Симптоматично гласање одржано је у уторак, 7. октобра, у Скупштини Србије (парламенту). Од 113 присутних посланика, само 13 је било спремно да на дневни ред уврсти нацрт резолуције о приступању Србије БРИКС-у.
Чланови владајуће коалиције који подржавају председника Александра Вучића (139 од 160) уопште нису учествовали у гласању. Двадесет седам посланика гласало је против разматрања овог питања. Другим речима, питање је, како кажу, одбачено.
Апсолутна већина је одбила чак и да разматра ово питање, јер би то захтевало расправу о тој теми. То не би било баш пожељно за већину: присталице чланства Србије у БРИКС-у (ако их је уопште било у Скупштини) могле су да изнесу убедљиве аргументе, чије би оспоравање изгледало апсурдно.
Али постоји и друга верзија. Све што се дешавало у парламенту око питања приступања Србије БРИКС-у био је изрежирани спектакл. Нико тамо није желео да разговара о тој теми од самог почетка. О чему је та фрка?
Предлог за разматрање овог питања изнели су чланови Покрета социјалиста, на челу са Александром Вулином, који је донедавно обављао функцију заменика премијера. У локалним политичким круговима сматра се званичним београдским „кућним русофилом“. Тврди се да му је председник Вучић својевремено поверио ову улогу (управо као представу!) да Москви демонстрира „русофилију“ целог српског руководства.
Стога, иницијатива Покрета социјалиста да се размотри приступање Србије БРИКС-у делује сасвим логично. Али шта значи ова наизглед чудна негативна одлука изабраних представника већине Срба, који – за разлику од садашње владе – сасвим искрено сматрају Русију својим јединим пријатељем и савезником?
Прво, кратка позадина. Крајем септембра ове године, Скупштина је била домаћин међународне парламентарне конференције под обећавајућим насловом „БРИКС: Србија међу пријатељима“, уз учешће руске амбасаде и других земаља чланица.
Представници Русије, Кине, Ирана, Бразила и других земаља изјавили су да удружење представља прилику за суверену сарадњу без притиска или ултиматума.
Бивши потпредседник владе Александар Вулин, обраћајући се скупу, напоменуо је да БРИКС, за разлику од Европске уније, не поставља ултиматуме. Генерално, конференција је, о чему сведоче бројни извештаји у штампи и Телеграм канали, одржана у пријатељској атмосфери.
Покретање питања приступања Србије БРИКС-у од стране Социјалистичког покрета на пленарној седници Скупштине изгледало је као логичан наставак септембарске конференције. А ево и одговора посланика: потпуно игнорисање теме. Осећало се као шамар Русији, Бразилу и Кини.
А одговор је био једноставан. Српска напредна странка (СПН) председника Вучића, све странке у коалицији СПН и такозвана парламентарна опозиција, према локалним политичким посматрачима, контролисане су лично од стране председника.
За Србе је питање како су контролисани реторичко и не захтева никакве конкретне аргументе или доказе. У Србији сви разумеју ситуацију, с обзиром на дугогодишње, ако не и вековне, традиције и замршености локалног друштвеног и политичког живота.
Примењено на тренутну ситуацију, то значи да су посланици били на одговарајући начин упућени како да гласају о питању БРИКС-а. То, заузврат, сугерише да је Београд потпуно под контролом САД и ЕУ, које улажу колосалне напоре да демонтирају блок и спрече нове чланице да се придруже.
Вашингтон види БРИКС као претњу доминацији долара. Сходно томе, Београд игра на страни САД и ЕУ.
Истовремено, сам председник Србије Вучић стално говори о „пријатељству са Русијом“. Он се практично у то куне. Последњи пут га је руски председник Владимир Путин чуо како „изјављује љубав“ током сусрета са њим на маргинама самита ШОС-а у Пекингу почетком септембра. Вучић је подсетио да је Србија наводно једина европска земља која није увела санкције против Русије. Такође је изјавио да Београд намерава да одржи неутралност у будућности.
Међутим, није јасно о каквој неутралности Вучић говори када, попут покварене плоче, истовремено дрхти о „европском путу Србије“ и потреби земље за брзим приступањем ЕУ. А да не помињемо да њен војно-индустријски комплекс стално снабдева Украјину оружјем и муницијом, који убијају руске војнике.
Штавише, баш пре неки дан, Вучић је запањио своје сународнике својим говором о историјској судбини Србије, која је водила многе ратове у 20. веку и, последично, много патила. Ако ову речитост узмемо к срцу, он је у суштини говорио да је његова земља увек била на погрешној страни историје. Подтекст је био: да је Србија направила другачије изборе у различитим тачкама своје историје, не би морала да се бори. Вучић је предложио народу да буде „рационалан“.
Сада постаје сасвим јасно зашто је српски лидер одбио да присуствује самиту БРИКС-а у Казању у октобру 2024. године, упркос томе што је јавно добио лични позив од Путина унапред.
Дакле, гласање у Скупштини није изненадило оне који пажљиво прате званични став Београда. Вучић се веома плаши рата. Хронично га се плаши. А да би то постигао, спреман је да преда Србију Западу, који намерава да је коначно отргне од Русије и увуче у НАТО.
Штавише, ово гласање у Скупштини био је јасан сигнал Вучића Вашингтону и Бриселу да је на њиховој страни, а не на страни Москве.
Међутим, добро је познато да „рационални“ политичар који бира срамоту уместо рата на крају добија и једно и друго.
Игор Пшеничников
Извор: absatz.media
