Пробијање међународне изолације Приштине је један од приоритета спољне политике Велике Британије и Немачке. И док Берлин покушава да тзв. Косово уведе на мала врата у Савет Европе, дотле Лондон преко војних мисија чини све да „оживи” косовске безбедносне снаге (КБС). А у данима кад припадник КБС-а пуца и тешко рањава ненаоружане српске дечаке на Бадње вече, тензије су додатно појачане. Велика Британија планира да на Фолкландска острва пошаље седам припадника тзв. косовских безбедносних снага у мировну мисију која може трајати до три године, али с могућношћу продужења. Аргентинско министарство спољних послова снажно се противи присуству приштинских трупа на Фолкландским острвима, чак и у сврху обуке, јер би то било у супротности с резолуцијама УН.

Снажна војна подршка Лондона развоју КБС-а је приметна последњих година и огледа се не само у обуци већ и поклонима савременим оружјем противтенковским системима и ракетним батеријама. Иако је постојање ове формације супротно темељу Резолуције 1244, по којој на Косову легално може да ради само Кфор, Велика Британија на то не мари и отворено крши међународно право. Осим обуке припадника КБС, они на северу покрајине, према нашим незваничним сазнањима, праве још две базе, па ће до априла у овом делу Космета бити чак шест полицијских. По овом плану предвиђена је и градња једне војне базе, на самој административној линији са централном Србијом. А упркос напорима и новцу који се издваја за обуку, како „Политика” незванично сазнаје, чак четвртина припадника КБС-а имају неких психичких проблема. Управо један од њих је из чиста мира пуцао на српске дечаке који су носили бадњак за најрадоснији хришћански празник.

Упркос најавама да ће седам припадника КБС-а бити послато у овај део света, до сада није било званичне потврде британског Министарства одбране у вези са овим маневрима, ову информацију објавио је угледни амерички журнал „Дифенс енд форин аферс, Стратеџик полиси”. Аргентина такав корак Лондона сматра „доказом милитаризације” јужног Атлантика, због чега ће бити уложен „снажан формални протест Уједињеном Краљевству”. „Влада снажно одбацује намеру да пошаље нове војне трупе на Малвинска острва, аргентинску територију коју је Уједињено Краљевство незаконито окупирало, што представља неоправдану демонстрацију силе и намерно одступање од позива бројних међународних резолуција Генералне скупштине УН и другим међународним форумима”, рекли су за новине „Кларин” извори из аргентинског министарства спољних послова. Аргентина, која никад није признала независност Косова, такође је одбацила „наводну природу мировне мисије” као потпуно неоправдану.

Лажна држава Косово и УК су наводно потписали споразум у септембру 2022. у вези с распоређивањем трупа. Наводи се да су слични споразуми на снази између Косова и САД. Истовремено, занимљиво је да су аргентински плави шлемови распоређени као део мировне мисије УН на КиМ од 2006. како би се пружила помоћ углавном деци косовских Албанаца. Одлуку да пошаље војнике у мировну мисију на Фолкландска острва донео је покрајински парламент крајем прошле године, а подржало ју је 77 албанских посланика, што је такође званично објављено. На основу те одлуке, према споразуму о спровођењу, на Фолкланде треба да оде седам припадника пешадије „Рулмент”, што је британски израз за патролне трупе на Фолкландима.

Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност каже да је крајњи циљ САД, Велике Британије и Немачке да тзв. Косово уђе у евроатлантске структуре, што подразумева и безбедност. За „Политику” истиче да је слање „косовских војника” у мировне мисије само један корак на путу њихове идеје да на крају тог пута Косово укључе у НАТО као пуноправног члана. То засад није реално јер се четири чланице савеза томе противе.

„Мислим да одлазак у међународне мисије не може имати неки практичан значај у смислу да ће ’косовски војници’ да стичу неко велико искуство. То су углавном мисије за мањи број људи, али то треба да пошаље неку врсту политичке поруке – да је тзв. Косово субјект међународних односа, да у тим државама у којима се појављују те државе треба да их перципирају као такве. То би могло да се протумачи и као нека врста њиховог одговора на нашу врло успешну кампању отпризнавања лажне државе Косово и да на овај начин Приштини компензује неуспех на међународном плану”, каже Рајић.

Захваљујући пре свега Куртијевом аутистичном и екстремистичком ставу, односи између Приштине и Вашингтона јесу нарушени, па је одлука да пошаљу неке припаднике КБС-а у мировне мисије један од исказа добре воље Запада да подржавају Приштину, иако не подржавају косовског премијера. Рајић каже да није упознат са тим да ће седам припадника КВС-а да иде на Фолкландска острва, али ако је то истина, то није добар потез, јер на тај начин могу само да испровоцирају државе Јужне Америке да их тек после тога бојкотују, тим пре што тако нешто Аргентина неће ћутке посматрати. Наводи да су само три државе овог дела света признале тзв. Косово и да је кључну улогу у томе имала чињеница да Ватикан није признао независност јужне српске покрајине.

„Оваквим гестом сигурно неће побрати симпатије јер, упркос свим трвењима која постоје у јужноамеричким државама, већина њих не гледа благонаклоно на ту врсту конфликта који постоји између Велике Британије и Аргентине. Сигуран сам да неће бити срећни да се милитаризују Фолкландска острва. Ако то ураде, свакако ће додатно антагонизовати државе које и онако не признају тзв. Косово и на овај начин само ће да потврде њихову политику по овом питању”, каже Рајић.

A бивши начелник Катедре друштвених наука и редовни професор социологије на Војној академији у Београду Илија Кајтез каже да је основана идеја да се Косово преко својих спонзора где год може промовише као држава и њихова војска као сила. За наш лист наглашава да је циљ да се Приштини призна међународни субјективитет, као и да је реч о пројекту, а постојање КБС-а је апсолутно противно Резолуцији 1244. „Не водећи рачуна о међународном праву, они са Запада раде све што ће им ићи у прилог. На тај начин се постепено руши поверење у међународно право и поредак. То је већ виђено”, каже Кајтез.

Каже да идеја Лондона да на Фолкландска острва пошаље седам припадника КБС-а говори и о лицемерју Запада. Подсећа да је једна Велика Британија послала своје ратне бродове на хиљаде миља далекој територији која ни по чему не може припадати њима. „Они су водили рат за тај део земље, а увек нама објашњавају да немамо шта да тражимо на светој српској земљи – Косову и Метохији. На овом примеру се види апсурдност тих тврдњи и потпуно је јасно где смо ми када је у питању међународно право. Упркос свему, постоји људска и божја правда и то њихово изигравање међународног права ће једног тренутка морати да буде заустављено. Појавиће се слободарска страна света, укључујући и Аргентину и Бразил, која ће рећи – сада је доста. Одлично је што шаљу неке војнике на Фолкланд, јер то показује сву апсурдност и лицемерје Британаца и доказаће се колико су они наводно непристрасне судије и медијатори у разговорима Београда и Приштине”, закључује Илија Кајтез. 

Заједно са Американцима и у Кувајту

Први контингент КБС-а у мировне мисије је послат у марту прошле године, када је у касарни „Адем Јашари” одржана церемонија којом је испраћен први контингент са симболичним бројем војника КБС-а у Кувајт. Они су тамо отишли у своју прву међународну мировну мисију заједно са америчким мировним трупама. Председница институција у Приштини Вјоса Османи изјавила је да је то историјски дан за Косово. Нагласила је да је пре 22 године било незамисливо да би косовски војници могли бити део неке мировне мисије у свету. „Из земље која је некада увозила мировне снаге сада се постепено трансформишемо у земљу која извози мировне снаге. Овај контингент који шаљемо у државу Кувајт је мали по броју, али велик по садржају и поруци. Ови момци пишу нову историју наше снаге”, рекла је тада Османијева. Казала је и да ова шестомесечна мисија не би била могућа без САД и америчких војника те да је програм сарадње са америчком војском дугорочан и има за циљ стварање и проширење партнерства са КБС-ом у функцији промовисања регионалне сигурности и шире.

Извор: Политика