Након што су у петак објавили да су жалбе поднете због обуставе рада основних школа, чиме је, како тврде, повређено Уставом загарантовао право грађана на образовање, овог пута су правни тимови Центра за друштвену стабилност у име родитеља ђака поднели уставне жалбе због немогућности похађања и основних и средњих школа.
На питање да ли је оправдано подношење уставне жалбе због тога што је део наставника обуставио рад у знак солидарности са студентима, професорка Правног факултета Универзитета Унион Јелена Јеринић за Данас каже да је „веома тешко коментарисати конкретне уставне жалбе за које се тврди да су поднете, јер нико није видео њихов садржај“.
Шта је уставна жалба?
Она појашњава да је уставна жалба правно средство које се подноси када неко сматра да му је појединачним правним актом или радњом, односно нечињењем неког државног органа или организације са јавним овлашћењем повређено или ускраћено неко право гарантовано Уставом, а да при том не постоји ниједно друго правно средство у нашем правном систему – или је већ исцрпљено или да уопште не постоји.
Професорка Јеринић каже да у овом конкретном случају не знамо ни против ког акта или радње, нити чијег акта или радње су те уставне жалбе поднете, као ни због чега није поднето неко друго правно средство пре обраћања Уставном суду. Додаје да теоријски то могу бити акти или радње неке школе, министарства, неког другог органа јавне власти.
– Уставна жалба не може да буде поднета против наставника који су у обустави, али претпостављам да то и није њихова садржина. Међутим, било би интересантно видети да ли ће се Уставни суд на било који начин осврнути на разлоге обуставе и чињеницу да наставници у обустави такође изражавају своја Уставом гарантована права, пре свега, слободу изражавања. Једино што засигурно знамо јесте да су уставне жалбе писали стручњаци СНС-ове невладине организације Центар за друштвену стабилност и да је решавање по хитном поступку најавила Ана Брнабић – истиче Јеринић.
Председница Народне скупштине је, подсетимо, за ТВ Пинк рекла да ће почетком марта Уставном суду бити предате и жалбе због обуставе наставе у средњим школама и на факултетима.
„Много људи сада позива кол центар Народне скупштине да траже број телефона за бесплатну помоћ који нуди Центар за друштвену стабилност, тако да имам те информације. Све је више оних који желе да живе у земљи у којој Уставом загарантована права управо то значе – да су гарантована и да нико нема права да ускрати неком другом било које право, што се тренутно дешава у неким нашим школама и на нашим факултетима“, рекла је Брнабић.
Она је позвала декане факултета у блокади да се пробуде и преузму одговорност за све студенте и за земљу, а не само према делу студената у пленумима којих, како је рекла, има између 20 и 200, у зависности од факултета.
“Морају да почну да се питају што ће са осталим студентима? Шта ће кад крену да стижу те уставне жалбе, хоће ли факултет банкротирати, хоће ли уништити свој факултет и бити записан у историји као онај ко је уништио све оно што су генерације пре градиле“, рекла је Брнабић.
На то је реаговао адвокат Родољуб Шабић, који је упитао председницу Народне скупштине одакле и по ком основу је добила информације о поднетим уставним жалбама
„И поготово како, осим ако сама није мање или више директан актер подношења тих ‘жалби грађана’, она уопште може да зна, када ће бити поднете оне жалбе које још нису“, казао је Шабић.
– Да је Уставни суд независна институција, председница Уставног суда огласила би се и јавно супротставила таквом неуставном притиску од стране председнице парламента. То би значило да институције функционишу, а да се госпођа Марковић (председница Уставног суда прим.аут) одупрла притиску СНС-а који јој је омогућио да на функцији остане и након испуњења услова за пензију, са месечним приходима од скоро милион динара – коментарише Јелена Јеринић.
Накнада штете
На питање шта значи најава да ће родитељи пред правосудним органима потраживати накнаду нематеријалне штете за све дане трајања незаконитих блокада основних школа, наша саговорница објашњава да се уз уставну жалбу може се поднети и захтев за накнаду материјалне или нематеријалне штете, у вези са правом чија се заштита тражи.
– Мислим да је накнада штете овде споредна ствар, односно да је циљ да се употребом осморо послушних судија Уставног суда дође до констатације да су обуставе неуставне. Пошто нису упалили притисци лојалних директора школа и просветне инспекције, активирају се судије Уставног суда – истиче Јеринић.
Она појашњава и каква би санкција могла да буде за школу, односно наставника који је обуставио рад, ако суд усвоји жалбе.
– Ако усвоји ове уставне жалбе, Уставни суд ставља поништава правни акт који је њен предмет, забрањује даље вршење неке радње (али то не могу бити радње наставника, јер се уставне жалбе не подносе против њихових поступака) или наложити предузимање неке мере или радње којом се отклањају штетне последице повреде или ускрађивања Уставом гарантованог права. Наравно, без увида у саме уставне жалбе, тешко је давати било какве одговоре на оваква, хипотетичка питања – истиче Јеринић.
Понавља раније изнето уверење да ове уставне жалбе нису усмерене на наставнике директно или појединачно, већ да су вид притиска и да тиме СНС жели да покаже шта све може да уради преко својих институција.
– Може да „одреши руке” тужилаштву кад хоће, може да среди да се само њени функционери пусте из притвора за пад надстрешнице, а да су сви други оптужени и даље тамо, може да издејствује и одлуку Уставног суда – сматра наша саговорница.
Дуго трајање поступака пред Уставним судом
Коментаришући наводе који се чују у делу јавности да поступци пред Уставним судом дуго трају, по неколико година, и да би, у случају да суд убрзо донесе одлуку, то био доказ његове пристрасности, Јеринић каже да је то тачно.
– Уставни суд по уставним жалбама обично одлучује у року од три до пет година. Тај суд на крају сваке године има скоро 30.000 нерешених уставних жалби из ранијих година и то се може видети из њихових извештаја о раду. Додатно, треба рећи да Уставни суд скоро два месеца, до пре десетак дана, није радио, тј. није евидентирао предмете због наводне поплаве – каже Јеринић.
Брзо поступање по овим уставним жалбама, чак и у виду неке врсте привремене мере, само ће оголити чињеницу да је Уставни суд у служби владајуће странке, сматра Јеринић.
– До сада смо могли да видимо како извршавају налоге да неки предмети остану у фиоци (рецимо захтеви у вези са изборима, али и поступци за оцену уставности штетних закона или одлука Владе, Закона о социјалној карти или одлуке Владе о Генералштабу), али изгледа да се у овом тренутку од судија Уставног суда ипак тражи мало већа активност, па неке чак можемо видети на телевизији готово сваки дан. Било је већ примера да Уставни суд преко реда донесе одлуке када их иницирају на пример адвокати Синише Малог или Рио Саве, док десетине хиљада других остају нерешени, па ова егзибиција не би била први доказ пристрасности Уставног суда Србије – закључује Јелена Јеринић.
Из Центра за друштвену стабилност су данас поручили да „интересовање студената за заштиту сопствених права, као и родитеља за заштиту уставом гарантованих права на образовања своје деце, из дана у дан све више расте“, због чега су проширили свој тим у контакт центру како би свим заинтересованим грађанима била пружена правна помоћ.
„Битно је истаћи да уз импозантан број позива због обустава рада основних и средњих школа, ипак несумњиво највећи број позива тиче се обуставе рада факултета, поготово оних студената који сматрају да високошколске установе нису испуниле своје обавезе из уговора о самофинансирању. Како је због обуставе рада адвоката тренутно могуће искључиво покретање правних процедура у којима теку преклузивни рокови, чим се за то стекну услови, правни тимови ће пред правосудним органима покренути све процесе у име студената који су контактирали Центар за друштвену стабилност“, навели су из те организације.
ДЕМОНСТРАНТИ ПОКУШАЛИ ДА УЂУ У СКУПШТИНУ КРАЉЕВА: Један пролетео кроз стакло на вратима, а „лете“ и јаја ка полицији
Извор: Данас.рс
