Влаховић се дотакао многих актуелних тема, руско-америчких односа, украјинске кризе, одлуке Васељенске патријаршије да призна аутокефалност расколничке Украјинске православне цркве, као и руско-српских односа.
Нова ракетна криза између Москве и Вашингтона, према Влаховићевом мишљењу, много је више драматизована у медијима него што је заиста драматична. И са једне и са друге стране постоје људи који би волели да се трка у наоружању развије, али, према његовом мишљењу, сви који најављују сукоб две велесиле — претерују.
И са једне и са друге стране има разумних људи којима, како каже, не пада на памет да поведу атомски рат због неке мале земље.
„Што се тиче америчке тврдње да ће да изађу из постојећег договора, мислим да је то у функцији америчких избора. Трампу је потребно да докаже Американцима да не попушта Русима и да води тврду политику, за коју се залажу људи у Конгресу и у Сенату. Али они одлично знају да Русија има чиме да одговори и мислим да праве трке у наоружању са том врстом оружја засад неће бити“, објашњава Влаховић.
Амерички председник Доналд Трамп послао је позив руском председнику Владимиру Путину да посети Вашингтон преко свог саветника за националну безбедност Џона Болтона, који је недавно посетио Москву. Између Путина и Трампа постоји, како Влаховић каже, људска симпатија, а руско-амерички односи, према његовом мишљењу, били би много бољи да антируски лоби у Америци не притиска Трампа.
Због тог притиска, Трамп у овом мандату, уверен је Влаховић, не може да направи помак у руско-америчким односима.
Две ствари преко којих Русија неће устукнути у Украјини
Иако је америчка администрација свесна чињенице да је украјинско политичко вођство корумпирано, она толерише Порошенков режим јер је он, како Влаховић каже, прст у оку Москви. Америчка администрација понаша се по давно усвојеном принципу: „Он је бандит, али је наш бандит“, каже Влаховић.
Москва у Украјини, наводи гост Спутњика, не може да дозволи две ствари — питање Крима, које је за Москву завршена прича, а друга ствар је да Доњецк и Луганск доживе судбину Срба из Хрватске, што је Владимир Путин и отворено поручио Кијеву.
„Украјина је покушавала да провоцира пре фудбалског првенства, па им је Путин рекао да се не играју јер ће остати без пола територије. Схватили су поруку и престали су са провокацијама. У Донбасу се догађају такозвани жабљи скокови. Постоји тампон-зона, неутрална територија и Украјинци на одређеним местима преко својих диверзаната освајају простор. Али без обзира што су они померили зону где нису смели да улазе, нису успели да направе ништа битно“, каже Влаховић.
Украјинска православна црква — амерички пројекат
Цариградска патријаршија већ дуго се налази под утицајем Вашингтона, каже Влаховић. Он тај податак илуструје чињеницом да је један од претходника садашњег патријарха Вартоломеја, патријарх Атенагора, у Истанбул превезен америчким авионом и да је турско држављанство неопходно да би неко постао васељенски патријарх, добио за два дана.
„Вартоломеј је практично преко ноћи променио став о аутокефалности (украјинске цркве). Он је у почетку био против расколника, али под притиском америчке политике и америчких тајних служби то је променио и послао у Украјину два своја егзарха“, објашњава Влаховић.
Цариградска патријаршија је мала верска заједница, са највећим бројем верника на Западу, објашњава гост Лазанског мотиве цариградског патријарха да призна аутокефалност украјинским расколницима. На Западу, истиче, Цариградска патријаршија има око пет милиона верника.
„Цариградска патријаршија се не налази на својој територији, налази се у Турској и америчка заштита тој цркви играла је јако велику улогу. Не заборавимо, питање је како би они прошли у Турској да иза себе нису имали Американце. И у знак захвалности, али и гледања у перспективу, они се држе некога ко би могао данас-сутра да им буде од помоћи“, каже Влаховић.
Пет хиљада америчких војника кренуло ка граници са Мексиком. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews. com
