“Лажна држава Косово је пропала – одвојена после противправне агресије НАТО-а против СР Југославије (1999) и упркос једностраном проглашењу независности 2008. године без спроведеног референдума, уз толерисање протеривања стотина хиљада Срба, Јевреја и других неалбанаца и непоштовање воље српске мањине на северном Косову, коју су признале многе државе, Косово не само да је најсиромашнија ‘држава’ западног Балкана, већ је и друга најсиромашнија ‘држава’ Европе, после Молдавије”, наводе они у захтеву.
Констатују и да на Косову незапосленост међу младима износи скоро 60 процената, а укупна незапосленост обухвата скоро трећину становништва.
„Највећи број европских џихадиста (по глави становника) у Сирији долазио је са Косова”, упозорава се у захтеву који су потписали посланици Петр Бистрон, Маркус Фронмајер, Тина Крупале, Ојген Шмит, др Александра Гауланд, Штефан Којтер, Штефен Котре, Матијас Моцдорф.
Они указују и да је некадашњи премијер Косова, који је био умешан у шверц хероина и трговину органима, бивши вођа ОВК Хашим Тачи оптужен пред Специјалним судом за Косово у Хагу.
АфД истиче да владу на Косову води националистичка странка Самоопредељење, премијера Албина Куртија која у свом програму предвиђа стварање “Велике Албаније” путем припајања Косова Албанији, уз оцену да “Велика Албанија – коју чине Албанија, Косово, Прешевска долина на југу Србије коју насељавају Албанци, западна Северна Македонија и део Црне Горе” међу Албанцима постаје све популарнија, преноси Косово онлајн.
Напомињу и да се права српске мањине на Косову не поштују, а да је од 1999. године протерано 220.000 Срба, док је укупно 150 српских цркава и манастира на Косову уништено.
”Према извештају америчког Стејт департмента о верским слободама, на Косову је забележен већи број инцидената и дискриминације Српске православне цркве. Између осталог, СПЦ се не признају имовинска права. Према мрежи ‘Европа Ностра’ манастир Високи Дечани, који је Унеско 2004. године прогласио светском културном баштином, спада међу седам најугроженијих културних споменика у Европи”, стоји у захтеву.
Указује се и да све до данас косовске власти блокирају оснивање Заједнице општина са српском већином што је договорено још 2013. године у оквиру политичког дијалога између Србије и Косова.
„При томе, чак и косовски посматрачи примећују да је то био један од централних елемената априлског споразума из 2013. године. Тако положај српске мањине на Косову остаје несигуран, као што је био и раније. Према подацима српске владе, на Косову је од 2021. године забележено 278 етнички мотивисаних инцидената против српске мањине”, подсећа АфД.
Зато је, на основу наведених чињеница, према мишљењу експерта за међународно право, проф. Матијаса Хердегена независност Косова спорна “због сумње у сопствену ефективну државну власт”, подсећа АфД додајући да, признање неке државе није само повезано са постојањем три обележја државе - народ, територија и државна власт - него, како указује Хердеген, и са политичком одлуком.
„Са овим није у супротности ни мишљење Међународног суда правде. Мишљење се искључиво бави питањем да ли је једнострано проглашење независности Косова у супротности са међународним обичајним правом или Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244. Међутим, Међународни суд правде се у цитираном мишљењу није експлицитно бавио питањем да ли је Косово уопште смело да тражи право на самоопредељење и тиме на сецесију. Стручна служба Бундестага долази до закључка – ‘Укратко, може се, дакле, рећи да је због високог степена политизације и слабе међународноправне регулисаности (повлачења) признања држава, повлачење признања (политички) могуће’. То наглашавају и водећи правници, међу којима и професор Шо који каже да - зато што је признање, у крајњој линији, политичка ствар, ма како она била правно условљена, одатле логички следи да уколико нека држава одређену политичку ситуацију схвата на тај начин да она оправдава повлачење признања, држава ће предузети радње које одговарају њеним политичким интересима”, објашњава АфД.
Посланици АфД указују да је девет држава саопштило да повлаче признање независности Косова - Сомалија, Буркина Фасо, Габон, Есватини, Либија, Гвинеја, Антигва и Барбуда, Малдиви и Света Луција, као и да међу чланицама ЕУ пет не признаје Косово - Грчка, Шпанија, Румунија, Република Кипар и Словачка.
„Иако је Мађарска признала Косово, она у међународним организацијама гласа против Косова. То се, такође, односи и на могући пријем Косова у Савет Европе”, подсећају посланици Бистрон, Фронмајер, Крупале, Шмит, Гауланд, Којтер, Котре и Моцдорф, чији би захтев ускоро могао бити предмет расправе у Бундестагу.
Битка за Бахмут је при крају: Украјинци покушавају да одрже коридор и одложе пад града (МАПА/ВИДЕО)
Извор: Политика
