Студент није запалио жито
Арсен Диклић: Салаш у Малом Риту
ПИТАЊЕ КОЈЕ СЕ ПОСТАВЉА
Питање студентских протеста у Србији одавно је постало крајње озбиљно, при чему су неки од одговора ( пре свега, одговора СНС власти ) баш баш изазовни – изазивају на повраћање. Таква гомила апсурда, лажи и самооправдања на једном месту одавно се није могла срести у нашем јавном простору. Логореја легалног, али нелегитимног, челника напредњака ( и државе Србије, авај! ), помешана са јефтином глумом шмира, народу једне намучене, али слободарске земље, већ је преко главе. И пошто је дотични уништио сваки друштвени дијалог, и медије са националном фреквенцијом претворио у своје разгласне станице, људи су, тражећи да се чује и њихов глас, изашли на улицу – пре свега млади, они који су будућност ове земље, и који не пристају да живе у Вучићевој „Паризерској комуни“. Погибија петнаест невиних у Новом Саду, под надстрешницом СНС власти, била је кап која је прелила чашу: после крвавих злочина у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду и селима око Младеновца 2023, који су такође извели народ на улице, ово се више није могло трпети: јер, надстрешница је реконструисана противно свим правилима здравог разума и архитектуре, а за то је крива „брже, јаче, боље“ власт напредњака, чији је подсвесни мото:“Напред, па у кречану!“
Зато су студенти и њихови ближњи на улицама наших градова.
„ОБОЈЕНА РЕВОЛУЦИЈА“ ИЛИ БОРБА ЗА
ПРАВДУ
Наравно да међу некима који би да манипулишу младима има оних који мешетаре за странце и гледају свој лични интерес, али то је, у датом тренутку побуне за правду и слободу, смешно користити као аргументацију: 27.марта 1941, „Горди Албион“ је подмитио своје људе у српским политичким партијама да подрже пуч Душана Симовића, али устанак Срба против Тројног пакта није био плод подмићивања од стране британског олоша, него чињенице да Срби нису могли да пристану на савез са Хитлером и Мусолинијем. Зато је народ био на улицама, а не због „британског новца“. Данас је народ, предвођен својом младошћу, устао против режима Александра Вучића, и то због многих и многих разлога.
Није у питању „обојена револуција“, него Србија више неће да их СНС фарба, на свој примитивни, кафански начин, својом шибицарском квази – памећу маскираном у „патриотизам“.
ЗАШТО ВУЧИЋ МОРА ДА ОДЕ?
Српски интелектуалац и друштвени делатник, Драган Добрашииновић, навео је десет разлога због којих је дошао крај Вучићу и „вучићизму“:
“1. Због свесног и злонамерног повлачења свих правних и фактичких елемената и симбола српске државности са Косова и Метохије затечених у време доласка на власт и предаје преосталог српског народа на милост и немилост албанским терористима и сецесионистима.
2. Због корупције, код нас никад виђених размера, која је, осим до смрти петнаестпро одраслих људи и деце у Новом Саду, која је њен најтрагичнији али и најлогичнији исход, довела до тога да су неки од његових најближих сарадника (и са њима повезана лица) који, исто као и он, немају дан радног стажа ван политике (мада, понеки ипак имају пар година), имућнији од Новака Ђоковића и Николе Јокића заједно.
3. Због уништавања, риалитизације, куплеризације и старлетизације свеукупног политичког живота, а нарочито девастирања српског парламента као највишег израза народне
суверености, као и хроничне компромитације изборног процеса.
4. Због криминализације друштва генерисане, контролисане и усмераване из самог врха власти који је претворен у политичко крило организованог криминала.
5. Због свакодневног медијског линча над политичким противницима и јавним личностима другачијег мишљења и континуираног медијско- пропагандног терора над грађанима Србије који се одвија кроз, од врха власти, контролисане приватне медије финансиране из јавних буџетских извора.
6. Због распродаје националних рудних и минералних богатстава страним компанијама у циљу добијања подршке влада и лидера земаља њиховог порекла корумпираном политичком вођству Србије, праћеног уништавањем и девастирањем животне средине, чији је у симболичком и фактичком смислу најизразитији пример отворено лобирање највиших државних функционера за експлоатацију литијума у долини Јадра и компанију-убицу Рио Тинто.
7. Због демографске катаклизме и егзодуса српског народа из сопствене државе чијих је припадника, од када су Александар Вучић и СНС на власти, према званичним подацима мање за 57.082 у просеку сваке године, што је незабележено у историји Србије.
8. Због узурпација овлашћења, континуираног прекорачивања уставних и законских оквира надлежности, увођења праксе некомпетентности и сервилности као кључних елемената социјалне и политичке вертикалне проходности.
9. Због покушаја уништавања српског језичког и културног идентитета доношењем и потписивањем Закона о родној равноправности који садржи одредбе о родно сензитивном језику.
10. Због коришћења простачког, вулгараног и примитивног речника у јавном говору којим се Александар Вучић, са места председника државе, служи у разрачунавању са политичким неистомишљеницима, чиме је додатно затрован политички живот и начињен тежак и драматичан преседан у познатој политичкој историји Србије.“(1)
Мало ли је разлога за студентски бунт?
КО ДРЖИ ВУЧИЋА НА ВЛАСТИ?
Да и не говоримо што Вучића на власти држе непријатељи Српства из САД и ЕУ( што се види из подршке Кристофера Хила, Ричарда Гренела и бриселске бижутерије ), док високо постављени руски чиновници и медијски мештри покушавају да убеде и себе и Русију да им је Вучић савезник, иако је свим озбиљним људима јасно да он то није, без обзира на своје „казачок спинове“, што се играју да би се опсенила сенилна простота СНС бирачког тела.
Српски пријатељ и преводилац са нашег језика, јеромонах Игњатије ( Шестаков), о „вучићизму“ је јасно рекао:“Русима ће, кад треба, причати о миру и пријатељству, својима ће благовремено рећи да су их Руси поново нечим наградили, цене их и памте, како би смирили незадовољне српске патриоте. Турцима ће рећи да је Сулејман Величанствени најбоље што се Србима десило у историји, Немцима, Французима и Американцима (то је свето!) ће певати да су спремни на још већа понижења зарад недостижне ЕУ, инвестиција и нових понижења. А Кинезима ће једноставно све продати и заиграти како они желе. Постоје сасвим нормални политичари, хришћани и патриоте који раде оно што могу у датим околностима, али исто тако има и много потпуно проданих душа, како кажу Срби, „франкенштајна северноатлантског сна“ и обичних смешних дегенерата, који сувише дуго и много понижавају својим присуством у врховима политике не само српско, већ и свако људско достојанство. То се дешава толико дуго, отворено и безобразно, да је нација једноставно исцрпљена. Народ је доведен до крајњег иритације и истовремено мрачне злобне апатије.
Укратко, они који управљају Србијом су свима већ озбиљно дозлогрдили. Са Србима се не може тако. Нарочито је младеж осетљива на такву неправду, и није ствар у томе што су још млади и неискусни, већ у томе што је сувише очигледно да од њих покушавају да направе стадо идиота, али се млади Срби томе и даље опиру.“(2)
Јасно, рекао би Свети Јустин Ћелијски, и за савест комарца.
ШТА СЕ ОЧЕКУЈЕ ОД ВРХА СПЦ?
Зато, и зато, и зато, српски народ од врха Српске Цркве очекује да подржи борбу за правду и истину студената. Не да се залеће да води „обојену револуцију“, него да каже:“Децо, ви сте у праву јер тражите правду и слободу. Србија је томе увек тежила. Будите родољуби, браните наше достојанство, идите светосавском стазом, избегните сваку провокацију и насиље – и ми смо са вама.“
Уместо тога, на Савиндан 2025, добили смо саопштење службеника Патријаршије, г. Душана Стокановића. Чак угледног чиновника Патријаршије, кога извесни у Патријаршији и шире сматрају не само стручњаком за Интернет и медије, него и за вештачку интелигенцију ( а не тек за плитку, пропагандну памет ).
Медији су, незнавено, саопштење патријарашког службеника ( служба је служба, што се каже ) пренели као саопштење СПЦ.
Пошто то није саопштење СПЦ ( иако се појавило на званичном сајту исте ), дужни смо да га подробно анализирамо. Да не буде забуне.
КРЕНИМО РЕДОМ: ЕМИТОВАЊЕ ФРЉИЋЕВЕ ПРЕДСТАВЕ
Ево господина Стокановића:“Последњих дана студенти универзитета у Београду и Новом Саду, као да на делу, опитно доказују да су сувишне дебате физичара, астронома, философа и теолога о постојању паралелних универзума. Јер, док једни поносно носе иконе и државне заставе, целивају их крстећи се, други чак на три факултета: Организационих наука, Политичких наука и Правном, немо и без протеста гледају како на сцени ту исту заставу погане и обесвећују, а оне који се крстом крсте извргавају најбестиднијим увредама.“(3)
О чему је реч?
Пре неколико дана, у просторијама Правног факултета, Факултета организационих и Факултетета политичких наука, у оквиру студентског протеста, присутнима су пуштени
снимци представе „Зоран Ђинђић“ хрватског режисера Оливера Фрљића, игране 2012. године.
Што би рекао Драгош Калајић, читам и преписујем:“Под велом наводне умјетничке слободе, у представи се, умјесто бављења ликом и дјелом Зорана Ђинђића, срамно атакује на највише вриједности српског народа.
Свештенство и војска представљени су као хомосексуалци и злочинци. У једној од сцена скаредне представе, под сјенком макете Храма Светог Саве војници пале макете џамија.
Тренуци помињања Ђинђића су изузетно ријетки док су Срби су све вријеме представљени као злочинци. У једном тренутку, једна од глумица чак и повраћа по српској застави! Због ове скандалозне представе која се играла 2012. у „Атељеу 212“, Кокан Младеновић, тадашњи управник позоришта, поднио је оставку након њене премијере, услед незадовољства глумачког ансамбла Атељеа. Који је мотив пројекције такве дубоко антисрпске представе која је изазвала велику огорченост у српској јавности због свог увредљивог и неумјесног карактера – није јасно.
Оно што је након тог потеза предочено јавности од стране студената јесте да су глумци гостовали на факултету, те да је на њихову иницијативу пуштена представа, без претходног упозорења на њен садржај.
Наиме, студенти Правног факултета огласили су се на својој Инстаграм страници поводом догађаја који је потресао јавност Србије је су, како наводе, осјећали одговорност да се обрате јавности. „Иако једна од активности на факултету, нико из организације није био довољно упознат са садржајем представе и представа је пуштена на иницијативу глумаца који нису унапријед упозорили на осјетљивост материјала. Синоћња представа није студентска“, истичу у саопштењу.
У наставку наводе како су заговорници умјетничке слободе, али и да се упркос томе не значи да се ставови студената поклапају са оним Мшто је синоћ представљено. Нагласили су да ће се убудуће приступати опрезније и са више пажње умјетничком програму на факултету.
„Још једном подсећамо да студенти имају највеће поштовање и уважавање према свим верским и националним симболима Српске државе и народа“, нагласили су, осудивши и нападе на колегиницу која је учествовала у пуштању представе.“(4)
Г. Стокановић, који се, на Савиндан, маскирао у СПЦ ( јер су његова приватна размишљања незнавени медији преносили као мишљење врха СПЦ, скидајући их, додуше, са званичног сајта СПЦ, али не уочавајући да их није потписао ниједан еппископ, него само скромни службеник Патријаршије ) није приметио ( а морао је, ако је стремио објективности ) – студенти нису знали шта ће им бити пуштено; они дубоко поштују све вредности своје вере и народа; пазиће на садржај програма који се на факултетима убудуће буде пласирао.
ЛИЧНО СВЕДОЧЕЊЕ БИВШЕГ СТУДЕНТА
Сасвим је нормално да се, у „креативном хаосу“ који се догађа током борбе против једногненародног, у корупцију и неморал огрезлог режима, десе и овакве ствари. Као учесник студентских протеста 1992, сведок сам да је на Филозофском факултету у Београду у једном тренутку у великом амфитеатру казивано Теодосијево Житије Светог Саве, а да су Обрад Савић и дружина из „Београдског круга“ имали своје србофобне перформансе у другој, мањој сали. Али, сведок сам и да је епископ будимски Данило долазио код нас, на Филолошки факултет, да се обрати студентима и каже им најлепше истине вере ( што се, и г. Стокановић то одлично зна, ових дана не може приметити – ниједно високопостављено лице у мантији не сме да се, спонтано и с љубављу, обрати студентима, иако су они, у највећем броју случајева, деца која поштују веру и традицију, и која знају за Светог Саву и цара Лазара ). Да поновимо: г. Стокановић, маскиран у СПЦ, није рекао да су се студенти ОГРАДИЛИ од садржаја који им је приказан – иако су за слободу стваралаштва, они не заборављају вредности које их чине оним што јесу: деца Србије.
УПАД У МАТИЦУ СРПСКУ
У другом делу г. Стокановићевог саопштења, маскираног у став СПЦ, речено је и следеће: „Још очигледнији пример да српски студенти живе у паралелним, ако не и у мултиуниверзумима, догодио се синоћ, у навечерје празника Светог Саве. Наиме, као да је режирао неки мајстор филмске уметности, користећи паралелну монтажу, док су студенти Универзитета у Београду у молитвеној тишини на претпразничном бденију испунили грандиозни Храм Светог Саве, затим слушали величанствену беседу Светејшег Патријарха г. Порфирија, а потом уживали у Светосавској академији, у Српској Атини, у Матици српској, храму српске науке, културе и уметности, група која за себе тврди да су студенти насилно је прекинула тамошњу Светосавску академију у намери да наметне свој антисветосавски, антихришћански и антисрпски наратив и концепт живота.“(3)
Шта се у Новом Саду десило?
Ево Интернета: „Инцидент се догодио када су, током Светосавске свечаности, студенти покушали да прочитају песму Драгана Станића, професора и председника Матице српске, наводи се на Инстаграм страници 021.рс. 'Двадесетак садашњих и бивших студената књижевности и лингвистичких смерова присуствовала је манифестацији “Завештање Светог Саве” на којој су покушали да изрецитују песму председника ове установе “Сричем песму”. Том приликом обезбеђење их је насилно избацило, а председник понудио разговор иза затворених врата. Оштро осуђујемо овакво поступање према нашим колегама. Студенти не трпе никакве облике насиља, а поготово не физичке и то у време када сведочимо константном насиљу над студентима и грађанима, али и животињама,' наведено је на званичном Инстаграм профилу блокаде Филозофског факултета у Новом Саду.“(5)
У саопштењу Председништва Матице српске и дела запослених, истакнуто је да је Матица кућа свих стваралаца који су, без обзира на своја идејна и политичка убеђења, спремни да заједнички граде нашу културу, које нема без дијалога:“Матица српске подржава пре свега оне који се залажу за друштво знања, креативности и правде, за друштво засновано на хуманим, правним и моралним нормама. Посебно наглашавамо неопходност строгог поштовања највиших научних и стручних стандарда у области архитектонске, урбанистичке, саобраћајне и привредне изградње, као и нужност доброг, на праву и ентузијазму заснованог функционисања свих јавних, образовних, медицинских, медијских и других установа. Исто тако је неопходно спровести оштру борбу против насиља ма где се оно , као и борбу против корупције која је,
нарочито на локалним нивоима власти узела озбиљнога маха, чиме се уништава нада младих људи у будућност српског друштва. Све то, и много шта друго, јесу облици злоупотребе функција на којима су се неки неодговорни појединци нашли, како у систему позиције тако и опозиције. Против таквих појава треба да се сви заједно, без обзира на партијску, политичку или идеолошку припадност боримо и да се са тим злом изборимо.
Апелујемо на све људе добре воље да изађимо из овог медијско-информативног рата, да престанемо да оптужујемо само ону страну преко барикада које нас одвајају, па да заједно најзад почнемо да се понашамо као одговорни грађани и сународници способни да, у демократској атмосфери, са обновљеном културом дијалога, креирамо своју будућност и будућност својих потомака. У оквирима легалног поретка започнимо договоре што пре, јер уколико ова несрећна подељеност и сукобљеност потрају, последице могу постати катастрофалне. Будућност наше деце требало би да нам буде много важнија од личних амбиција, политичких страсти и воље за моћи!
У складу са двовековним трајањем Матице српске, њеним програмом, циљевима и улогом и значајем Светог Саве у градњи и одржању српске духовности и идентитета непримерено је прекидати програм Светосавске академије у Матици српској који се догодио 26. јануара 2025. године, као што је према лицима која су прекинула Светосавску академију недопустива физичка акција од стране појединаца који нису обезбеђење Матице српске нити их је Матица српска ангажовала.
Насиље мора да престане, а дијалог мора да започне.“ (6)
Дакле, иако је упад у Матицу групе студената био непримерен светосавском дану и часу, чињеница је да „давитељи и избацивачи“ тих истих студената нису били обезбеђење Матице српске. Већина запослених у Матици издала је и своје саопштење:“Већина запослених у Матици српској жели да обавести јавност да подржава захтеве студената у блокади.
Сматрамо да студенти воде протесте са јасном идејом о праведном и на здравим ногама постављеном друштву. Осуђујемо сваки вид насиља, јер оно никоме не доноси добро.
Свесни наше обавезе да делујемо у складу са циљевима Матице који су усмерени ка добробити целог друштва, ограђујемо се од употребе овог саопштења за било какве страначке активности.“(6)
Својевремено је зенитиста Љубомир Мицић изазивао јавност дижући глас против дочека Рабиндраната Тагоре у Београду, називајући највећег песника Индије слугом британске окупације и кличући Гандију.(7) Данас, када се све стишало, и кад је време рекло своју реч, у српској култури има места и за владику Николаја Велимировића, који је Тагореа дочекао дивном беседом, али и за „барбарогенија“ Мицића који је упутио изазов званичној култури Краљевине СХС и њеном госту.
Млади људи су непримереним упадом на светосавско вече показали младалачко нестрпљење у жељи да им се институције одазову. Наравно, можда је међу инспираторима овог чина било и људи из сенке, којима Матица у Новом Саду смета јер је српска; али, и избацивачи су неки људи из сенке, јер их није ангажовала Матица. Али је речено, мудро и одмерено: дијалог мора да почне и запослени у Матици стоје уз праведне студентске захтеве. Био је, дакле, упад у Матицу, при чему је Матица одговорила мајчински, у складу са улогом Светог Саве као помиритеља браће.
ПИСМО ЈЕДНОГ СТУДЕНТА
Потписник ови редова је разменио електронску пошту са једним студентом докторских студија, па му је овај послао три тезе за размишљање поводом ставова господина Стокановића:
„Прво: У Србији је међу другосрбијанском “елитом” увек постојала тежња да се Црква приказује на скарадан начин, ова појава није нова и постојање оваквих представа није нешто ново.
Друго: СПЦ ( мислим, наравно, на њен врх ) се од доласка Вучића на власт значајно приближила и преплела са режимом који управља овом државом, да је људима који посматрају са стране тешко да направе јасну разлику између режимског и црквеног врха, па се код многих критика Цркве сматра и критиком укупног стања у држави, у којој врх СПЦ гради луксузне станове, или пре Сабора руча са Вучићем.
Треће: Црквени врх је ових дана имао јасан морални компас у свим случајевима када постоје анти-режимски перформанси, али таква морална објективност бива помућена када су у питању извођења представа у режији Ружичастог мајстора, под називом „Лу“: можда је врх СПЦ био заваран овим безазленим називом, али у питању је представа о Луциферу. Сем пар појединаца у црквеним круговима није било шире критике, па се поставља питање да ли је црквени врх крив за лицемерје, или једноставно нису смели да критикују представу по којој се на основу наслова може претпоставити да се ради о биографији једног Александра.“
Шта да радим него да се сложим са студентом?
РЕЖИМ НЕ ОДУСТАЈЕ ОД ГРАЂЕВИНСКОГ ЛУДИЛА
И заиста, г. Стокановић би требало да зна да део јавности неке из врха СПЦ поистовећује са срамним Вучићевим режимом, који је, гле, ових дана дошао на сумануту ЕКСПО идеју да зида зграде без икаквих папира и дозвола, па ће се новоградња накнадно „легализовати“. Ко не верује, нека чита:“Три су кључне измене које доноси предлог Владе. Једна је да добијање сагласности на студију о процени утицаја на животну средину више неће бити услов за прибављање грађевинске дозволе. Друга је да грађевинска дозвола више неће морати да буде прибављена за изградњу целог објекта већ ће моћи да се тражи и добије за појединачне делове исте зграде. Трећа и најпроблематичнија јесте да ће објекти за Експо моћи да се користе „привременим пуштањем у рад“. Односно неће морати да имају употребну уколико не буде могла да се прибави на време.“ (8)
Да ли је г. Стокановић, стручњак за Интернет, срео овакве вести на Интернету или живи у паралелном универзуму Вучића и његове власти, као и неких суперхероја ( Марвелових или Ди Сијевих, свеједно ) из СПЦ који се, у сличном мултиверзуму, баве изградњом луксузних објеката – не за сиротињу и бескућнике, по свему судећи?(9)
Да, наравно, г. Стокановић, спреман да одглуми СПЦ ( иако је само службеник, човек на служби у Патријаршији ), није ни реч рекао када је чувени Ж. М, власник ружичасте телевизије и члан Трилатералне комисије за Балкан, организовао представу „Луцифер“ ( скраћено „Лу“ ) усред Београда. По мом мишљењу, та представа је гора и огавнија од Фрљићеве представе о Зорану Ђинђићу. Она је џиберско величање сатане, а г. Стокановић ( и иже с њим ) ништа, ни мукајет, што се демонијачки шоу приказује у близини заветног храма Светог Саве, у срцу српске престонице. Неки кажу – јасно је зашто се ћутало. Ж.М. је највећи пријатељ и саборац А.В, кога неки злонамерници ( понављам – злонамерници ) зову некрунисаним српским патријархом. Уз све то, А.В. даје дозволе извесним супрехеројима у мантијама за луксузну градњу ( у те зграде, понављамо, неће се настанити Христова сиротиња ). На Ж.М. телевизији својевремено је, да не заборавимо ( баш кад је штампано и у новинама „Политика“) емитовано „пророштво“ извесног грчког старца Елпидија ( неки су га, кад су чули како велича А.В. власт, назвали старац Елесдије, јер су помислили да је на нечему) по коме је Вучић најправославнији бранитељ православне вере на свету, и да га морамо чувати као зеницу ока свога.(11)
ПОРУКА СУДЕНТИМА
На крају свог саопштења, г. Стокановић, маскиран, баш на Савиндан, у целину СПЦ ( иако је само службеник Патријашије ), шаље поруку студентима:“На студентима је да одлуче у ком универзуму желе да живе. Да ли је то онај универзум о коме им је синоћ говорио наследникна престолу Светог Саве или у оном свету у коме се извргавају руглу све светосавске вредности и сва српска идентитетска обележја. Како одлуче, тако ће и бити.“(3)
Студенти су се већ определили – величанственом савинданском блокадом зла на Аутокоманди, која је била сушта младост и лепота, где се певала химна Светом Сави и „Востани, Сербије“ оснивача Београдске богословије, Доситеја Обрадовића. И одлучили су да живе у универзуму патријарха Павла, коме су, јер их је водио у пробој полицијске блокаде на Савиндан 1997, упутили писмо оданости после двадесет осам година.
Они су захвалили српском патријарху Павлу („брат владика српски“, говорио је велики Жарко Видовић ) што их је подржао у борби против крађе резултата избора 1996, када се, још увек „опозиционар“, А.В. спремао да ускочи у власт са оним који је изборе крао, па му станчић дао. Тада им је патријарх Павле ( брат владика српски!) рекао:“Молим се Богу за Његову помоћ да у интересу правде, спасења народа, његове слободе и угледа знате и можете увек, и сада и у будућности која је пред вама, уздићи се изнад свега од тога нижег и мање важног, поготову нечовечног.(...) Ево већ трећа ноћ како ви овде бдите достојанство како и доликује вашој младости. Ваше тежње и жеље за правдом, за демократијом, за истином, ми разумемо сви и Црква Православна их благосиља. Дошао сам да будем ту с вама, да се не деси нешто неукусно”.(12)
Студенти Филозофског факултета су патријарху Павлу одговорили, данас и овде:“Ми се за узвишене идеале боримо на миран и достојанствен начин. Тежина несрећа које су снашле наш народ и земљу све нас је притисла и побудила нас да промислимо о смислу страдањаи о поделама које нажалост постоје, јер у нашојземљи данас закон не важи за свакога.(...)Подршка Српске православне цркве показује да уцркви и даље постоји осећај за еванђелске иљудске, животне, вредности. Ваша молитва Богуда нам помогне у борби за интерес правде и спасење слободе и угледа народа, као и за његову будућност, даје нам ветар у леђа да у борби истрајемо и победимо.(...)Иако сте преминули 2009. године, знамо да ћете духом бити са нама и сутра код Уставног суда у 16 часова, као и на сваком следећем протесту. С дубоким поштовањем, Ваши студенти Филозофског факултета у Београду”.(12)
Студенти су рекли да им је “изузетно жао што је требало да прође 28 година да добијете одговор на писмо које сте нам упутили 21. децембра 1996. године”, а медијима су доставили и оригинално писмо патријарха Павла, које је упућено 21. децембра 1996. године, у ком се наводи “такав ваш став, еванђелски и људски, Српска православна црква, поздравља и благосиља”.(12)
Дакле, јасно је: од свих мултиверзума, наши студенти су изабрали мултиверзум Светог Саве и патријарха Павла.
Толико о томе.
А сад о нечему другом.
ПИТАЊЕ ЗА Г. СТОКАНОВИЋА
Очекујемо да ће нам уважени г. Стокановић, који је, као Атлант правоверја, на себе преузео улогу говорника у име СПЦ, одговорити на питање: откуда химна Светог Саве у извођењу српског црквеног хора из Ниша, под називом „Бранко“, пред римским папом ( 13), кад се зна шта јеСвети Сава говорио о папизму и шта је папство, кроз векове, учинило Србима? Рецимо, у 51. глави Савиног Законоправила налази се спис који разобличава 27 папистичких заблуда. Тамо је, на првом месту, критици подвргнута јерес „филиокве“, коју су латински теолози „варварски и незналачки смислили“. На Жичком сабору 1221. године, Свети Сава је тражио од свог брата, краља Стефана, и свих присутних, да три пута понове Символ вере без римокатоличког јеретичког додатка, а како каже Теодосије „оне који су исповедали јерес задржа са собом у цркви и насамо их подробније испита(…) А онима који су крштени у латинској јереси – такође уз проклињање њихове зле јереси и исповедање Обрасца вере – прочитати молитву за свето миро и тако их са светим миром по свим чулима помазати, и за вернике са нама имати“.
А хор из Епархије нишке иде да пева папи Фрањи, човеку који је веру претворио у циркус (14) ко не верује, нека гледа.
Хоће ли г. Стокановић рећи нешто о томе?
Или, како би рекао сам папа Фрања, „комуницирамо Цркву усвајајући само правила корпоративног маркетинга?“(15)
Било како било, студенти умеју да разликују попа Николу од Светог Николе, и добро се, бар за сада, сналазе у мултиверзуму. Нека их молитве Светог Саве и пример патријарха Павла одрже на заветном путу.
POST SCRIPTUM
Као што је потписник ових редова и претпоставио, г. Стокановић је ипак само службеник који изражава свој лични став, али не и целина СПЦ. Информативна служба СПЦ је
изнела следеће становиште:“ Текст објављен на званичном порталу Српске Православне Цркве под насловом Паралелни универзум или допринос студентских протеста савременој науци, лични је став потписника текста и ни на који начин не одражава став Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија. На истој веб адреси, мноштво је ауторских текстова и јавно изнетих ставова, о богословским и друштвеним питањима. Са чврстом намером да овај деманти заустави неосноване увреде, претње и нападе на Патријарха, подсећамо да је поменути текст реакција аутора на приказивање снимка представе на три београдска факултета у блокади и на прекид Светосавске академије у Матици српској. Као и до сада, као и на сам празник Светог Саве, Патријарх српски г. Порфирије, универзитетски професор и духовник, са студентима разговара увек директно, а не саопштењима, са пуним уважавањем и поверењем у њихову памет и добре намере.“(16)
Ипак, као сведочење времена, уз жељу да се сви смиримо и кренемо Богу и Светом Сави,остављам претходну анализу ставова г. Стокановића, а себи и свима поручујем – увек морамо разликовати попа Николу од Светог Николе. Срби су то, вековима, умели и знали.
УПУТНИЦЕ ( 28. јануара 2025. године )
3. https://spc.rs/paralelni-univerzumi-ili-doprinos-studentskih-protesta-savremenoj-nauci/
6. https://www.maticasrpska.org.rs/
9. https://radar.nova.rs/ekonomija/novi-biznis-model-spc/
10. www.youtube.com/watch; https://n1info.rs/licni-stav/pakao-je-prazan-svi-su-ovde/
13. https://www.youtube.com/watch?v=MRyjIIp_TMQ
14.https://www.youtube.com/watch?v=wiJGPRHkjgI
16. https://spc.rs/demanti-informativne-sluzbe-srpske-pravoslavne-crkve
Извор: Правда.рс