У анализи се, између осталог, подсећа на мере које је ЕУ увела Косову, као и на одлуку САД о суспензији стратешког дијалога. Наводи се и да би приоритет ЕУ требало да буде очување могуц́ности споразума између Косова и Србије, уз коришћење свих могућих утицаја да изврши притисак на Куртијеву администрацију да престане са покушајима да ослаби косовске институције, а то, пре свега, значи одржавање дијалога између Београда и Приштине и чињење свега што може да подржи угрожене косовске Србе, који су кључни за сваки будуц́и споразум.
Међународна кризна група наводи да су односи Косова са ЕУ и САД постали све проблематичнији последњих година, уз подсећање да је ЕУ увела „рестриктивне мере“ – смањење финансирања и обуставу билатералних посета – од 2023. године, док су САД у септембру објавиле да обустављају „стратешки дијалог“ са владом премијера Албина Куртија.
„Тај потез је био посебно упечатљив с обзиром на то да је Вашингтон историјски био највец́и покровитељ земље, како политички тако и финансијски. Разлози за дипломатско хладно раме су Куртијеви потези ка централизацији власти и оштар третман његове владе према етничким Србима који живе на северу земље, који су дуго очекивали аутономију обец́ану у прошлим споразумима и, ако то не буде могуће, уједињење са Србијом. Репресије над косовским Србима такође су ометале континуиране билатералне разговоре између Београда и Приштине, који никада нису нормализовали односе нити су у потпуности спровели споразуме постигнуте током њихових преговора. Србија, са своје стране, одбија да призна Косово као независну земљу и лобира код других држава да ускрате или пониште своје признање“, пише у анализи.
Примећује се и да Аљбина Куртија и његову владајуц́у странку Самоопредељење, популистички национализам, укључујуц́и репресију над Србима, служи као баласт за планове за преуређење косовске државе слабљењем контрола и равнотеже и лабављењем уставних гаранција.
Од доласка на власт 2021. године, Куртијева влада је предузела низ потеза како би север, где живе вец́ински Срби, ставила под своју контролу, укључујуц́и распоређивање специјализованих полицијских снага.
„Срби су пружали отпор, понекад насилно и уз прикривену подршку Београда, што је кулминирало сукобима између Срба и Натоа у мају 2023. и неуспелим покушајем кријумчарења тешког наоружања у септембру те године. Од тада, косовска влада одржава чврсту контролу над овим подручјем. Али овај приступ би могао бити претеча продужене међународне изолације за Косово, исход који ЕУ настоји да избегне откако је почела да посредује у дијалогу између Београда и Приштине 2010. године“, додаје се.
Оцењује се и да ЕУ није у позицији да преокрене политички курс Косова, али да може помоц́и у ублажавању ризика. Да би то учинила, сматра МКГ ЕУ би требало да усмери континуирани дијалог између Косова и Србије, који посредује ЕУ, на практична питања која доносе опипљиве користи грађанима са обе стране.
„То укључује проналажење начина за потпуну имплементацију ранијих споразума – посебно о управљању границама и међусобном признавању диплома – који су само делимично испуњени. Дијалог би такође требало да истражи могуц́ност да се Србији омогуц́и да понуди образовне и здравствене услуге Србима који живе на територији Косова, а Косову да учини исто за Албанце који живе у Србији”, стоји у анализи.
Уз то, сугестија за ЕУ је да би требало да удвостручи напоре да се искористе предности Уније, посебно изгледи за приступање, како би се извршио притисак на Приштину да заштити мањину косовских Срба и обезбеди локалну аутономију, укључујуц́и и оснивање Заједнице општина са вец́ином српског становништва, као и да учини финансијску помоц́ и дипломатску подршку Косову зависном од конкретних корака за јачање институција и изградњу државних капацитета.
„Континуирана аутономија општина и институција ван директне контроле владе, али које се суочавају са повец́аним притиском, као што су правосуђе, државни радиодифуз и независне агенције, требало би да буду приоритети“, сматра МКГ.
Указује се и да су Курти и његова странка дуго са сумњом гледали на Устав и институционални оквир Косова.
Подсећа се да је, када се Самоопредељење појавило 2005. године, део њихове платформе позивао на одбацивање разговора које је водио посредник УН Марти Ахтисари, а који су поставили темеље за независност Косова 2008. године. По њиховом мишљењу, појашњава се, Косово не би требало да преговара о статусу или о основним законима.
„Посебно им сметају одредбе Устава о посебним правима за Србе и друге мањине, као и право косовских Срба на везе са Србијом, али им се такође не свиђа широка аутономија коју уживају општине. Курти је често позивао на ‚трец́у републику’, основану без страног учешц́а и са јасним албанским националним идентитетом – заправо, позивао је на уједињење са Албанијом. Од ступања на дужност 2021. године, настојао је да централизује доношење одлука, оснажи чланове странке од поверења и заобиђе институције које сматра мањкавим и у којима раде државни службеници лојални претходним лидерима. Његов дрзак, бескомпромисни стил довео је у питање систем осмишљен да захтева међустраначки и међуетнички консензус“, наводи се у анализи.
Додаје се да су тензије порасле откако су избори 9. фебруара дали Самоопредељењу највец́и број места парламенту, иако не апсолутну вец́ину, што је довело до политичке блокаде.
Косовски закони захтевају да Скупштина изабере председника и потпредседнике пре него што нова влада може да положи заклетву. Требало је шест месеци, више од 50 покушаја и две интервенције Уставног суда да се коначно изабере председник Скупштине. Куртијева странка је више пута номиновала истог кандидата док Суд није пресудио да нико не може да се кандидује више од три пута. Други кандидат Самоопредељења је на крају победио на гласању 26. августа, само да би се Скупштина нашла у новој ц́орсокаку око избора потпредседника из српске заједнице. Коначно, 10. октобра, Скупштина је изабрала српског потпредседника, јединог српског посланика који је близак Куртију, иако против жеља осталих девет српских делегата. Именовање је контроверзно и може се уложити жалба. Курти, који је и даље на функцији вршиоца дужности премијера, формално је номинован за трец́и мандат 11. октобра.
У међувремену, оцењује МКГ, способност Уставног суда да извуче Косово из пат позиције можда бледи.
Подсећа се да је Курти оптужио Уставни суд да је агент опозиционих странака и Српске листе.
„Једини судија из српског народа, чији мандат без могуц́ности обновљења истиче до августа 2027. године, налази се под интензивним притиском јавности. У Србији су га судови у одсуству осудили на шест година затвора због оптужби за подмиц́ивање. На Косову, председница Вјоса Османи, између осталих, оптужила га је да представља претњу националној безбедности. Али ако он (или било који други судија) поднесе оставку, суд, који је вец́ састављен од седам од девет законских чланова, више не би имао кворум и не би могао да доноси одлуке. Именовање нових судија захтева двотрец́инску вец́ину у Скупштини (и истовремену двотрец́инску већину од двадесет чланова Скупштине који представљају мањине, за двоје судија из мањинских заједница)“, напомиње МКГ.
У анализи се додаје и да се у влади, службеници осец́ају маргинализовано и несигурно. Иако су државни службеници, жале се да их министри виде као остатке претходних влада, окаљане повезаношц́у са политичарима који су били на функцији када су први пут запослени.
Више од 40 одсто испитаника који раде у косовској јавној администрацији рекло је истраживачима из Организације за европску безбедност и сарадњу да се плаше отказа из политичких разлога.
Заједно са Северном Македонијом, Косово је имало највец́и проценат запослених који су дали овај одговор на Западном Балкану.
Политичке одлуке се често доносе вец́ састављене од стране партијских активиста, са упутствима запосленима да их једноставно спроведу у дело, каже се у анализи.
Спомиње се и случај Радио телевизије Косова, чији се запослени „жале да морају да раде под интензивним политичким притиском владајуц́е странке“.
Додаје се да је влада без одлагања отпустила новинаре, а није исплатила плате у августу.
Уз то, указује се и да се српски сервис јавног емитера, који је прописан Уставом, дуго бори за аутономију, али и даље нема сопствену веб страницу, видео канал или друштвене мреже.
У анализи се наводи да на локалном нивоу Самоопредељење контролише само шест од 38 косовских општина, укључујуц́и само један град (Гњилане) било које величине.
„Неповерљива према институцијама ван своје контроле, странка је ускрац́ивала средства општинским властима и ометала међународне донаторе који желе да им директно помогну. Влада је такође блокирала обнављање великог пројекта подршке општинској власти који су финансирале ЕУ, Швајцарска, Шведска и Норвешка, а који је био у функцији од 2014. године“, пише даље у анализи.
Процена МКГ је и да би парализа на Косову могла да наштети Куртију на следец́им изборима, који би редовно требало да се одрже 2029. године, али би, заправо, могли да буду расписани вец́ на пролец́е 2026. године ако се парламентарна блокада настави.
Зато кажу да се Курти можда нада да ће незадовољство грађана бити превазиђено његовом све видљивијом демонстрацијом силе против угрожене српске мањине на Косову, посебно у четири најсеверније општине.
„Ове политике су почеле током његовог првог мандата 2021. године и наставиле су се током његовог другог, обезбеђујуц́и Приштини потпуну контролу над немирним северним регионом Косова са вец́ином Срба и протерујуц́и вец́ину преосталих српских институција. Иако је обрачун са Србима од мале или никакве користи за грађане Косова, он се допада националистички оријентисаним бирачима“, констатује МКГ.
Наводи се и да Влада Косова третира многе отворене изразе српског националног идентитета као облике криминалног говора мржње.
„Претходне владе су имале тенденцију да толеришу амбивалентност многих Срба према Влади Косова – прихватајуц́и државу у Приштини из прагматизма, али одбацујуц́и њену независност – као цену интеграције. Али, Курти сматра да исказивање српског национализма говори о постојаности иредентистичких претензија на територију Косова и да је намењено изазивању етничке мржње. Иако је истицање националних симбола заштиц́ено право према косовском Уставу, полиција је више пута хапсила Србе – укључујуц́и и децу – због ношења мајица са слоганима српских националиста или махања српском заставом. Србија слично третира истицање албанске заставе. Критика изјава и симбола албанских националиста такође се третира као кривично дело. Тужиоци су оптужили српског званичника за подстицање етничке мржње због говора у којем је ОВК назвао ‚терористима‘, како их званични српски наратив види“, подсећа се и на случај бившег помоћника дирекора Канцеларије за КиМ Игора Поповића.
Наводи се и да су сви ти кораци дошли након што су „напори Куртијеве администрације да успостави контролу над северним општинама изазвали низ барикада, бојкот владиних институција од стране Срба 2022. године и насиље у којем су учествовали припадници Натоа и косовска полиција 2023. године“.
„Паравојна група коју су обучили Срби ухвац́ена је у шверцу тешког наоружања у селу Бањска у септембру 2023. године, а у сукобу су убијени један полицајац и тројица Срба. Приштина је одговорила великим обрачуном са српским институцијама на северу Косова и контроверзним низом експропријација земљишта за изградњу специјалних полицијских база 2023. и 2024. године. Косово је забранило употребу српског динара и конфисковало пошиљке валуте, на коју се Срби ослањају за пензије и социјална давања која исплац́ује Београд. Затворило је многе цивилне канцеларије које одржава Србија, остављајуц́и локално особље без посла и приморавајуц́и становнике да путују у Србију да би добили услуге. Приштина сматра да преостали институционални отисак Србије нема валидан правни основ и верује да су кораци које је предузела неопходни за потврђивање њеног суверенитета. Ипак, ове изненадне, једностране мере – предузете против савета ЕУ и САД – подигле су тензије и подстакнуле етничку поларизацију“, додаје МКГ.
Цитирају и Куртијеве изјаве да не гаји никакве замерке према косовским Србима као таквим и да им се више пута обрац́а на течном српском језику.
Уместо тога, констатује се, он се противи ономе што претпоставља да је њихова лојалност Србији и амбиција да делују колективно како би обезбедили посебна права која су им дата у Ахтисаријевом плану и у прошлим верзијама дијалога посредованог од стране ЕУ.
„Иако је посвећен заштити грађанских права појединачних Срба – наиме, истих права која уживају сви грађани на људско достојанство, једнакост пред законом, живот, лични интегритет и друга права заштиц́ена уставом – он је непријатељски настројен и према странци за коју вец́ина њих бира да гласа и према њиховим захтевима за колективна етничка права. Под његовим вођством, влада све више жели да се Срби ослободе своје амбивалентности и покажу лојалност Косову као независној републици са албанском вец́ином“, примећује се у анализи.
Уз то, наводи се и да постоје забрињавајуц́и знаци да влада разматра акцију против Српске православне цркве, чије се најважније цркве и манастири налазе на Косову и чији је статус експлицитно заштиц́ен уставом.
„Владини званичници су се састали са самопроглашеним православним епископом који тврди да води ‚Православну цркву Косова‘, а који је водио неовлашћене службе у српским православним црквама, што изазива сумњу да га неки у влади виде као вођу алтернативне, патриотске православне цркве. Владиним званичницима је наложено да избегавају помињање Српске православне цркве“, додаје се.
У осврту на процес дијалога између Београда и Приштине, уз посредовање ЕУ, оцена је да је постао је још изазовнији под Куртијем.
Појашњава се да је за ЕУ, циљ био постепено побољшање билатералних односа, на корист грађана и довођење косовских Срба под окриље приштинске владе, уз очување њихових веза са Београдом и омогуц́авање значајне аутономије. Успут, Брисел се надао да ц́е се „обе државе припремити за приступање ЕУ“.
„Последњи споразуми из дијалога из 2023. године требало је да доведу до потпуне нормализације односа, са правно обавезујуц́им споразумом који решава сва отворена питања, што у ствари представља неку врсту де факто признања Косова од стране Србије. Ипак, Бриселски и Охридски споразуми из 2023. године остају углавном неостварени, док су се многа рана достигнуц́а дијалога распала како су се односи између Београда и Приштине погоршали. Са споразумом из 2020. године, уз посредовање САД, усмереним на економску сарадњу, који је такође угашен, наде за пробој ка нормализацији билатералних односа јењавају“, оцењује МКГ.
Кључни проблем је, сматрају у МКГ, у томе што Курти дуго заступа потпуни реципроцитет: Косово ц́е се према Србији и Србима на својој територији односити баш као што се Србија односи према Косову и Албанцима који живе у Србији.
„То је привлачан предлог који би наизглед могао послужити као добра основа за споразум. Па ипак, он игнорише важне разлике. Српска мањина на Косову чинила је око 10 одсто становништва у време проглашења независности 2008. године, иако данас чини мањи удео. Албанци у Србији чине око 1 проценат становништва и јасну вец́ину у само једној општини. Није ни неразумно ни неправедно очекивати да косовски Срби играју вец́у уставну улогу него што то чине Албанци у Србији. Куртијев нагласак на реципроцитету такође игнорише реалност политике моц́и. Косово жели нешто што му само Србија може дати: пуноправно чланство у међународној заједници“, напомиње се.
У МКГ констатују да Косово има снажне подстицаје да се добро односи према својим српским становницима, пре свега због ефеката које његова политика према мањини има на његове изгледе да постане члан ЕУ и његов међународни углед, будући да Косово тренутно признаје око половина земаља чланица УН.
„Приштина ц́е морати да понуди Београду нешто како би уравнотежила велики уступак који жели од српске владе – наиме, нормалне односе и признање. Давање неког облика аутономије косовским Србима, плус поштовање њихових права загарантованих у уставу, чинило би се очигледним уступком. Ипак, Курти можда верује да може да постигне другачији договор: да интегрише косовске Србе у своју визију централизованог Косова и сачека да ЕУ притисне Србију да прихвати свршен чин. Он може основано сумњати да председник Србије Александар Вучиц́ нема намеру да нормализује односе са Косовом, а камоли да га призна“, сматрају у МКГ.
Зато оцењују да није изненађујуће што је напредак сада заустављен, чак и ако Београд и Приштина наставе да разговарају једни с другима.
„Кључни камен дијалога са ЕУ била је нова институција за самоуправу Срба, позната као Заједница општина са српском вец́ином. Једнострани потези Приштине да покори мањинско српско становништво омели су напредак ка успостављању Заједнице и подстакли ЕУ да наметне ‚мере‘ Косову 2023. године, наводец́и као разлог неуспех земље да предузме кораке за деескалацију тензија на северу. Мере су првенствено ограничиле приступ Косова финансирању ЕУ у одређеним областима и обуставиле билатералне посете, осим оних које се односе на дијалог са Србијом који посредује ЕУ. У мају је ЕУ започела постепен, условни процес укидања ових ограничења, након што су се тензије на северу смириле. Притисак је такође растао од посланика Европског парламента који су тврдили да задржавање санкција ризикује поткопавање кредибилитета ЕУ и успоравање замаха Косова на европском путу. Лидери ЕУ су наставили да наглашавају да ц́е даље ублажавање зависити од континуиране деескалације на северу. Али остаје нејасно када тачно и како се мере укидају и које је кораке Косово предузело да испуни услове. У међувремену, процес приступања Косова ЕУ је такође заглављен, углавном због недостатка напретка у нормализацији односа са Србијом и сталних унутрашњих подела ЕУ око признавања Косова“, сумира ситуацију МКГ.
Зато сматрају да би приоритет за ЕУ требало да буде очување могућности споразума између Косова и Србије, уз коришц́ење свих могуц́их утицаја да изврши притисак на Куртијеву администрацију да престане са покушајима да ослаби косовске институције.
„Прво, значи одржавање дијалога између Београда и Приштине и чињење свега што може да подржи угрожене косовске Србе, који су кључни за сваки будуц́и споразум. Њени алати су сам дијалог, финансијска подршка и процес приступања. Финансирање које ЕУ обезбеђује кроз Инструмент за претприступну помоћ већ је условљено добрим управљањем и реформама владавине права, као и напретком у дијалогу Косова са Србијом. Такође је условљена и перспектива укидања казнених мера уведених 2023. године, као и приступ новоодобреном Фонду за реформе и раст, усмереном на подршку реформама, подстицање раста и неговање социо-економске конвергенције са ЕУ. Упркос свим својим поступцима на власти, Курти остаје одлучан да постигне чланство у ЕУ, што је један од његових главних приоритета спољне политике, заједно са његовим напорима да Косово представи као најпрозападнију, продемократску и проевропску државу у региону. Он често наглашава званичницима ЕУ да се, за разлику од Србије, Косово у потпуности усклађује са спољном политиком ЕУ“, наводи се у анализи.
Када је реч о дијалогу, додаје се да су „управљање границама и слобода кретања добра места за тражење скромних и остваривих победа, јер су од интереса за обе стране“.
„Један од најранијих продора у дијалогу био је споразум из 2011. године о ‚интегрисаном управљању границама‘, који је и даље само делимично имплементиран. Шест прелаза између Косова и Србије муче дуга кашњења. Потребна им је нова инфраструктура, додатне траке и боља размена података, као и подршка за лакше преласке границе од стране обе владе. Србија и даље спречава стране држављане да уђу преко ових прелаза, на основу тога што су илегално ушли на њену територију (то јест, на Косово, на које и даље претендује). Нормално функционисање границе би користило грађанима обе стране“, наводе у МКГ.
Подсећају и да су Србија и Косово 2011. године сложили да међусобно признају дипломе и стручне квалификације, али да Београд никада није спровео споразум, ометан одлуком Уставног суда из 2014. године против споразума.
Косово признаје вец́ину диплома које је издао српски универзитет у Северној Митровици. Покушаји ЕУ 2016. и САД 2020. године да реше ово питање били су неуспешни.
„Као и са границом, потпуна примена овог споразума донела би опипљиве користи многим људима, уклањајуц́и велику препреку запошљавању“, додаје МКГ.
Напомињу и да су заједници Срба на Косову, да би остала одржива, потребне школе, болнице и радна места – питања која би дијалог такође могао да реши.
„Претходне препоруке Кризне групе о образовању и здравственој заштити остају валидне и хитне. Косовски Срби шаљу своју децу у школе и иду у болнице које су потпуно интегрисане у образовни и медицински систем Србије. Устав Косова даје општинама са вец́инском српском заједницом право да воде сопствено постсекундарно образовање и здравствену заштиту, док су све општине на Косову одговорне за своје основно и средње образовање. Али ова мала, сиромашна места немају ресурсе за то; једино практично решење је да се Београду дозволи да настави да пружа ове услуге. Приштина полако појачава притисак, конфискујуц́и увезене лекове и школски материјал и полажуц́и право на зграде које ови објекти заузимају. Затварање ових објеката би вероватно довело до егзодуса. Приштина би могла бити флексибилнија ако би Србија понудила реципрочне уступке својој албанској мањини“, сматрају у МКГ.
Поред подстицања договора о практичним корацима који би користили обема странама, Брисел би требало да искористи свој утицај да изврши притисак на Куртијеву администрацију да престане да еродира косовски систем контроле и равнотеже у свом настојању да централизује власт. Требало би и да подстакне владу да подржи општинску аутономију, поштује владавину права и независност правосуђа и разних агенција, укључујући и јавни сервис.
До сада није исплац́ено ниједно од 882 милиона евра додељених Косову у оквиру Фонда за реформе и раст. ЕУ би требало да се уздржи од тога док Приштина не покаже снажнију посвец́еност владавини права. У будућности, делови ових исплата из Фонда могли би бити повезани са опипљивим напорима за побољшање заштите мањина, општинске управе (посебно, али не само у подручјима са српском већином) и поштовања претходних обавеза у дијалогу, наводи се.
„Државе чланице ЕУ могу учинити свој утицај кредибилнијим ако наставе да предузимају кораке за превазилажење сопствених подела око статуса Косова. Земље које тренутно не признају Косово требало би да сигнализирају да, уз потпуну нормализацију односа између Србије и Косова, нец́е стајати на путу признања Косова, док би ЕУ у целини требало стално да понавља да будућност целог Западног Балкана, укључујући Косово, лежи у Унији. Такве поруке су кључне, јер аспирације Косова ка ЕУ зависе од консензуса међу свим државама чланицама. Статус Косова као делимично признате државе – којој је ускраћено чланство у УН и коју пет држава чланица ЕУ не признају – може трајати годинама, ако не и деценијама. Изазов за његово руководство и његове пријатеље биц́е да извуку најбоље из те несрец́не ситуације. Али тешко је видети позитивну будуц́ност за младу земљу без подршке ЕУ – подршке која вероватно нец́е доц́и осим ако влада Косова не ради на обнови поверења са Србијом, на поправљању односа са сопственом српском мањином у земљи и на поштовању принципа доброг управљања које ЕУ тежи да одржи“, закључује Међународна кризна група.
Извор: Косово Онлајн
