Надстрешница Железничке станице у Новом Саду урушила се 1. новембра прошле године, када је страдало 16 особа. Надстрешница, тачније неколико стотина тона бетона, урушила се нешто пре 12 часова, а акција извлачења жртава трајала је до касно у ноћ тог дана.
На лицу места страдало је 14 особа, док су две накнадно преминуле у болници од последица повреда. Једна особа је задобила тешке повреде и она се и дан данас налази у болници, на опоравку. Трагедија је шокирала Србију, а јавност је истог дана тражила одговорност за урушавање дела Железничке станице, која се само неколико месеци раније реновирана и свечано отворена уз обећања политичара да је савремена и безбедна.
Иако су у првим сатима након трагедије највиши функционери државе тврдили да само надстрешница није била обухваћена процесом реконструкције пруге и станице, фотографије и стручњаци су демантовали те наводе, а јавност је оправдано захтевала одговорност.
Шта је са поступцима?
Први потези Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду уследили су након блокада факултета, а први захтев студената јесте управо објављивање целокупне документације везане за пројекат реконструкције Железничке станице.
Услед притиска јавности, бројних протеста, ухапшено је више особа због трагедије, међу којима су и бивши министар грађевинарства Горан Весић, његова помоћница Анита Димоски, некадашњи директори „Инфраструке Железнице“ Небојша Шурлан и Јелена Танасковић, као и други.
ВЈТ у Новом Саду подигло је оптужницу против 13 особа, међу којима су и горепоменути осумњичени, 30 децембра 2024. године због сумње да су учинили тешка дела против опште сигурности. Последње оглашавање Вишег јавног тужилаштва било је прошлог месеца, када је речено да је донета Наредба о завршетку допуне истраге чиме је окончан истражни поступак.
Више тужилаштво у Новом Саду проследило је оптужницу Вишем суду, које би требало или да је потврди или да је врати на допуну истраге.
Сем ове истраге, Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду подигло је почетком марта оптужницу против Слободанке Катанић, менаџера за развој инвестиција АД „Инфраструктура Железница Србије“ са седиштем у Београду, као и председника Комисије за технички преглед Железничке станице у Новом Саду Милутина С. и члана те Комисије Биљане К, а у вези са извршењем неколико кривичних дела са коруптивним елементом, која су имала за последицу пад надстрешнице.
Ову оптужницу је у међувремену Виши суд у Београду потврдио. Ипак, Апелациони суд у Београду укинуо је решење Вишег суда којим је потврђена оптужница, а иако је овом одлуком формално наложено Вишем суду да поново преиспита оптужницу, у образложењу исте јасно се наводи да је „првостепени суд морао најпре да цени да ли је предметна оптужница поднета од стране надлежног тужилаштва“.
У том контексту треба напоменути да, по налогу врховне тужитељке Загорке Доловац, Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК) спроводи финансијску истрагу која се односи на пројекат реконструкције пруге и Железничке станице у Новом Саду. Односно, управо оно би требало да испита токове новца и коруптивне радње у вези са реконструкцијом пруге и станичне зграде.
У склопу те истраге, августа ове године приведен је бивши министар Томислав Момировић, а истрагом је обухваћено 15 особа, међу којима је и Горан Весић, који се налази и на првој оптужници.
Обојица, Весић и Момировић, данас се налазе у кућном притвору.
Реч је о финансијској истрази која се односи на пројекат реконструкције Железничке станице и реконструкције и модернизације пруге Нови Сад – државна граница (Келебија), а коју месецима спроводи ЈТОК. У наредби о спровођењу истраге, у коју је наш портал имао увид, објашњено је на који начин су осумњичени повећавали трошкове радова на реконструкцији, како су додатно наплатили оне који су већ били предвиђени иницијалним уговором, а све то на штету буџета Републике Србије.
Истрагом се Томислав Момировић, Горан Весић, Анита Димоски, Небојша Шурлан и Слободанка Катанић терете да су од новембра 2020. до 15. марта 2024. године у Београду, у више наврата, као службена лица, искоришћавањем својих службених положаја и овлашћења, прибавили другом правном лицу имовинску корист, а буџету Републике Србије нанели имовинску штету.
Поступали су противно службеним овлашћењима и супротно интересима службе да економично и рационално располажу јавним средствима, јер нису обезбедили и осигурали делотворно и ефикасно управљање јавним средствима и њихово трошење, стварајући услове и омогућавајући прекомерно трошење јавних средстава без надзора и контроле.
Истрагом су обухваћени и извођачи и подизвођачи на пројекту реконструкције пруге и станице.
Међу њима је и фирма „Стартинг“, главни подизвођач радова.
Извор: Нова
