чаролије'  беху силе које су неумољиво водиле злосретном крају. Можда се овде не бавимо бајкама per se, како је то чинио Јејтс. Без  обзира на то, у другачијим оквирима посматрани, живимо омађијани  'чаролијом' доба данашњег, иако би је већина жестоко порицала.

Природно је да ми себе данас не видимо као наивне. Држимо стварност у чврстим рукама  нашег чврсто материјалног света. Ми апсолутно не верујемо у бајке или магију. Али ипак……

Данас је Запад ухваћен у 'идеје о имиџу' механистичке узрочности и финансијализма. Економисти са Вол Стрита се надмећу око ситних цревца монетарних варијабли, и стекли су се услови  да они гледају свет кроз механистичко-финансијске наочаре.

Овo лукавство је, међутим одувек било илузорно, дајући својој анализи лажни осећај емпиризма и извесности утемељених на подацима: та идеја да ће право богатство изаћи из надуваног фиат дуга; да таква екпанзија дуговања није имала граница; да сав дуг мора бити хонорисан; а његови преостали репови  требало је да само буду решени са  још већим задуживањем  никада није била уверљива. То су 'бајке'.

Било како било, ми замишљамо себе као објективне, чезнући за једноставним, разумним одговорима из 'науке'. И зато што привреда укључује 'новац', који се донекле спремније мери, претпостављамо да је имао чврстоћу, стварну димензију која се нагињала појму да би веродостојан (уместо 'виртуелног') просперитета могао да се дочара из све већег нагомиланог дуга.

Ипак, ова измењена пажња је – буквално – обликовала начин на који "видимо" свет. Неке од његових последица могле би да буду величане кроз аспект великог технолошког напретка, али и ми треба да будемо свесни, да је то такође довело до све више механистичког, материјалистичког, исцепканог, деконтекстуализованог света – обележеног неоправданим оптимизмом.

Финансијализам је, на крају крајева, био само 'наратив'; један смишљен од стране техничара, чија професионалним референцама доказана експертиза 'можда неће бити доведена у питање'. Намера им је била да се подржи одређена илузија (у коју су многи, укључујући и  ловаторе, чврсто веровали); То је био 'мит' о дугу и расту без кредита, без рецесије. Прави циљ је увек био присвајање глобалне куповне моћи олигархијским елитима

Ипак, смена у наративу према финансијализму имао је ефекат склањања пажње са 'другог' аспекта;  наличје динамичне реалне економије: да буде мрежни систем утемељен на физици, који покреће енергија.

Што пак подразумева да се модерност покреће углавном брзо растућим дотоком високопродуктивне енергије преко 200 година.

"Период рапидног раста енергије између 1950.г и 1980.г је био период развоја без преседана у per capita потрошњи енергије . То је био период када су многе породице на Западу могле да приуште себи ауто по први пут. Било је довољно могућности за запошљавање које су, прилично често, оба супружника могла да задрже на радном месту од којих зарађују за живот ван свог дома.

Управо све веће снабдевање 'јефтиним' фосилним горивима [у односу на трошкове екстракције] довело је до тога да та радна места буду на располагању ", пише Гејл Тверберг Tverberg: Why Raising Rates To Reduce Inflation May Work Out Very Badly | ZeroHedge

"Супротно томе, период од 1920г. до 1940г је био период врло ниског развоја у потрошњи енергије , у односу на популацију. Ово је такође био период Велике депресије и период који је претходио Другом светском рату... Ако је енергија одговарајућих врста  доступна по ниској цени, могуће је изградити нове путеве, цевоводе и далеководе за електричну енергију. Трговина се развија. Ако је расположива енергија неадекватна, постоје тенденције да велики ратови избију и животни стандард  вероватно падне. Сада се изгледа приближавамо времену са премало енергије, у односу на популацију".

"И нафта и угаљ су премашили 'своју  највишу тачку', по глави становника. Светско снабдевање угљем заостаје за растом становништва најмање од 2011.г. Док производња природног гаса расте, цена има тенденцију да буде висока, а трошкови транспорта веома високи. Максимална производња угља, у односу на светску популацију, био је у 2011.г

"Сада, 2022. г, најмање скуп угаљ за вађење је осиромашен. Светска потрошња угља далеко је заостала за растом становништва. Велики пад  доступности угља значи да земље све више гледају на природни гас као флексибилан извор производње електричне енергије. Међутим, природни гас има многе друге намене, укључујући његову употребу у прављењу ђубрива и као храна за многе хербициде, пестициде и инсектициде. Резултат тога је да постоји већа тражња за природним гасом него што се на лак начин може снабдети.

"Политичари не могу да признају да [наша модерност] не може да се усклади без правих количина енергије које одговарају потребама данашње [физичке] инфраструктуре. У најбољем случају,  могућа је мала количина замене, ако се предузму сви неопходни кораци транзиције. Тако је већина људи данас убеђена да привреди није потребна енергија. Они верују да су највећи проблем на свету климатске промене. Имају обичај да навијају када чују да се залихе фосилног горива гасе. Наравно, без одговарајуће енергије , радна места нестају. Укупна количина произведене робе и услуга има тенденцију да врло стрмоглаво пада".

Тверберг наводи оно што је већ очигледно: Савременост зависи од фосилних горива, чији енергетски допринос далеко превазилази енергију потрошену на њену екстракцију , транспорт и ефикасну дистрибуцију. Пребацивање са високог нето енергетског доприноса, на маргиналан ниво или низак ниво, у периоду суб-оптималног раста, никада раније нико није покушао.

Многи то не желе да чују. Политичке вође све то увију у обланду. Истински due dilligence ( Due diligence – Wikipedija (wikipedia.org) прим.прев)  се не ради . Међутим, due dilligence је такав какав је .

У чему је овде проблем? Запад је у кризи. Назире се будућа (или тренутна) рецесија, плус оштар раст цена. Реална економија је, међутим, као што је раније истакнуто, систем заснован на физици, динамичан, мрежни систем. Ипак, естаблишмент жели да лечи ове погоршане симптоме, као да је физичка економија само механистички финансијски систем којим управља вештачка интелигенција:


Постоје овде  две различите погрешне дијагнозе у игри (које произилазе из моћи  финансијализма, од којих су обе  озбиљне per se, али када се комбинују могу се показати као апокалиптичне.

Финансијске дахије желе да подигну каматне стопе и ограниче ликвидност, како би се ударило по домаћој тражњи,  тако да се инфлација врати на 2 одсто. А онда, све ће бити ‘вајно и бајно’ , предочавају они  – само што ипак неће тако бити.

Кратка, плитка 'рецесија', праћена повратком у нормалан живот, један је од данашњих претежних распрострањених тржишних наратива: наметните харач на обичан народ док ‘не дотера цара до дувара’, а они једва да су у стању да прехране гладна уста у породици – а  онда по дефиницији цене, осим хране, буду згњечене ( а то су'попусти') – а просечна инфлација може пасти на 2 %. Испустих велики  уздах олакшања! Јер, онда централне банке могу да реверзирају у QЕ, а 'тржиште' добије враћено следовање на субвенције.

Проблем је прост: ово финансијализовано решење је вештачко . Чим се попуштање наставља ( а вероватно хоће) , глобална инфлација са аспекта снабдевања ће и даље бити ту, и имаће нагли скок  већим интензитетом.

Постоје два главна извора инфлације. Ту је аспект понуде и ту је аспект тражње. Било ко од њих може да покреће инфлацију, али се веома, веома разликују у смислу тога како функционишу

Инфлација са аспекта снабдевања настаје када 'снабдевања' једноставно нема, или је поремећена када жетва не роди, несташицом компоненти, ратом, финансијским ратом, санкцијама или многим другим облицима прекида линија снабдевања. Дакле, као што Џим Рикардс истиче Rickards: Fed's Cure May Be Worse Than The Disease | ZeroHedge, шта могу  the Fed (Федералне резерве САД) или ECB www.ecb.europa.eu могу да ураде поводом тога? Ништа. Да ли федералци буше нафту? Да ли федералци воде фарму? Да ли федералци возе камион? Да ли федералци управљају теретним бродом преко Пацифика, или утоварују терет у луку Лос Анђелес

"Не, они не раде ништа од тога и тако не могу да реше тај део проблема. Подизање каматних стопа нема утицаја на несташицу са аспекта снабдевања које видимо. И од тога углавном долази инфлација. Пошто је Фед погрешно дијагностиковао болест, примењују погрешан лек".

Ево шта је смисао свега тога: пошто the Fed или ECB не могу да генеришу снабдевање; она се опредељује за уништавање тражње [за борбу против инфлације]". То неће зауставити помахниталу инфлацију. Да будемо искрени, Пауел разуме ово. Има шире циљеве на уму: Велике банке (Пауелови послодавци) немају бојазан од рецесије, колико се плаше да ће европска политичка класа уништити њихов пословни модел рентијера уништавањем суверених дужничких обавеза и чинећи то  помериће се ка јединственој дигиталној валути коју издаје Централна банка. Федералци су 'у рату' са ЕЦБ (Америка на првом месту!).

И има смисла у  Пауеловим речима . Неумољива логика  Европе да  пуца себи у ногу око руског снабдевања јефтином енергијом (да би спасила Украјину ) (ово је ауторов сарказам прим прев) , јесте да ће Европа неминовно следити послератне  немачке правилнике llusions of Superiority. What’s Next? — Strategic Culture (strategic-culture.org) након Првог светског рата након што је Француска заузела Рур – са својим  јефтиним угљем у обиљу. Вајмарска влада је покушала да надомести губитак угља – штампањем новца. То је било доба Велике депресије.

Зашто би онда актуелно гурање тражње кроз раст каматне стопе био тако озбиљно погрешна процена? Па, зато што је реална економија  мрежна економија заснована на физици. То је разлог.

Европа се определила за посредни рат ( proxy war прим.прев) са Русијом, за шта лицитира Америка. Она се повиновала политици НАТО-а. Наметнула је санкције Русији, надајући се да ће срушити њену привреду. Као реакција, Русија чврсто стеже снабдевање јефтином енергијом  Европи. Европа може да купи – ако може – много скупље енергије са других места, али само по цену да сектори њене реалне економије буду непрофитабилни и да буду затворени.


Наравоученије: Немац Роберт Хабек у марту је говорио да Немачка може да се снађе без руског гаса. Нашао би га са другог места. Његова тврдња је међутим била блеф: Хабек је у том тренутку покушавао да напуни немачке резервоаре за зиму куповином додатног руског гаса. Москва га је провалила да  блефира и затегла славине за даље снабдевање. И ЕУ је такође забрљала  у погледу проналажења алтернативних видова снабдевања, али и то је такође било блефирање. Како су сви стручњаци упозоравали унапред : ефективно нема глобалног резервног капацитета гаса

Све то има одлике монументалног спајања акумулираних грешака Брисела – исхитрено одустајање од високих нето енергетски доприношећих фосилних горива (за спас Планете); док се придруживање НАТО  посредничком рату против Русије (да спаси Украјину ( ауторов репететивни сарказам  прим.прев ). Одлуке се  прво донесу – а последице су видљиве тек после тога.

Западњачка савременост зависи од јефтиног (продуктивног) фосилног горива. Ако се то смањи, и наше економије ће се смањити – на суб-оптималан ниво. Ако се ово опште место не види нашироко, то је због опчињујуће моћи у финансијама. Прелазак  на Нет Зиро What is Net Zero? - Net Zero Climate  доживљаван је као финансијски опсенарски трик , баш као што се на рат у Украјини гледа као финансијски опсенарски трик војноиндустријског комплекса.


Куда се Европа намерила? Можда је најбоља карактеризација дошла од Џона Мејнарда Кејнза у Општој теорији запошљавања, интереса и новца. Кејнз је рекао да је депресија "хронично стање субнормалне активности за значајан период без икакве обележене тенденције ка опоравку или ка потпуном колапсу".

Кејнз није указивао на опадајући БДП; говорио је о "субнормалној" активности. Другим речима, потпуно је могуће имати раст депресије. Проблем је у томе што је раст испод тренда. Слаб је раст који не ради посао обезбеђивања довољно радних места или предњачења испред националног дуга. Управо то Запад, а посебно Европа, данас доживљавају."

И само да будемо јасни, решавање проблема инфлације са аспекта снабдевања кроз уништавање опште потражње, значи ударити чекићем у крхки динамички физички систем. Системи засновани на физици су инхеретно непредвидиви. Они нису механицистички – истина којој експериментално истраживање атома Вернера Хајзенберга из 1920-их атестира: "Сећам се разговора са [Нилсом] Бором који су трајали дуги низ сати до врло касно увече и завршили се безмало у очају: Да ли природа уопште може да буде толико апсурдна, као што нам се чинило у тим атомским експериментима".

То је било Хајзенбергово велико достигнуће да изрази тај 'апсурд' у математичком облику познатом, можда малчице ћудљивом, као 'принципу неизвесности' који је настојао да постави границе старих концептуализација: Кад год су научници користили класичне изразе да опишу атомске феномене, установили су да постоје аспекти који су међусобно повезани и не могу се истовремено дефинисати. Што су научници више наглашавали један аспект, други аспект је постајао неизвестан. Што су се више трудили да дођу до 'стварности', чинило се да је то све даље – увек на дистанци.

Решавање овог парадокса присилило је физичаре да оспоре сам темељ механистичког погледа на свет. Према речима Фритјова Капра, показало се да док продиремо у сферу засновану на физици, природа нам не показује никакве изоловане основне грађевинске блокове, већ се појављује као компликована мрежа бића у непрекидном плесу и вибрирајућем покрету, чији су ритмички обрасци одређени кроз низ конфигурација.

Ако су научници за проучавање субатома 1920-тих схватали да је физички свет комплексан, непредвидив и не-механистички, зашто су западни финансијски ауторитети из 2022.г још увек омађијани застарелом  механицистичком анализом. Чак ни Њутн није ишао тако далеко. Сетите се, неретко, у Јејтсовом приповедању, те 'чини' су биле силе које су непогрешиво довеле до трагедије.

изворни чланак

Our ‘Rhythmically Dancing’ Physical Real Economy — Strategic Culture (strategic-culture.org)

превод и адаптација

angloworld translations

anglo.world.translations@gmail.com

https://www.instagram.com/anglo.world.translations/

 

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА