Вечерас у 18 сати на Филозофском факултету у Осијеку (Мала већница, 39) одржаће се трибина „Чаруга: између стварности и легенде“.

Повод за организацију трибине је стогодишњица погубљења Јована Станисављевића Чаруге (1897–1925), познатог славонског разбојника и пљачкаша. Рођен је у српској породици у Селу Баре. Његова породица, позната под надимком Чаруга, бавила се узгојем свиња и била је међу најбогатијима у тадашњој Вировитичкој жупанији у Аустро-Угарској. Након мајчине смрти, отац се поново оженио после само четири недеље, а Јован се никада није слагао са маћехом. Када је отац одлучио да му не омогући даље школовање, побегао је у Осијек да изучи браварски занат.

Јован Станисављевић, познатији као Чаруга, важио је за прву таблоидну звезду Краљевине СХС, рођен је и погубљен у фебруару (Баре, 2. фебруар 1897 – Осијек, 27. фебруар 1925). Био је разбојник који је пљачкао по Славонији и Лици током и након Првог светског рата. О њему су настајале многе легенде и народне песме, а представљан је као заштитник сиромашних који напада богате, попут Робина Худа. Користио је разна имена, попут Јово Станисављевић, Никола Дрезгић и Милан Барић. Називали су га „Горски тић“ и „Славонски Робин Худ“, али је најпознатији остао под именом Чаруга. Описиван је као човек средњег раста, са црним брковима и косом, тамним очима, витак, спретан и брз на оружју.

Кривотворење докумената и разбојништво

Његово школовање прекинуо је Први светски рат, када је мобилисан у аустроугарску војску. Међутим, фалсификовао је документа и представљао се као рањени натпоручник Fett, чиме је успео да избегне фронт. Након тога се вратио у Славонију 1916. године, где је убио мађарског војника који се удварао његовој симпатији Катинки.

До краја рата крио се у славонским шумама, преживљавајући од фалсификовања војних докумената. По повратку кући 1918. године, организовао је „Народну стражу“ и постао њен командант. У том периоду наредио је стрељање сељака Станка Бошњака, због чега је осуђен на четири године тешке тамнице. Казну је служио у казнионици у Сремској Митровици, из које је побегао 1919. године.

Разбојничка банда Коло горских тића

По бекству, придружио се разбојничкој банди Коло горских тића. Они су се представљали као борци против капитализма и заговорници уједињења Јужних Словена, али су заправо пљачкали богате Славонце. Божо Матијевић и Чаруга саставили су њихов „хајдучки закон“.

Чаруга је често бежао властима, али је 1923. године у Винковцима ухапшен под лажним идентитетом – као Никола Дрезгић. Његов прави идентитет откривен је тек 14 дана касније, после мучења током истраге.

Погубљење

У зору 27. фебруара 1925. године, у дворишту Краљевског судбеног стола у Осијеку, пред више од 3000 људи, Чаруга је изведен на вешала. Када су га позвали по имену, одговорио је:

„Ја сам Јован Станисављевић Чаруга. Мој наклон, господине крвниче. Збогом, народе, Чаруга путује!“

Сахрањен је на осјечком гробљу Свете Ане, а о његовом гробу данас брине Град Осијек.

Извор: Јутарњи