Најновије

БИСЕНИЋ: Нова регионална политика Србије почиње у Загребу

Посетом Ивице Дачића Загребу, на тражење председника Србије Александра Вучића, чини се да почиње нова регионална политика Србије, оцењује новинар Драган Бисенић и указује на Дачићеве речи да Хрватска и Србија "уместо такмичења у мржњи", треба да се такмиче у изградњи мира и добрих односа.

Драган Бисенић (Фото: Јутјуб)

Бисенић наводи да је несумњиво да садашњост с планом за будућност треба да доминира и да је за то је потребно планско и циљано деловање обе стране, а да је светски економски форум у Давосу који почиње за четири дана и на коме ће бити водеће личности Србије и Хрватске бити прилика да се учини нови, значајан корак у том правцу.

У ауторском тексту за Танјуг Бисенић пише:

"Посета министра спољних послова Србије Ивице Дачића Загребу, после седам година, понегде у региону доживљена је као изненадни заокрет Србије, мада је то тако само на први поглед. На овој посети дуго се радило. Рецимо, председник СДС, Милорад Пуповац, практично, од пре пролећа прошле године, интензивно је радио на припреми посете председника Србије и то не само са Београдом и Загребом него и са међународним представницима. После су кола кренула низбрдо, али, чини се, тај процес сада је заустављен.

Овом посетом Ивице Дачића Загребу, на тражење председника Србије Александра Вучића, што је редовно наглашавано и са хрватске стране, чини се да почиње нова регионална политика Србије. Њу ће по свему судећи карактерисати већа отвореност и динамичнији став Србије према свим регионалним центрима, осим у одређеној мери Приштине. Већ читаву годину Приштина показује своје мрзовољни лице, иако све то време постоје јасни напори ЕУ и САД да се унапреде односи Београда и Приштине, док све време траје заоштравање уз растуће напетости и инциденте.

То је досадило и међународним представницима, дипломатијама ЕУ и САД које су доведене на границу стрпљења, па су припремиле другачији наступ према Косову. У таквим условима Србија је добила могућност да се конструктивније посвети региону. Та идеја је ојачана и чињеницом да међународни актери такође долазе у Београд с новим предлозима и плановима преобликовања регионалног поретка на западном Балкану у коме Србија треба да преузме, заједно са другима, још истакнутију улогу у изградњи и очувању регионалне сарадње и стабилности.

Не мање важан мотив за нови приступ Србије јесте потреба да се политички односи експлицитније ускладе са привредним односима, који су добри, али не и реципрочни.

Грађани Србије други најбројнији страни радници у Хрватској

Рецимо, грађани Србије су други најбројнији страни радници у Хрватској, с дозволама их има око 20 хиљада, а број туриста у 2022. години порастао је за 60 одсто у поређењу са 2021. годином и прошлог лета било је око 130 хиљада српских туриста.

Тај број се стално повећава. Исто тако расте и број Хрвата који посећују Србију, а културне везе су врло интензивне, бројна су узајамна гостовања певача, а многе ТВ серије разменски се приказују на телевизијама у Србији и Хрватској.

Истина, иако су односи са Загребом могли да буду кудикамо бољи, Београду они последњих година, може се рећи, нису ни много недостајали због готово апсолутног фокуса Србије на Косово. У том периоду Србија је била снажније оријентисана према САД, потписала Вашингтонски споразум, дефинисала политику Отвореног Балкана коју сматра својим аутентичним доприносом регионалној сарадњи. На 'јужном правцу' односи са Северном Македонијом доживели су снажан успон, док Црна Гора очекује разрешење унутрашње кризе.

Отуда је јачање и подупирање 'западне оријентације' па је Дачић са осмехом кренуо у првим корацима, тек да 'отопли' односе две престонице на Сави. Чини се да је у томе успео и да је званични Загреб, упркос показаној опрезности, задовољан због тога.

Дачићева порука у Загребу

Дачић је своју платформу изнео у неколико политичких ставова и симболичких вредности. 'Симболика ових празника подсећа на непролазне и, надам се заједничке вредности - мир, толеранцију и солидарност. Мислим да се од овог данашњег пријема пуно очекује јер је направљена таква атмосфера у смислу онога што ће уследити након тога. Најбољи односи Републике Хрватске и Србије су у најбољем интересу наша два народа, али и читавог региона', поручио је Дачић и додао: 'Мој долазак представља снажну поруку о потреби разговора и редефинисања тренутних односа Београда и Загреба. Ми не мислимо исто о многим питањима, али морамо да разговарамо и да се договарамо'.

Додао је како је Србија свесна да се нека питања не могу решити брзо, али да схвата потребу за унапређењем односа, најављујући тако нове кораке у том правцу.

Оцене након посете боље су од очекивања која су постојала уочи посете. Хрватски премијер Андреј Пленковић на Бадње вече био је сасвим опуштен и задовољан, хрватски министар спољних послова Иван Грлић Радман, опрезнији, али суштински задовољан, док су реакције јавности и медија претежно позитивне, уз понеки тон који се држи стереотипа и шаблона успостављених последњих година.

Много на стварањју услова за ову посету учинили су представници мањина, Милорад Пупувац и Томислав Жигманов. Жигманов и Пуповац, уочи Дачићевог доласка потписали су Декларацију о сарадњи Срба из Хрватске и Хрвата из Србије.

У њој се осуђују сви облици мржње према мањинама и 'охрабрују државе у којима живе да се, уместо обнављању сукоба, напокон окрену сарадњи' и почну да решавају отворена питања.

Односи српске и хрватске мањине су дефинисани на принципу 'спојених судова' где се наводи да 'сваки акт претње или агресије према мањинској заједници у једној држави доводи у опасност мањинску заједницу у оној другој', наведено је у овом документу.

Хрватски премијер био је задовољан што је представник Хрвата у Влади Србије оцењујући да је 'хрватска мањина у Србији добила нови живот'.

Подсећање на састанак Слободана Милошевића и Фрање Туђмана у Атини

На хрватској страни оцењено је да је долазак 'дуговечног српског политичара' добар сигнал и да би на том сусрету могло нешто да се полако и систематски гради. При томе је за илустрацију узета последејтонска нормализација српско хрватских односа из 1996.

Њој је претходио сусрет и кратак разговор тадашњег хрватског министра спољних послова Мате Гранића са председником Србије Слободаном Милошевићем на сахрани грчког премијера Андреаса Папандреуа. Тада су њих двојица, у кратком разговору, договорили састанак Милошевића и хрватског предсједника Фрање Туђмана у Атини, када је почела нормализација односа Загреба и Београда. Добра дипломатија кратку прилику претвара у делотворну политику.

Заиста, Милошевић и Туђман имали су неку чудну врсту поверења један у другог. Када сам у његовом последњем интервјуу пред хапшење 2001. разговарао с Милошевићем, он је без оклевања похвалио Туђмана као човека 'који је увек држао своју реч', за разлику од других тадашњих регионалних лидера који то нису.

Ваљда због тога је 90-их година кружио виц да је у Београду исто као у Загребу, ни ту Туђман не сме да се напада.

Па, ако су Милошевић и Туђман у оквиру сукобљених стратегија могли да нађу заједничке тачке и изграде неку врсту поштовања, онда би данас све то морало да буде много лакше, тим пре што су сада при руци европска стратегија и бројни европски инструменти који нису били на располагању Туђману и Милошевићу.

Пленковићева оцена доласка троје српских министара у Загреб

Хрватски премијер Андреј Пленковић оценио је да је долазак троје српских министара у Загреб 'очито политичка порука и сигнал да се успоставе контакти у некој већој френквенцији него што је било у протекло време'.

Он је рекао да има пуно тема које оптерећују односе две земље, али је видео и перспективу, оцењујући да 'дијалог мора да се настави'. 'Важно је да успоставимо контакте, а онда и за структурирани дијалог', рекао је Пленковић.

Хрватски министар спољних послова с поносом је говорио о хрватским достигнућима у остваривању хрватских спољнополоитичких и стратешких циљева и поставио реторичко питање ко други више него Хрватска жели стабилност западног Балкана? Хрватску као пример успешних спољнополитичких остварења, наводе страни саговорници у разговорима са српским руководством у сасвим другачијем контексту и приписујући себи за то заслуге с поруком да би то исто могло под одређеним околностима да се догоди и Србији.

Хрватска има сада прилику да практично демонстрира ту своју жељу.

Хрватски министар спољних послова понудио је, практично, нову отвореност за европску перспективу Србије, па је у том смислу сасвим сврховито укључивање министарке за европске интеграције, Тање Мишчевић у ову делегацију. То, уосталом, није било непримећено и у Загребу.

Мора се рећи да област европских интеграција пружа заиста широке просторе за сарадњу две земље и омогућава Хрватској да демонстрира неке природне предности за ближе односе са Србијом.

Хрватска кочница за европску политику Србије

Хрватска, на жалост, у последњих десетак година није искористила своје потенцијале у подстицању европских интеграција региона, па самим тим ни Србије, што би била њена природна улога. Уместо тога, она је више пута у Бриселу деловала као кочница, мада би у Загребу пре рекли да је била 'коректив' те политике. Утисак је да је далеко више и преданије, рецимо, радила Словенија с Борутом Пахором на челу.

Нигде, рекло би се, мртви не 'вуку за ноге живе' тако снажно као у односима Србије и Хрватске. Може се рећи да је Дачићева неизговорна порука била: 'Ласст дие Тотен дие Тотен беграбен ('Пустимо мртве да покопају своје мртве'). Он је позвао да се Хрватска и Србија 'уместо такмичења у мржњи', такмиче у изградњи мира и добрих односа и позвао да се сагледају који удео и пропорције прошлости, садашњости и будућности желе у својим односима.

Чини се као несумњиво да садашњост с планом за будућност треба да доминира, али за то је потребно планско и циљно деловање обе стране.

Светски економски форум у Давосу који почиње за четири дана и на коме ће бити водеће личности Србије и Хрватске прилика је да се учини нови, значајан корак у том правцу."

Извор: Танјуг

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА