Звонко Томашевић, председник Јединствене синдикалне организације за извршење кривичних санкција, провео је године радећи у Централном затвору у Београду пре него што је прешао у Падинску Скелу. Тамо је радио као чувар и суочавао се са изузетно тешким условима рада и ситуацијама које су биле потенцијално опасне.
Он је у емисији "Црна хроника" описао случај транспорта припадника црвених беретки Жељка Симеуновића из затвора Падинска Скела па све до рочишта.
Према Томашевићевим речима, отмица Симеуновића била је планирана, али је он успео да је спречи. Тог дана је имао заказано рочиште у Катанићевој, али због недостатка једне марице, морали су да крену сат времена раније са једном марицом да заврше посао и да остане у Катанићевој, где постоји притвор, док би колеге наставиле даље.
- Тог дана је имао заказано рочиште у Катанићевој и због недостатка једне марице, пошто смо имали технички квар на једном возилу. Ми смо кренули сат времена раније са једном марицом да завршимо и да остане у Катанићевој јер тамо постоји притвор, а да колеге наставе даље. Кренули смо сат времена раније и ја сам га претресао, мада човек стварно није имао ништа. Када смо га повели, мало се бунио што идемо раније, али није могао ништа - започео је Томашевић, па наставио:
- Ми смо дошли у Катанићеву и колега је отворио решетку од возила. Када ју је отворио, Симеуновић је већ био одвезан. Међутим, ја сам увек био на опрезу и нисам му дозвољавао да он тек тако сам излази. Он је једноставно само одгурнуо колегу и ону решетку и искочио право на мене. Није имао где другде. Ухватио сам га око појаса и рвали смо се. Онда су и колеге прискочиле и оборили смо га на стомак и везали руке и ноге. Позвали смо хитну помоћ која је дошла да га прегледа јер смо морали прво њега да испоштујемо и његова права. Ми смо тек накнадно ишли доктору, мада када нас је све прошло није нам се ни ишло. После смо сазнали од колега из других служби да је планирана сачекуша. Нека група навијача или већ кога требала је да исценира саобраћајну несрећу, да се он одвеже и јаукне. Да ми потом отворимо врата, он искочи и они да нас спрече и тиме да побегну. Да је до тога дошло било би мртвих.
Када су се све околности смириле, Томашевић је приметио лабело које је било масно и претпоставио је да је унутра био кључ од лисица.
- Када се све завршило нашли смо лабело које је било масно и унутра је сигурно био кључ од лисица. Тај лабело се вероватно налазио у телесном отвору, а њих не смемо прегледати јер њих искључиво ради медицински радник - закључио је Томашевић.
Овај случај показује колико је опасан посао затворских стражара и како су увек на опрезу. Ипак, Томашевић и његове колеге су били спремни на сваку ситуацију.
Колико је још украјинских војника остало у Бахмуту, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Курир
