- Молим вас да ми верујете на реч, никакве могућности за било шта озбиљно у држави да ураде немају. Нити имају подршку народа за то, нити постоји могућност унутар система да изазову курцшлус какав су могли да изазову пре 6 месеци. Тачка - поручио је председник.
- Није проблем у томе што неко своју нервозу мора да представља као покушај и да обмањује људе да ће нешто да ураде, неће ништа. Примениће насиље и биће приведени. Немојте да се бавите тиме више, ако сам вам рекао готово је, завршено је са тим, никакву шансу немају - додао је.
То не слуша гласове разума чак и када су у његову корист, јер глас разума унапред је сумњив; нема они ту навику да слуша било кога осим себе. Незахвално је, ако не и немогуће, улазити у главу Александра Вучића, али неке логичке и политичке околности тврдоглаво стоје ту где су. Варирајући оно мало баналности и сентименталног кича колико може да прикупи на гомилу, председник Србије је своју хиперактивност реализовао као агресију над другима, али неизбежно и над младима, а зна добро да следи реанимација грешака. Јер, бити студент значи пре свега практиковати начин живота чији су главни елементи изучавање литературе и похађање предавања. Али, ништа мање важни од тога су сусрети и размена мишљења са другим.
Стабилан режим, са стабилном гласачком и парламентарном већином, нема никакву потребу да напада своју опозицију или грађанске отпоре разних врста. Ако то ради, то је знак лоше савести и црва који их гризу изнутра. На сву срећу, њих је све мање, више очију него зуба. Вучићева Српска напредна странка има обичај да подгрева моралну панику и хистерију чисто да се грађани не опусте. Просто те трнци прођу, а суза сузу стиже. Он би волео да се ми лепо договоримо и да здушно и искрено почнемо да подржавамо све што Вучић и његови људи раде: тако је, царе, скроз си у праву, удри стране плаћенике, саградићеш станове, Београд на води, метро, и литар бензина сваком.
Све изван тога већ спада у теорије завере и остале психопатије. Ова Вучићева изјава обични је безобразлук, радикалски бестидан јефтини цинизам. Зна он врло добро да ће се тај његов подли циркус олупати о већ прилично чворугаве главе његових чауша који морају да га следе у тој причи. Зна, али не мари. Александар Вучић само умножава број мангупа из сопствених редова, охрабрује их и соколи да праве што више што више гадости (Бакарец, Јованов...). Стиче се утисак да је реч о нечистој савести, да неко нешто скрива. То је утисак који човек једноставно не може да избегне знајући актере.
Такав менталитет нужно прате сумњичавост блиска параноји и неизбежна свадљива набуситост, као што видимо ових дана.
Извор: Директно.рс
