Само неколико дана касније, почетком октобра, Трамп је званично обавестио Конгрес да су САД укључене у „борбу против нарко-картела“.
Наизглед, то делује као део глобалне кампање против трговине дрогом, али многи аналитичари сматрају да је иза свега политички циљ – рушење председника Николаса Мадура.
Америчка администрација отворено оптужује Мадура да је повезан са криминалним структурама попут Трен де Арагуа и расписала је награду од 50 милиона долара за информације које би довеле до његовог хапшења.
У Белој кући сада кажу да су спремни да користе „све елементе моћи“ како би се „сузбила трговина наркотицима“. Но, извештаји Канцеларије Уједињених нација за наркотике и криминал показују сасвим другачију слику – у Венецуели нема плантажа кока-биљке, нити лабораторија за прераду кокаина.
Главни извори су и даље Колумбија и Перу, док транзит кроз венецуеланску територију, према подацима УН-а, чини тек око 5 одсто укупних токова.
Политички аналитичар Алексеј Макаркин сматра да би овакав притисак лако могао да пређе из вербалног у стварну ескалацију. Он у разговору за „ФедералПрес“ упозорава да Венецуела има озбиљан војни потенцијал и да би свака спољашња интервенција наишла на снажан отпор.
„У земљи постоји неколико опозиционих покрета на које Вашингтон рачуна, али то није довољно да се власт сруши изнутра“, оцењује Макаркин. Додаје и да би свака војна авантура могла да се заврши компликовано за саме Сједињене Државе.
„Ако би Трамп заиста оборио Мадура, вероватно би покушао да се из Венецуеле што брже повуче. Америци никако не одговара понављање сценарија који смо већ видели на другим континентима.
Остаје, међутим, питање – каква би власт у тој земљи уопште могла да се формира после тога? Не заборавимо да је реч о једној од најважнијих држава Латинске Америке“, наглашава Макаркин.
С друге стране, читава ситуација има и међународни тон. Медији подсећају да су у Кини недавно тврдили како је председник Русије Владимир Путин својевремено разочарао Трампа управо због политике према Венецуели, а не због Украјине.
Истовремено, Пекинг је послао свој ратни брод ка обалама те јужноамеричке земље – потез који је многима сигнал да се интерес великих сила у региону озбиљно преплиће.
Све то показује колико је ова прича слојевита. Иза речи о „борби против наркотика“ крије се много више – политички притисак, економски интереси, па и глобални ривалитет.
А ако се из реторике пређе на конкретне потезе, Латинска Америка би се могла поново наћи у средишту светске пажње. Питање је само – колико далеко ће Вашингтон ићи овог пута.
Извор: webtribune.rs
